Sjedi dobro prežderana ekipa „prasaca“ u mom dnevnom boravku…sve neke face…osim njih dvoje….gđa Cvita..žena u godinama, vrlo školovana, samo silom prilika radi kao čistaćica i predstavlja se kao službenik  kojoj je penkala malko poveća….i stari…i od svih poštovani profesor s Visa.

Oni dvoje uživaju u našim glupostima…ne optužuju…čak katkada i sudjeluju u raspravi, al onako skromno i neupadljivo….sretni što smo tako slobodni ispred njih…i samo se smiju…gđa Cvita ne može doć do riječi…al kad profesor otvori usta….svi zašute…niko ni da zucne i slušaju s poštovanjem….

…odjednom profesor progovori….priča neku dogodovštinu…a svi mi zašutimo…a moj histerični pas odjednom počne lajat ka blesav …

…tu smo već satima…nismo ni primjetili psa do ovog trenutka…i svi odjednom počnu vikat na njega

-          daj ušuti…miruj tamo…što ti bi…

…zgrabi mi ga brat…i profesor završi priču…

nakon 5 minuta ista scena….

nakon 15 minuta pas samo dođe do profesora i počne lajat na njega a da čovjek nije ništa ni pokušao reć….i tako jedno po sata

počela se ja ispričavat što imam tako neodgojenog i čangrizavog psa…uzela ga u krilo i mazila jedno 15-ak minuta…a onda opet zaboravila na njega…

a pas…kad je primjetio da ga više ne mazim…ode odmah ispod stola…stane ispod profesorovih nogu i počne lajat

-          daj Cvita ti ga lupni nogom…tebi je bliže – viče moj Brat

-          vi niste normalni pustite psa… viču ostali…a ja ka domaćica uzmem psa i stavim ga na kauč… između mene i bioenergetičara

…pas se malo vrpoljio…a ovaj nevoljko digne ruku i poklopi psa po glavi….vidila sam tu scenu krajičkom oka, al sam mislila kako je neko riješio problem…i nek se on bakće malko…ne moram ja sve …ja se mora samo smijat…i prođe tako neko vrijeme…kad shvatim da pas ne mrda. Stanem i pogledam bolje. Tip drži ruku psu na glavi, raščepušao ga je cilog…dlake na ušima su mu posvuda…pas ima zatvorene oči i neku glupavu facu…kao da je pojeo kiseli krastavac…ili kao da je gucnuo malo kave bez šećera…

…gledam pažljivije…ništa se na njemu ne mrda…

-          kretenu, ubio si mi psa! – dreknem

-          nisam!

-          ma pogledaj ne mrda i ne diše!

-          diše!

….gledam pažljivo…a ono stvarno, ako se zabuljiš možeš primjetit da stvarno diše…

-          ma šta mu radiš?

-          bioenergija

-          pusti ga…vrazi te svi nosali

-          a kad sam tebi masira ruku onda ti je bilo dobro?

-          pusti ti mene i moju ruku, vidiš da se ja ovdje derem, a pas mi ne trza. Srićom nije mačka jer bi te izbacila iz kuće

-          zašto?

-          pa zato što kažu da su pasi pozitivci, a mačke da privlače negativne vibracije

-          da je mačka ovdje, mačka bi prela, vjeruj mi

-          a šta će moj pas radit kad ga pustiš?

-          a bit će ti malko hiperaktivan

…odoše oni sat dva poslije…a pas cvili stenje i „šporka“ se nasred dnevnog boravka….nikad to nije napravio….mislim nije napravio od kad je bio štene…

-          pas ti je bio na tretmanu sinoć

-          kakvom tretmanu – pita kćer

-          pa kod bioenergetičara

-          a zato ona nije skakala sinoć kad me vidila. samo je na jedvite jade digla desnu šapu i iskrenila se na leđa

-          sigurno još uvijek meditirala!

…ne znam još poantu ove scene….ali je to stvarno trebalo vidit…i žao mi je što nisam slikala… pokušali smo iscenirat fotografiju za ovu prigodu…al nam nije baš uspjelo J)

 

 

...ovako Tarja reži na Marte koje nisu na svom mistu....a ovako je zapravo izgledao tretman moje ruke

..pustila sam da me liječi samo ako je momak kojeg je doveo sa sobom bio zgodan :-))