MOJOJ   MAJCI

 

( uz prvu  Matursku sliku na Tablou u nekom izlogu na lokalnom korzou.ovo Dajem Njoj..uz treću Matursku sliku na Tablou u nekom izlogu na lokalnom korzou ..Jer sve što Radim ..Ja radim zbog Nje..sve zbog moje drage MAME  )

 

     o   zmijska buktinjo u mojim krstima

     što polako darivaš me onim

    što nikad nisam , nit moći

    ću postati  onim što drevnim

   samrtnim prahom  ga nazovu

   sveci bljedoliki i bogovi nasamareni

  od vruće  krvi moje i kaplju krvi sa

   mog prsta uzeše , Rose rumene od Beskraja

 svime Darivane što ti nisi-O Majčice

  Naga Beskrajne Milosti

 

  Zbog tebe se puni Urna njihova prahom

 nezemaljskim

 sa tvoga lica pročitahu oni laž svih godina

 i one Muze što prinosimo koraku njihovom

 i njihovom opustjelom ležaju od slame .

 

Dal Bogovi doista gostovaše Tamo il Ljudi

usnuli su san

 U Davni  Suton zaboravljenih Dubina

   što pod Morem Drijema tamo.

 prinosimo im kao žrtvu i malo

  drijemeža  vlastitog , što nas ne

  ubi skoro Nikako al sasvim

  sigurno jedno je - Mi Nećemo ih Probuditi .

 

  U raju  vriske paklene padat ćemo goli

 pred Njihove sudove strašne

  Mesom se pogostiti s njihove oskudne Trpeze

i pjevati laži u svako uho nakrivljeno .

 Majčice Mila , Sodoma i Gomora baš zbog

 nas Postojaše

     i svi tvrdi umilni časovi (trenutci)

 izmiješani s gorkim (ljutim) kajanjem .

 

 Tebi prinosimo - I JA I BOGOVI  ono što

  ne mogasmo uzeti-KAS svoj zemaljski

 i oruđe besmrtnosti- ni jedno ni drugo

 nama ne ustreba već samo Noć u vječitijoj Noći

 

  O vidim ja, ti opčinila si ih

 oni tada Nisu mogli uništit samo ,

 cvijet jedan što čudnom vatrom dogorijeva

sa krila mojih (ne)zemaljskih baca teško kamenje .

 

 I svemu što ti  Nisi ja priznanje sam Davno

prešućeno tek i tebi donosim pokrov i

 obris te krvi na živom platnu Ništavnosti

 Moje . Da , tvoje suze njih u Posljednji

 tren zaustaviše pored Rajskih vrata

 začuše oni  tvoj plač beskorisni

 po mojoj molbi i Ničijom drugoj

 

   Tvoj Prah oni će Sačuvati aL

    u Prahu Neće te Naći

 

  Ti nebijaše prah (ne)zemaljski već čudesna

    prašina s (mojih) grudi Noći

  O Mila Majčice ti žalosna ne budi ,

  kad Turobna odviše malo , već sam ja .

 U kas hitri pretvori  sve što mi želiš i ne želiš

reći , Neću da gledaš moje lice Uplakano ,

Smijehom Tvojim Darivam novonastalu

 djecu Pustoši i k Moru Tvom hrlim

 da nastanim ih Tamo .

 

 A ti ? ti ! Gdje si sada ?! Malo mi odveć nedostaju

tvoji nestali poljupci Zaboravljenih dana

 i rose nezemaljske i znojnog glasa vode

 darovane s tvog čela .

 Ja izgubljena Nisam Jer  Nađena ne

 Postojim , pa ipak ja ne mogu obuhvatiti

Ruke Tvoje ni teške otežale kose što

 u bunilu svojem skrivahu moju Tešku

 Sramotu .

 

 O Majčice krvi moje , živi , za uzdah ti

prinosim sjenu zaboravljenih dana- od tamo

gdje i More zaboravljeno bješe

i Trag tvoj gubi dubinom Pustoši .

 

 Sretnemo li ikada ikoga od nas , samo

 u prolazu u pogrebničkom kasu

 ti Oprezna ne budi .

 

  Pitanju je otvoreno Rođenje strano

 

 i svega što ne postoji , ti Dah ćeš jedva

 raspoznatljivi  naslutiti tek što jednom nikada

 pod  prsima tvojim dogorijeva.

 i cvijeće nezemaljsko sa svoga Groba ti

 Prinosim . Od njega začine ćeš spraviti

 za mene Mrtvu i čitav svijet koji se Rađa

 Ti žalosna ne budi! Već sanjaj .

 Rosa Tananija od tvog pogleda Nije .

 

 U moru slatkom kupasmo se i za nas

 - TI , JA I SUNCE

 kostima od bjelkosti obasipasmo zemlju

 i pjevom Paklenskim uništavasmo Bogove

 Demonske

 i Ludilom Ljubavi stvarasmo nove

 virove Zemaljske , gdje na tajnoj

 hridi tvoj čas otkucava samo

 

  i Ponad one svekolike krvi ,

 koji dio ćeš sačuvati ZA TEBE? ZA MENE?

 O , ja neću uspjeti ugledati tog časa

 Nit da vrat predugački  istegnem

 ne mogu te milovati tako

 kao što mene milovala si Ti .

 

  I u tom trenu uništismo svijet sasvim Nehajno,

 Igre radi

  Igre koja ne počinja Nit se završava

 a ples njen čarobni tvoje otme cipele

 

 O raju nezemaljski !O ti majčice moja

 sa tvojih grudi otrovnih kapa melem rajskog

 cvijeća i svega onog što u svojim granama

sakri i zbog toga što rađati se više neće .

 

 I u taj čas , tren ti prinosim pehar ka

 usnama tvojim da ispijemo zajedno

 zadnju kap života  združene u smrti ,

 Nedovršenoj Trajno .

 

 I ko slap ću uzeti pogled s tvoga lica

 umiti  te vodom Najjutarnijeg sunca

 Mene neće dotaći njegove zrake zamamne

 nit sasvim me zakriliti osim od pogleda

 One (što zapisala je to ) što Mojom Muzom

 postane .

 

 I odviše živa i odviše mrtva ja neću biti .

 A ti ? Da , ti ?!Dali Postojiš Tamo ?

 

 U snu se ugledasmo , snu plavetne krvi

i svega Nijemog što uglas izrečeno Bude.

 

               ( o predivna majčice tvoja kćerka

         i tvoj sin već Mrtav je   

              Zaboravljen Davno )