Vozim se noćas u emisiju s vozačem s kojim se ne vozim često. Mlad je, ali pristojan je, razgovorljiv, šali se, a to me prije emisije opušta. Molim ga da mi pristane kod Tobaka da si kupim "otrove" (cigarete), on se našali:  - Aha, kupujete tablete za iskašljavanje, - , prvi put čujem da netko tako zove duhanske proizvode, kažem mu: - Moja generacija je to zvala minerali, vitamini i suhe tvari, - on dometne: - pa da, vitaminke za iskašljavanje. -

Dalje razgovaramo o svemu i svačemu, o mom poslu, o njegovom poslu i kako oboje u svom radu vidimo ilice i naličje života. Kažem mu da ni takststi nikada ne znaju tko im ulazi u auto.

Na to mi ispriča zgodu koju je njegov kolega netom doživio. Vozio je stranca od točke A do točke B i putnik je u vožnji zaspao, kada ga je na odredištu pokušao probuditi, napao ga je i počeo daviti.

U ratgovoru smo stigli do moje televizije, pozdravimo se, ja nekako odradim emisiju, nije mi bila baš najbolja noć, južina je i kičma me rastura, a zaboravila uzeti tabletu protiv bolova.

Vani čekam taksi za doma, a jedva stojim na nogama. Dolazi vozilo is kojeg me gleda poznato lice vozača s kojim se volim voziti i koji od prošle godine govori o mirovini. Znatiželjno ga pitam zar još nije u mirovini, joše se voza po gradu. Kaže mi da jedva čeka, pričamo o svemu i svačemu, s njim je uvijek zanimljiva i ugodna vožnja, ja mu ispričam zgodu koju mi je prenio njegov kolega koji me vozio u emisiju.

Na to on začuđeno kaže: - Ali to sam bio ja, meni se to dogodilo, ja sam vozio tog stranca i čovjek me stvarno napao kad sam ga probudio, onako bunovan, pijan i agresivan, pošteno me uplašio. Kad se razbudio, silno mi se ispričavao, ljubio mi ruke. -

Na kraju smo, pred mojom kućom zaključili da je baš neobično i zanimljivo da je isti događaj do mene došao od jedne osobe, a da je u istoj noći glavni protagonist, sasvim slučajno potvrdio taj događaj, uz izjavu da smo baš malo selo, i moj dodatak da smo selo koje se smanjuje sve više i više. 

I tako su sinkroniciteti zatvorili krug, baš zanimljivo.