27. BILA NA LJESTVAMA

      JEDNA PREČKA

 

        Bila na ljestvama jedna prečka, koju su svi htjeli izbjeći, zaobići, preskočiti, ali nisu mogli. Ostajali su na prečki ispod prečke, pregovarajući s vremenom. Njih su zvali Mrsomudima i Mile-lalama. Oni vještiji, pokušavali bi skočiti uvis, na prečku iznad prečke. Njih su zvali Naprdicama. Oni najvještiji, kojima bi to i pošlo za nogom, morali su se poslije vratiti do preskočene prečke, stati na nju punim stopalom, i ponoviti uspon. Njih su zvali Ponavljačima.

        “Ne znam zašto baš mene zaobilaze?” žalila se prečka gornjim i donjim prečkama. One nisu znale. Njih nisu zaobilazili.

        Prečka je onda upitala ljestve.

        “Zar ja nisam kao i sve druge? Zar sam drukčija? Zar sam bodljikava? Što je to zbog čega me izbjegavaju?”

        “Ti si,” rekle su ljestve, “prečka u glavi penjača.”

        “Avaj,” protuži prečka. “Zašto baš ja?”

        “Lako je s nogama,” nastaviše ljestve. “Ali s glavom nije lako. Stoga su tebe lukavo gurnuli među nožne prečke; zapravo su te podmetnuli u pravilan ritam i redosljed. Ali kada svi ti Jakovi stignu do tebe, prepoznaju te. Pritom i oni glume kao da to nisi ti. Kad prestanu glumiti, prikupe se, i obave posao s tobom. Eto, u tomu je tvoja drukčijost.”

        “Ne prija mi moja drukčijost,” mrgodno će prečka. “Uostalom, kakvo dobro od nje?”

        Ljestve se tada ukočiše, i zabiše se u zemlju, svečano, kao faraonov štap.

        “O prečko u glavi penjača! Kakvo dobro, pitaš? S tobom se vrcne uvis više, nego sa svim drugim prečkama.”

       

 

        Fizičari to kažu drukčije: kvantumski skok.

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 2.