samotan lutam večernjim ulicama,

na svakom uglu, visoko, svjetiljka sja:

stotinu uglova, stotinu svjetiljaka,

al' nigdje nema tebe... tebe nema...

 

ja: večer...M...

on: da...bila je beskrajno hrabra..

 ja: večer..M...

 on: dobar vecer

 ja: da li se se bar malo smirio...???

on: a K..., smirim se pa onda opet nesto podsjeti jako ,jako na Lauru i krene sve ispočetka

  a Vi?

 ja: da...točno...sjećanja samo naviru...i naviru...neznaš kad je teže..

  obzirom da je danas mjesec dana...danas nisam iskreno miran..

 neide...baš ...

  vračam filomove unazad..

  razmišljam..čitam..

  gledam...

  i ..malo slabije danas....

on: K...., nebi voljela da nas vidi ovakve...

  ali opet, znam kako je...

  koliko nedostaje..

 ne znam što bi Vam rekao

  samo znam, da mi je jako drago to što Vam je bila toliko draga

  a to se da iščitati iz svega što i sada radite za Cvrčka..

 ja: sjećam se da mi je govorila da nesmijem biti tužan..

 on: da..svima nam je to rekla

 ja: ali...lako je to reći...mada sam svjestan da je i ona u dubini duše znala..da neće biti lako...

 on: i sada mi je jasno zašto nije dala da se Vama kaže..radije je išla i na to da je mrzite..smatrate neodgovornom da je nestala..

 ja: znaći da nas je tješila...ajme koliko je bila pametna...

 M...

  ne mrzim je...

  vjeruj mi ..znala je što taj godišnji meni znaći jer smo puno o tome pričali...

  znala je sve...

on: je..iznadprosječno..vjerujte mi

 ja: zato je tako i odlučila...

 to je svijesno napravila...jer je jako dobro znala ...da ako mi to javite..moj godišnji je gotov

  i bio bi...

  ne mrzim je...

on: ni nemijte..nikada..jer nije zavrijedila to..

  sve nas je voljela...brinula za nas na svoj način

 ja: je...

  svakoga na svoj jedinstven način...

 da li si ti još u vani...ili si u ..Zgb-u..

 on: vani sam..

on: i možete li vjerovati...ni sa kim se nisam čuo danas...sve sam pogasio..do sada ovo s Vama

  nisam dolazio..

 ja: nisi zbog obveza...ili nisi zato što ne možeš...

zašto ne želiš s nikim razgovarati...moraš izbaciti iz sebe...

 on: nisam hjoš spreman za Zagreb..susrete..pitanja svih naših prijatelja

  ne mogu..bile su to godine što smo nas dvoje prošli zajedno..

 ja: znam...da ste puno toga prošli zajedno...

  znam da si puno svog vremena odvojio za nju..

 znam da ti je teško...samo nemoj dozvoliti ..da se sada tebi nešto dogodi...

 on: K..., što sam ja sve vido..proživio s Laurom..to ne mogu sada nikome reč..to je za sada samo moje..ne mogu...

 nece mi se ništa dogoditi..bar ne svjesno..

 ja: ne tražim ja da ti sada..ili bilo kada govoriš o tome što si prošao s njom...ja mogu samo pretpostaviti...

  drugome ako budeš i pričao ...neće te ni razumijeti...

 on: da..Vi to možete i shvatiti..

 ja: to je tako....samo sad ..čuvaj sebe...nemoj da ti se nedaj bože nešto dogodi...

 koliko si smršavio...???...

 on: a valjde neće...

  12 kg

  i moram priznati..ne vozim se sam..

 ja: ne možeš...jel tak..

 on: ne..

 ne pazim..

 ja: to je puno...M...to je jako puno ..mislim da si izgubio toliko kg...

 on: znam..rekao mi je liječnik..

 ja: možeš li bar neke vitamine uzeti..???...

 on: a mogu

 ja: daj bar to...

 ako ti baš neide od ruke hrana...

  probaj...prisli se...

 on: a sada me uzela pod svoje zene od poslovnog partnera tu...

  neda zivjeti...

 ja: znaš kak bi kričala...da te sad ovakvog vidi...a gleda negdje s .."ormara"...

 on: ni on ni ona

da..s vašeg ormara..

 ja: to je dobro...nek su te uzeli..nemoj se opirati...sad ti treba netko ..tko će biti uz tebe...

  je s mojeg ..."ormara"...

on: K.....ja moram nešto pitati..

 ja: pitaj ..M...

 on: ali nemojte me krivo shvatiti...

  stvarno ne mislim ništa loše..

 ja: što god pitao...samo pitaj...sve što te interesira...

on: kako to da Vam je moj Cvrcak bio toliko drag..da vas je osvojila..

  jer znam da se u početku niste baš nešto slagali..znam da mi je rekla da je ne doživljavate ..

 a sada, o+po svemu ovomu vidim da patite kao i ja..znači da vas je razoružal..osvojilla...

 ja: ako je to pitanje...

 evo daj mi malo vremena...da ti napišem..

  ili da ti napišem mail..o tome...

  nije baš lako za objasniti u dvije rečenice...

on: da..uvijek me je zanimalo..i Lauru sam pitao..kako to da ste se Vas dvoje toliko "spojili"..našli...jer još ću Vam nešto reč..Laura, od kada je bolesna bila, nije dala da se dopre do nje..ne ..naročito ne netko koga ne zna...

 ali Vas je prihvatila..brranila..obožavala..voljela..

  ali opet kažem, ne shvatite ovo loše..dapače...

 puno sam o tome razmišljao..

 ja: ne ..ne..ne shvačam pitanjekao loše niti što zamjeram...

 on: jer sve vam je znala rač..

  imam osječaj, ponekad nego i meni ovdje...

 ja: samo ..kažem da ne mogu to objasniti u dvije rečenice...

 on: dobro...

 budete već...

 ja: jer to je proces koji je trajao...evo uzimam si za obvezu napisati ti jedan mail o tome...pa ću ti sve objasniti...

  ovaj osjećaj koji imaš da mi je znala reć sve...te ne vara...

  jer stvarno je meni znala reć...možda i više nek vama...

on: K....kad biu Vi znali kako je ona "živjela" za Vaše "susrete" na toyu

 ja: kad je tako nešto htjela reći..onda obično ..nikog od vas nije bilo kraj nje...pa je iskoristila priliku ...nazvala..i onda bi dugo pričali o svemu...

 on: koji je to bio sjaj u onim okama..

 ja: znam ..i to...to i je znala reći...

 mislim ovo za sjaj u oćima ..neznam...ali znala je reći ...da je jedva čekala...

 on: a tuga kad Vas nije bilo..ali nikada to nije htjela priznati..niti predbacivati..sve je razumjela..

 ja: ako me nije bilo iz ovog ili onog razloga...onda mi je to znala..napisati u ...sms-u..i poslati...

 on: nikada nije dala na Vas..

 ja: je ..čak nije dala ni ..."kornjačama"...blizu mene...

 on: jer sam ja u zafrkanciji znao rač..da nećete se družiti s njom..da ovo..da ono..ali ne...nije dala...

 ja: M...

on: molim

 ja: ono što je nas povezivalo ..nitko..ama baš nitko nije mogao ...prekinuti...raskinuti..ili neznam koji izraz...

  to je bili naše...

  koliko god da ste se trudili ...svi pokušaji su padali u vodu...

  to je bilo jednostavno naše...

on: da..ali se bojala..da ce Vas razdvojiti..hm..kako da to kažem..Vaša cura..draga..a ne znam kako bi se izrazio..samo se toga bojala...da ju nećete zbog toga morati ostaviti...

 ja: gle...

  mi smo jednom prilikom davno.mislim da je to bilo...

 on: jer je bila svjesna da bi do toga moglo doc..

 ja: pričali o tome..

  mislim mojoj dragoj..mojoj curi...ili nedaj bože da se oženim..

  kako bi ta osoba reagirala na naš odnos..

 pa sam joj ja jednostavnim riječnikom objasnio...

  da takva osoba...onda ne zavrijeđuje mene...ako bi naš odnos stavila pod znak upitnika...

  to je ona znala..

  ali negdje u dubini duše..se je bojala..i to znam..

 ali za tako nešto nije bilo razloga...onda...

on: je...jer znam da je u početku, dok je još Mn..... bio sumnjičav..rekla..da ni ne pokušava reč nešto protiv vašeg druženja..

 ja: često puta je to spominjala...i već mi je išla...na "đigericu"...kak bi to ona znala reći..s tim stvarima..pa sam joj po tko zna koji put objašnjavao ..da ne brine...

to se neda objasniti...

 on: ali Mn se jedino bojao da ju se ne povrijedi..i to joj je rekao...

 ja: znam i to...

 on: znam..bilo je to puno više

  baš ju je štitio..

 ja: često ..jako često je ona meni znala pričati o svemu ..štoje mući...ili što nekog tamo muči...tako da znam dosta stvari...

on: znači ogovarala nas je..

 ja: hahahahahhaaa...

  malo ...

 on: a to je naš Cvrcak

 ja: je..

on: jedinstven

 ja: oprosti na smijehu...ali morao sam...

 on: ma sve ok..i mene si navukao osmijeh na ovo...

 ali kad je bila takva...

 ja: sad kad se sjetim nekih stvari...moram priznati da je...ali ..ne u nekoj zloj namjeri...

  neka...bravo ..drago mi je da si se i ti nasmijao...

  kad je znamo kakva je bila...

 on: joj da...

 ja: neću nikad zaboraviti..kad si morao ići po lijek...

 on: rekla je moja baka...spadalo da je bila

 a da..to je isto

 ja: ti znaš da je bila...posebna..

 on: ma na svašta je bila spremna..

on: da..bila je i lijepa i umiljata...

 ja: sjećam se samo priče...oko ..kacige..naočala...kolica i vožnje...

on: da..kad smo se vozili po R........

 ja: da...da....

 on: božeee..na šta je ona mene mogla nagovoriti...

 ja: hahahhahaaaa

 on: ali K.....bila mi je više od sestre...

 ja: vjerujem da je...

  vi ste ipak imali jedan drugačiji odnos...

 on: Mn.... je poludio kad je čuo za vožnju..

 ali i on je bio slab na Lauru...nije se mogao dugo ljutiti..

 ja: kad je bila takva...

  mogla se posvađati...ali za pet minuta..bi se pomirila...

on: da..sada ispada da je dizem u nebesa...ali K.... bila je takva..neposredna..

  otvorena

 ja: i nije bila zlopamtilo...iako sam je nazvao da je ...zlo...

 on: osvajala je na prvi pogled...

  znam..

  i ja sam joj to znao reč..smijala se...

 ja: :)))...

  je ..bila je spontana..jednostavna...

  neznam što sve reći...o njoj...

 znaš kak vele...o pokojnicima..sve najljepše...no..

  ona je bila izuzetak...

  a to je i ona znala...

 bila je duboko svijesna..toga...

on: uhh..da Vi znate samo na kaj je sve bila spremna...

 sve nas je jednom ostavila na staroj karlovačkoj..tam negdej bez auta..bez icega..

 ja: hahahhahahaaa

  znam....

  kod "Stare hiže"...

on: da...

  ja nisam mogao vjerovati..

 ja: sad kad se toga sjetim ..kako mi je ispričala...moram se smijati....

  oprosti...

 jer moj komentar je na to bio...da je to meni napravila...da bi je ja zatukal...

on: otišla je ..i gotovo..

  nije se htjela vratiti...

 ja: a onda je..znala ..reći..ono svoje.....

  ne....ne....

 on: da...

 ko malo dijete je gledala..klimala glavom i rekla..ne..ne

 ja: nebi ti miša ..zatukal...to je još znala nadodati..

  kak da ju vidim...

 on: da, znam da ste ju zvali miš...

 vječito ga je žnjarala..

  onog malog

 ja: je ..zato sam i dobil poklon...onog miša..manjeg..i miša večeg...

on: i bila nest+retna kad su joj f+ga uzeli..

  znam..tražio sam to..))

 ja: je...to mi je isto znala..reći..a kako sam ja imao tog istog malog kod sebe...onda sam joj ga znao pustiti ..da ga čuje...

  evo ..kad je i tebe angažirala oko poklona...kak da je ćovjekne voli..

on: kad bi vi znali s koliko je to ljubavi radila..

  znala je da nije puno..ali ju je veselilo..

ja: M... ja u to uopće ne sumnjam da je u to uležno jako...jako puno ljubavi...

  ali joj je to puno...puno...znaćilo...

 on: i mislim da Vam je to sada ipak lijepa uspomena

 ja: to ti bolje znaš nego ja..

  je..uspomena je...mada je tažila od mene..da to bacim..kad nje više ne bude..

  to je još uvijek tu...nisam bacil...

on: a kak me je za čarape gnjavila..

  budete bacili sve?

 ja: ne..

  M...

  imao sam ..neku drugu..ideju...

   to ne mogu baciti samo onak u smeće...

  da to napravim ..pojel bi se..

on: a znam ..

  sve mi je jasno...

 ja: ovak...nek toga ..nek stoji..

  to je ipak uspomena ...ali kažem ..kako je ona tražila od mene da to sve bacim...

on: K..... mogu Vam reči da mi je ovaj razgovor dobro došao baš danas...

 ja: vjerujem da je...M.....

  moje mišljenje...nemoj shvatit kao kritiku...

on: iako su mi oči konstantno suzne..ali drago m je da sam se ipak tu.

 ja: misim da ti takvi razgovori trebaju upravo iz razloga...jer će ona živjeti ..dok god pričamo o njoj...

  a tada..će i tebi biti lakše..

 on: i havala na svemu što radite za našu Lauru...što je se tako sjetite

ja: ne moraš mi zahvaljivati...to je najmanje što mogu učiniti za nju..jer ona je ipak bila...jedinstvena ...neponovljiva...itd...