20.  dan

Solomonova Pesma nad pesmama je jedna od najlepših ikada izrečenih i napisanih pesama. Ona se vrlo često pogrešno razume. Nad njom se posebno zgražavaju hrišćani. Pesma je deo Starog Zaveta i oni nisu u stanju da shvate njeno značenje. Boje se, jako se boje, jer pesma govori o lepoti, ljubavi, radosti – dok oni zamišljaju religiju kao tugu. Savršeno im odgovara krst, ali im se ljubavnik i ljubavna pesma čine previše materijalnim, previše svetovnim. Zato ne postoji hrišćanski komentar Solomonove pesme. Jevreji su svetovni ljudi, ali se i oni zgražavaju jer su u toj pesmi simboli ljubavi.

Moje iskustvo mi kaže da je ljubav jedina reč koja može da opiše nešto od božanskog. Susret dvoje ljubavnika je jedino iskustvo koje nešto može da kaže o neopisivom, o onome što ne može da se definiše, u čemu se naslućuje predivan zanos koji se javlja kada se čovek stapa sa celinom. To je kao međusobno stapanje dvoje ljubavnika, snažan zagrljaj ljubavi. Naravno da je još snažniji, mnogo sadržajniji, drugačijeg kvaliteta i na drugom nivou od zagrljaja običnih ljubavnika. Oni se, međutim, tome približavaju bliže od bilo koga drugog. Tome ne može da se približi nikakav krst.

Solomonova pesma je za mene najlepši deo Biblije – i Starog i Novog Zaveta, ali treba da se objasni sa sasvim novog gledišta.