Deveto poglavlje

ZEN

Kada je oko prvog veka n.e., kineski urn do ao u dodir sa indijskom miSlju u obliku budizma, odgrale su se dve paralelne pojave. S jedne strane, prevodenje bu­ distickih sutri je podstaklo kineske mislioce navev i ih da ucenja indijskog Bude protumace u svetlu svojih sop­ stvenih filozofija. Na taj nacin je do lo do jedne izuze­ tno plodne razmene ideja koja je svoj vrhunac, kao to je vee pomenuto, dostigla u budistickoj koli Hua-yen (sanskrit: A vatamsaka) u Kini i  koli Kegon u Japanu.

S druge strane, pragmaticka strana kineskog menta­ liteta je na uticaj indijskog budizma reagovala tako to se usredsredila na njegove prakticne aspekte i razvila ih u jednu posebnu vrstu duhovne discipline kojoj je nade­ nuto ime can, to se obicno prevodi kao meditacija. Fi­ lozofiju cana je, najzad, oko 1200. n.e., prihvatio Ja­ pan, i tamo se ona, pod imenom zen, neguje kao fiva tradicija jo i danas.

Zen stoga predstavlja mesavinu filozofija i jedin­ stvenih odlika tri razlicite kulture, To je  nacin  fivota koji je tipicno japanski, a koji opet odrafava misticizam Indije, ljubav taoista prema prirodnosti i spontanosti i dosledni pragmatizam  konfucijanskog  uma.

Uprkos svom prilicno specificnom karakteru, zen je u su tini cisto budisticki, jer njegov cilj nije niSta dru­ go do cilj samoga Bude: postizanje probudenja, iskustva koje je u zenu poznato kao satori. Iskustvo prosvetljenja iii probudenja predstavlja samu su tinu svih  kola istoc­ njacke filozofije,  ali zen je jedinstven  po tome  to se usredsreduje iskljucivo na to iskustvo i ne zanimaju ga nikakva dalja tumacenja. Po Suzukijevim reeima, ,Zen je  disciplina  probudenja".  Sa stanovista  zena,  su tina budizma je Budino probudenje i njegovo ucenje da sva-

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                                          Zen

ko ima potencijal da to probudenje postigne. Ostatak doktrine, izlozen u obimnim sutrama smatra se tek do­ datkom na to.

Zenovsko iskustvo je iskustvo satorija i posto to is­ kustvo, u krajnjem ishodu, nadilazi sve kategorije miS­ ljenja, zen nije zainteresovan ni za kakvu apstrakciju ili konceptualizaciju. On ne poseduje nikakvu posebnu doktrinu iii filozofiju, nikakva formalna verovanja niti dogme, izjavljujuCi da ga upravo ta  oslobodenost  od svih uvrezenih uverenja Cini istinski duhovnim.

Vise od bilo koje druge skole istocnjackog misticiz­ ma, zen je uveren da reCi nikada ne mogu izraziti onu krajnju istinu. On mora da je to uverenje nasledio od taoizma,  koji  je  pokazivao  isti  taj  nepopustljivi   stav.

..Ako jedan upita za tao, a drugi mu odgovori", rekao je Cuang Ce, ..onda ga ni jedan od njih ne poznaje "1

Pa ipak, zenovsko iskustvo se moze preneti sa uCi­ telja na ucenika, i ono i jeste vekovima prenoseno pose­ bnim metodima svojstvenim zenu. Jedno klasicno sazeto odredenje opisuje zen na sledeCi naCin:

Posebno predanje izvan spisa,

Sto ne oslanjajud  se na reci i znake, Neposredno ukazuje na ljudski urn,

Uvidanje sopstvene prirode i dostizanje probude­

nja.

Ta tehnika ..neposrednog ukazivanja" cini onu po­ sebnu aromu zena. Ona je tipicna za japanski urn koji je vise intuitivan nego intelektualan i koji voli da cinjenicu pruzi kao cinjenicu bez mnogo komentara. Zen majstori nisu bili skloni preteranoj govorljivosti i prezirali su svako teoretisanje  i spekulaciju. Tako su oni razvili  me-

1 Chuang Tzu, preveo James Legge, priredila Clae Waltham (Ace Books, Njujork, 1971), poglavlje 22.

tode neposrednog ukazivanja na istinu, koristeCi iznena­ dne i spontane akcije iii reci, koje razotkrivaju paradok­ se pojmovnog miSljenja i cija je namena da poput ko­ ana, koje sam vee pominjao, zaustave proces miSljenja kako bi pripremili ucenika za misticko iskustvo. Ovu te­ hniku dobro ilustruju sleded primeri kratkih razgovora izmedu ucenika i ucitelja. U tim razgovorima, koji Cine veei deo zenovske knjiievnosti, ucitelji govore sto je moguee manje i svoje reci koriste da bi paznju ucenika skrenuli sa apstraktnih misli na konkretnu stvarnost.

Jedan kaluder je trazeCi pouku rekao Bodidarmi:

.. Urn mi nije smiren. Molim te smiri moj urn".

..Donesi mi svoj urn'', odgovorio je Bodidarma,  ..pa eu ga smiriti" .

..Ali kada  trazim  sopstveni urn",  rekao je  kaluder,

.. nikako ne  mogu  da ga pronadem".

.. Evo"! odreza Bodidarma, ..Smirio sam tvoj um" 2 !

Jedan kaluder rece Dosu-u:  .. Upravo sam pristupio manastiru. Molim te poduci me".

Dosu upita: ..Jesi li pojeo svoju kasu"? Kaluder odgovori:  .. Pojeo sam".

Dosu rece:  .. Zasto onda ne operes svoju zdelu" 3?

Ovi dijalozi iznose jos jedan aspekt koji je svoj- stven zenu. Probudenje u zenu ne znaei povlacenje od sveta, vee, suprotno, podrazumeva aktivno ucesee u svakodnevnom zivotu. Takvo stanoviSte veoma je odgo­ varalo kineskom mentalitetu, koji je veliki znacaj prida­ vao prakticnom  produktivnom  iivotu  i  ideji o nastavlja-

2 U A.W.Watts, The Way of Zen (Vintage Books, Njujork, 1957), str. 87.

3  U  P.  Reps,  Zen   Flesh,  Zen  Bones  (Anchor   Books,

Njujork), str. 96.

140         141

PUT ISTOCNJACKOG  MISTICIZMA         

nju porodicne loze, i nije mogao da prihvati mona ki ka­ rakter indijskog budizma. Kineski ucitelji uvek su istica­ li da can iii zen predstavlja na e svakodnevno iskustvo,

,svakodnevni urn", kao sto je izjavio Ma-cu. Oni su na­ gla avali  probudenje  u  sred  svakodnevnih  zanimanja  i

jasno su staviii do znanja da svakodnevni fivot ne sma­ traju samo putem do probudenja, vee probudenjem sa­ mim.

U zenu satori oznacava neposredno dozivljavanje budastva svih stvari. Prvo i najvaznije medu tim stvari­ ma jesu objekti, zanimanja i ljudi iz svakodnevnog fivo­ ta, tako da je zen, mada naglasava prakticne strane fivo­ ta, ipak duboko mistican. Ziveei potpuno u sada njosti i posveeujuCi punu paznju svakodnevnim zanimanjima, onaj ko je dostigao satori dozivljava cudesnost i misteri­ ju fivota u svakom pojedinacnom cinu:

Kako cudesno, kako zanosno! Nosim drva, crpem vodu 4 .

Zenovsko savrsenstvo stoga znaCi fiveti svoj sva­ kodnevni zivot prirodno i spontano. Kada su Po-canga pitali da definise zen, on je rekao, ,Kada sam gladan je­ dem, kada sam umoran spavam". Mada zvuci prosto i ocigledno, kao i mnogo toga u  zenu,  ovo je  zapravo jako  tefak  zadatak.  Ponovno  zadobijanje  prirodnosti nase prvobitne prirode zahteva dugotrajnu obuku i pred­ stavlja veliki duhovni podvig. Po reCima jedne slavne zenovske  izreke,

Pre nego to pocnete da izucavate zen, planine su planine i reke su reke; dok izucavate  zen, planine vge nisu  planine i reke vge nisu  reke; ali kada ste

4  U  D.T.Suzuki,  Zen  and  Japanese   Cu/Jure  (Bollingen Series, Njujork,  1959), str. 16.

142

                Zen

dofiveli probudenje, planine su opet planine i reke su opet reke.

Naglasak zena na prirodnosti i spontanosti svakako pokazuje njegove taoisticke korene, ali je osnova tog na­ gla avanja strogo budisticka. To je verovanje u savr e­ nost na e prvobitne prirode, spoznaja da se proces pro­ budenja sastoji jednostavno u tome da postanemo ono sto vee jesmo od samog pocetka. Kada su zen majstora Po-canga pitali o traganju za budastvom, on je odgovo­ rio: ,To je kao kad jasuCi na volu trafite volove".

Danas u Japanu postoje dve kole zena koje se ra­ zlikuju po svojim metodima poucavanja. Skola Rinzaj iii

,nagla"  kola  koristi metod koana, o kojem je  bilo reCi u prethodnom pgolavlju i daje znacajnu ulogu periodi- 1Cnim formalnim razgovorima sa uCiteljem, koji se nazi­

vaju sanzen, tokom kojih se od ucenika trafi da predsta­ ve svoje videnje koana kojeg poku avaju da re e. Re a­ vanje koana podrazumeva duge periode intenzivne kon­ centracije koja vodi naglom uvidu satorija. Iskusni uci­ telj zna kada je ucenik dospeo do same ivice naglog pro­ budenja i u stanju je da ga okom utera u iskustvo sato­ rija koristeei neocekivane postupke, kao to je udarac tapom  iii glasan uzvik.

Skola Soto, iii ,postepena" kola izbegava ok me­ tode Rinzaja i tezi postepenom sazrevanju ucenika zena,

,poput proleeno povetarca koji  miluje  cvet  pomafuCi mu da procveta" . Ona zastupa ,mirno sedenje" i na e uobicajene poslove kao dva oblika meditacije.

Obe skole, i Soto i Rinzaj, najveei znacaj pridaju zazenu iii sedeeoj meditaciji koja se u zen manastirima svakodnevno uprafnjava mnogo sati. Prvo to svaki ucenik zena mora da nauCi jeste ispravan poloiaj tela i disanje pri ovom obliku meditacije. U  koli Rinzaj, za-

5 U P.Kapleau, Three Pillars ojZe11 (Beacon Press, Boston, 1967), str. 49.

143

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Zen

zen se koristi da bi pripremio intuitivni urn za bavljenje koanom, a skola Soto smatra zazen najznacajnijim sred­ stvom koje omogueava uceniku da sazri i uzraste do sa­ tarija. Znzen se, staviSe, smatra samim ostvarenjem na­ seg budastva, posto se telo i urn stapaju u jednu skladnu celinu kojoj nije potrebno daljnje poboljsavanje. Kao sto jedna zenovska pesma kaze,

Sedim mirno, ne cinim nista,

Proleee dolazi i trava raste sama od sebe6 .

Posto istice da se probudenje ispoljava u svakodne­ vnim zanimanjima, zen je izvrsio ogroman uticaj na sve aspekte tradicionalnog japanskog nacina zivota. Tu spa­ daju ne samo umetnosti slikanja, kaligrafije, uredenja vrta, itd., i razliCiti zanati, vee i ceremonijalne aktivno­ sti kao sto su sluienje caja i araniiranje cveea, i borilac­ ke vestine poput strelicarstva, macevanja i dzudoa. Sva­ ka od ovih aktivnosti u Japanu se shvata kao do, to jest, too iii ..put" koji vodi probudenju. Svi oni istrazuju ra­ zliCite vidove zenovskog iskustva i mogu se upotrebiti da obuce urn i dovedu ga u dodir sa krajnjom stvarnos­ cu.

Zen u umetnosti gadanja iz luka. Herigel je proveo vi e od pet godina sa jednim cuvenim japanskim majstorom kako bi naueio njegovu umisticnu" umetnost i u svojoj knjizi on nam daje licni izve taj o tome kako je doziveo zen kroz gadanje iz luka. On opisuje kako mu je gadanje iz luka predstavljeno kao jedan religijski ritual koji se

,plese" spontanim pokretima bez napora i svrhe. Treba­ lo mu je mnogo godina napornog vezbanja, koje ga je potpuno preporodilo,  da bi nauCio kako da zateie luk

.duhovno", nekom vrstom opu tene snage ikako da ot­

pusti strunu .bez namere", pu tajuCi da hitac  .otpadne od strelca poput zrelog ploda". Kada je dostigao vrhu­ nac savr enstva, luk, strela, cilj istrelac su se svi stopili u jed no i nije odapinjao on, vee je kroz njega odapinjalo

.ono".

Herigelov opis gadanja iz luka jedan je od najeisti­ jih opisa zena, jer o zenu uopste ine govori.

Ranije sam vee pominjao Iagane, ritualne postupke ca-no-ju-a, japanske  cajne ceremonije, spontano  kreta­ nje ruke koje zahtevaju kaligrafija i slikarstvo, i duho­ vnost bu idoa, ..puta ratnika". Sve te umetnosti izraia­ vaju spontanost,  jednostavnost  i potpuno  pristustvo duha svojstveno zenovskom zivotu. Mada sve one zahte­ vaju savrsenstvo tehnike, pravo  majstorstvo  se  postize tek  kada  se prevazide  tehnika  i kada  umetnost  postane

.. umetnost  bez  umetnosti"  izrastajuCi  iz nesvesnog.

Sreeni smo sto na raspolaganju imamo jedan predi­ van opis takve ..umetnosti bez umetnosti" koji nam je pruzio  Eugen  Herigel  (Herrigel)  u  svojoj maloj  knjizi,

Iz Zenriu kushu: u A.W.Watts, nav. delo, str. 134.

144         145

, lfirDt"r- tirr•(Q.u)r-  fUr ... ir 'h-(V'"UV,..U1

PARALELE

., ;h.f"( tM,.)N- -FiN 1-   rq:J:,(Dt«Vf) "'U1)

N u'r

D,..u,.  ,...v- :;3•;frsr (f t"t)1' i1fs-o-{! - 2;fr 1

D,.. JJ    1 -"tJ- 1 [ u--i- ('t;')/i-fr (i/,,:fJ t  t-r;;c;) Nf

- 'J  [(Hl')frrr-r:-f((  Jrf)+(tt)fr,+ittl-l.'( "Jf)lrv.q. _,..

l               :>  'l;!'fl I ]

ii              .jqi 'f:if fil ,m    iii 'ff!fif i 'fiiihi

0.    •     •

fJJ;;i if  fir"tfii'f  fffii'I:Hif:  {,jj fq J;fiii':  "iti!'S;l7f   I RffT'I:l fii  I fii': ll'ITI:lif'fiil'T  I      t"

rt .: U16,.u• t   ( u.,_ 4,..U1

u•'"

s: I

fH lJ I     iq

t q fiffil'n =ifq    1 rt:

u. 6"tt1•J t 1

:t.-: Ni.r(D,.1'M,.)tJ- -.NN + m• r.,. (D..UO,.u')

- ' ;3.. R )              - IA ,....i'               t 1.,.,.'(P f'f""     ;lr )

1f  "        ,....,        T             " """'      l r  '         ,... -t      r

....,

R,.,"  o,. ,,- 1.p ... ;(f!..r:>t  t ,_"ct,>

_.,          .

A,.•       " - ) Q'r -t ; >

t!i i1Q1il'TifTi'Ri1 t  f'l:l  tJjlT  tiTI'ITf<:"f"f t            l"!iifi

n -,Uir fifit"Yt  .3,.ftPn Tiitf  "'it 'fr "3' f.iqif  1    it.ltii ­

iil I   iriif sfJTii:  I  fqq I 'IT;o:l) 'l:ll m  I   "--""ff fii  'fi -

ifTil'  I     :f1:  'lliilfo  ii Tii qrC!Trt:. II

tf            tl fi ir

4•R,.:•-

v,..+ ...,'fr..;

:1   .... , L   ..R-...

vt-- ..

f"-ST : t-n fH: liTf'{ 'STrR! I

1             1             •

.,             ->)1       ..:,          -')   A-'),  I ,.A

}..A • A,..t""rO...,.i  A,.... ,.tj'    r•

[V ( f) Vh1,iJ1• [A;c .rJ,A C1,t>)"              ;.c•..,V.'(;;-t)J 1o. ;J

1

[v:c  >,A               J1            [.(c.t, ),v."cr, J1  ..  • £' 'A.   JPrt.f)

Vttt,(N) Ab(.-"tJ] "' [A:R-4)   VhMJ1• l (  (  A (7,1}I)«-1J

•             I   J          ' '11        J       I

[ v....l.-,1}  V!l1, l)  [ A:t t) A (-f,lJl .. i (d' V("(:,4)J 1            )

f refq f f s-

fi;fi:rq l: lifl:" trrf;; if!       : 11  c: II

U            'i I           U            Sf : I       if I flf fH: I

.,J           '               .J             ...            --

if: I         trl )fH: I Q'Tflr I .                I              ":J;         : l

'

1             1             ¢1           efi:fttfH: I           I              fiifl:rt.iO:Sf :  l  qf I  1!ff';f  l

i!: I    srr: I   C:  II