Prošlo je 30.godina od zimske Olimpijade u Sarajevu. Te godine u zajedničkoj zemlji, sve je bilo podređeno tom velikom sporstkom događaju. Svi su na neki način brinuli, da li će se uspeti odgovoriti na postavljeno poverenje..što zbog neiskustva sa tako velikom priredbom, a najviše zbog nedostatka sredstava. No kako smo mi balkanci galantan narod i kod nas važi ona.. "kad je bal neka je bal" :)...ništa nismo zaostajali za nekim zemljama koje imaju više iskustva i sredstava.

Samo otvaranje i zatvaranje igara je bilo bez zamerki uz naravno mnogo briga organizatora a greške nisu bile primetne niti uticale na igre.

iza svakog sportiste, i za njima su bili meseci uvežbavanja. Ali kada su izašli na klizalište.. te finalne večeri, prepustili su se jedno drugom... glazbi..ne razmišljajući o medalji već dušom i telom vođeni višom silom, iskazali maximum. Bez atraktivnih akrobacija. Bio je njihov, dan, njihovih pet minuta.  Neponovljivo.

Kada su odplesali , publika je spontano, naglo ustala i pozdravila ovacijama... njihov ples, glazbu, koreografiju...i kostimi su bili posebnost, elegantni, usklađeni, ne kičasti... I sudije su ostale bez teksta. Maximalnu ocenu 6. je svaki dao bez razmišljanja ili špekuliranja. Manje nije moglo ni biti jer su odplesali savršeno bez greške.

To je dokazalo da su svi, preko njih dvoje, osetili svoju potrebu... potrebu duše za lepotom, estetikom.

Mnogi rezlutati i medalje su "zaboravljeni" a nezaboravan je ostao ovaj klizački plesni par, Jayne Torvill&Christopher Dean. Kad god se vidi snimak... ljubitelje lepog podseti... da se je dogodilo na Olimpijadi u Sarajevu.