DUŽINA ŽIVOTA OVISI  O  ISHRANI

Prehrana bolesnika, kao  i  zdravih  ljudi,  veoma  je  važna za zdravlje i radnu sposobnost našeg radnog naroda.

Arapska poslovica kaže: »čovjek vlastitim  zubima  kopa sebi grob.« Iako paradoksalno zvuči, ipak je istina.  Suvre­ mena znanstvena dijetetika pruža nam  pravo bogatstvo no-

vih iskustava o pravilnoj ishrani. Čovjek mora imati dobru, snažnu hranu da održi svoj organizam i radnu sposobnost. Jesti treba uvijek u određeno vrijeme — i svatko mora na­ stojati da primljene kalorije radom iskoristi. Našem  čov­ jeku škodi baš neumjerenost u jelu i pilu: od pretilosti oboli zbog nepotrošenih kalorija. Posve je normalno  da  se  kalo­ rije koje smo primili hranom, a nismo potrošili, moraju negdje »uskladištiti« kao rezerve u obliku masnoća. Tad po­ činje gojenje.  Opterećuje  se srce, stvaraju se naslage masti u zidovima svojih arterija. Čovjek postaje teško pokretljiv, trom, manje sposoban za fizičko kretanje. Tijelo naginje ra­ znim bolestima.

Arterije gojaznog čovjeka postanu sklerozne i on oboli od šećerne bolesti. Nakon ovapnjenja arterije  postanu  krte, lako pucaju ili se lako začepljuju trombusima — zbog suže- nja njihovih volumena. Krvni pritisak raste i srce je opte­ rećeno u svom radu. Dolazi do popuštanja srčane akcije i daljnjih posljedica srčane dekompenzacije — nemoći da se održava normalni krvotok. Popunjavaju se otoci na nogama, gušenje pri kretanju. Konačno stvara se i voda u trbuhu.

Osim  naslage  u  potkožnim  tkivima  i  masti  u  arterijama, dobar  dio  ovih  materijala,  obično  soli,  taloži  se  u  šupljini organizma — kao što su žučne kese i žučni kanali ili u bu­ brežnoj bešici, mokraćnim kanalima i bešici. Tako u žučnim kanalima od soli žučnih kiselina, holesterina te soli mokrać­ ne  kiseline,  kalcija  i  fosfata  nastaju  bubrežni  kamenci  mo­ kraćnog  mjehura.  Slične  naslage  soli  mogu  kod  gojaznih ljudi  nastati  na  zglobovima  pa  nastaje  giht  (podagra).

Ovdje valja istaći da i mnogi drugi uzroci  utječu  na  povi­ šenje krvnog pritiska,  oboljenja  bubrega  i  bolesti  hormon­ skih žlijezda i vegetativnog nervnog sistema (tvrdi prof, dr Mihailo   Andrejević).

Nekontrolirano uzimanje hrane skraćuje život gojaznog čovjeka i do 50 posto. Treba se čuvati preobilne hrane, alko­ hola i duhana. Tko mora imati stalno pun svoj »burak« neka jede vitaminoznu hranu: salatu, prijesno povrće i voće. Može jesti i kuhano povrće — s malo vode kuhano u pari. Pri tom umjesto životinjske masti upotrijebiti fino ulje ili  biljnu mast što nije toliko kalorično.