15.  dan

Od ljubavi ne može da se stvori dužnost; u momentu kada volite jer ste to dužni ljubav postaje veštačka i površna. Ne dopire ni pod kožu. Otac na primer kaže: „Zavoli me jer sam ti otac.” Daje razloge zbog kojih dete treba da ga voli, kao da su u ljubavi potrebni razlozi. Ne stvara za dete okolnosti u kojima bi ono izraslo u osobu koja je kadra da voli; nego samo na silu sprovodi svoju zamisao.

Kada dete ne oseća ljubav ono će prirodno da prebacuje – jer ne voli svog oca i svoju majku, a to je zlo i tako ne bi smelo da bude. Onda započinje da osuđuje samo sebe. Kada pokuša da ih zavoli da bi izbeglo krivicu, tada mora da postane licemerno jer mora da preživi. Tada je prisiljeno da voli braću i sestre, ujake i strine. Mora da voli i tako potpuno zaboravlja da bi ljubav mogla da se razvija prirodno. Sada je to dužnost, zahtev kome mora da se udovolji i ono to i čini. Ljubav samo postaje isprazna poza. Konačno, to postaje obrazac za ceo detetov život.