... rekla je jednom prilikom moja cool tetka...

Pili smo tada vino i smijali se njenim provalama... 

Oces neces, nekad se covik bas nacvrcka, ako ne alkoholom, onda necim drugim, da sad ne nabrajam. Samo cu kazat da i cigareta malo zamanta...

...ili trajan uticaj neceg upravo dozivljenog... neki snazan susret... ili san...  Ima toga...

Ljudi se stalno, svakodnevno necim mantaju, cvrckaju, opijaju...

Gledam prije par dana jednog uglednog profesora kako uvlaci dim i smiruje se prid vazno predavanje... 

Svecenik na misi je ocito cvrcnuo i nesto malo vise od sadrzaja kaleza... Nema veze. Bas je zato opusten i veseo. I bas ga briga sto mu se ljudi smiju. Sve nekako kao da lebdi.

Krenem s prijateljicom neki dan na kavu, pa umisto kave popijemo vino... A vec sam pijana od nicega...

Moj novi sef je uvik nekako nacvrckan, ili barem tako izgleda... A i vecina na poslu... Oni koji nisu, ti idu svima na zivce... Kritiziraju, gnjave, prigovaraju, ne smiju se...

Ma triba to sve izdrzat...

Stvarnost je lipsa kad je covik necim malo zamuti. Ili si zamuti vidjenje stvari - "na bolje". Ili mozda tek tada zapravo vidi bistro. Kako za koga i kako cim...

Ponekad se zamuti i "na gore"... ako se precijene svoje osobne mogucnosti podnosenja mantanja necim...


Ili kako ono jednom rece Baudelaire:

... "Cas je da se opijate!
Da ne budete mucenici i robovi Vremena, opijajte se bez prestanka!
Vinom, poezijom ili kreposcu - kako vam drago".