4.  dan

Ljubav je više nalik mirisu nego cvetu. Cvet ima oblik, a svaki oblik postavlja ograničenja, dok je ljubav neograničena; zato ne može da ima oblik. Međutim, toga nismo svesni i pokušavamo da joj damo oblik, boju, izraz, a što više uspevamo u tome utoliko brže ljubav nestaje, ona umire.

Ljubav mora da bude kao ptica u letu, na nebu je i ne možete da je zatvorite u kavez. Tako biste je ubili, čak i da je kavez od zlata. Ptica u kavezu i ptica na otvorenom nebu nisu jednake; to su dve različite pojave. Izgledaju slično, ali ptica koja leti s vetrom, među oblacima, slobodna je i u toj slobodi blagoslovena. Ptica u kavezu je njoj slična samo po obliku, ali ona nema nebo, ni slobodu, niti blagoslov.

Ljubav je ptica i voli da bude slobodna. Da bi se razvila potrebno joj je celo nebo. Zato zapamtite da nikada ne smete da je zatvorite u kavez, nikada da je zarobite, niti da je ograničite ili da joj dajete oblik, izgled, neko ime ili adresu, neku oznaku – nikada. Jednostavno dozvolite da ostane samo miris, da bude nevidljiva i tada će vas na svojim krilima podići do savršenosti.