Ko je čovekov veliki učitelj? Niko drugi , nego sam čovek. Zar nije on taj, koji tumači zagonetne znake na raskrščima života, da bi se postepeno penjao od rodjenja do rodjenja? Zar mu čula nisu dovoljna da bi govorio svojim ovozemanljskim jezikom i nije li opremljen svim onim što mu je potrebno za svoj dugi životni put? Kakve tajne čuva skrovište njegovog mozga? I zar nije njegovo srce tako skriveno , da niko ne može videti , kakva su blaga u njemu zaključana? Kao što seme proizvodi moćno drvo , tako če i čovek kao najviše dostignuće ispoljiti savršenstvo , koje u njemu počiva. Svoje nago telo zaštitiće odećom tokom svog života , svoje telo okrepiće hranom , svoj životni put osvetliće donekle učenjima iz mudrih spisa , ali na kraju , ipak je on taj koji gorostrasno raste , besmrtnim jezikom govori i vraća se univerumu kada je njegova životna uloga završena.