Osamnaesto poglavlje

MEĐUPROŽIMANJE

Na bavljenje pogledima na svet koje nam nudi sa­ vremena fizika do sada je u vi e navrata pokazalo kako je ideja o .osnovnim opekama" od kojih je izgradena materija postala neodr:tiva. U pro losti, taj pojam je izu­ zetno uspe no obja njavao fizicki svet pomoeu nekoliko atoma; strukture atoma pomoeu nekoliko jezgara oko kojih krute elektroni; i najzad, strukture jezgra pomoeu dve .opeke" koje grade jezgro, protona i  neutrona. Tako su redom prvo atomi, a zatim jezgra i hadroni smatrani .elementarnim eesticama". Medutim,  nijedna od njih nije ispunila to ocekivanje. Svaki put bi se ispo­ stavilo date eestice i same predstavljaju slotene struktu­ re, a fizicari su se i dalje uvek nadali da ce upravo slede­

ea generacija sacinitelja  najzad  predstavljati  one krajnje

sastavne delove materije.

S druge strane, teorije atomske i subatomske fizike ozbiljno su dovele u pitanje i samu mogucnost postoja­ nja elementarnih eestica. One su razotkrile jednu su tin­ sku medupovezanost materije, pokazujuCi  da se energija kretanja mote pretvoriti u masu i ukazujuCi da su cestice pre procesi nego objekti. Svi ovi novi doprinosi ubedlji­ vo pokazuju da se jednostavna mehanicisticka slika o osnovnim opekama mora odbaciti, no, mnogi fizicari jo uvek nisu radi da ucine taj korak. Prastara tradicija tu­ macenja po kojoj se slotene strukture obja njavaju raz­ bijanjem na jednostavnije sacinitelje, toliko je duboko ukorenjena u zapadnoj misli da se potraga za tim osno­ vnim   astavnim delovima i dalje nastavlja.

Post2ii, medutim, i jedna radikalno razlicita kola mi Ijenja u fizici eestica koja polazi od ideje da se priro­ da ne mote svesti na fundamentalne entitete, kao to su elementarne cestice ili fundamentalna polja. Priroda se mora  shvatiti  iskljucivo  kroz  svoju  samo-doslednost,

PARALELE

                ..;;;M..;;:.:..eduprotimanje

koja   podrazumeva   da  su  sastavni  delovi  dosledni  u odnosu jedni  prema  drugima  i u  odnosu  na same sebe. Ta ideja se javila  u kontekstu teorije S-matrice i  oznata je  kao  "bootstrap"  hipoteza  i1i hipoteza  •pertle"  . Njen duhovni  otac  i glavni zastupnik je  Drefri  Cu  koji je,  s jedne  strane,  tu  ideju  razvio  u jednu  opStu  .b otstrap" filozofiju  prirode  dok je,  s druge  strane,  uz.nJenu  p ­ moe (u saradnji sa drugim fizicarima) konstrmsao spect­ ficne  modele  cestica  formulisaanje  jezikom   S-matrice.

cu je hipotezu pertle opisao u nekoliko clnaka2 koji cine

osnovu ovog prikaza.

Filozofija pertle predstavlja definitivno odbacivanje mehanicistickog pogleda na svet u savremenoj fizici. Njutnov univerzum bio je konstruisan pomoeu jednog skupa osnovnih entiteta sa odredenim fundamentalnim svojstvima, koje je stvorio bog ikoji zbog toga nisu bili podlotni da1jnoj analizi. Na ovaj iii on j naCin! tak o poimanje bilo je implicitno u svim teoriJama pnrodmh nauka sve dok hipoteza pertle nije eksplicitno izrekla da se svet ne more razumeti kao skup entiteta koji se dalje ne mogu analizirati. Prema tom novom pogledu na svet, univerzum se sagledava kao jedna dinamicna mreta me­ dupovezanih dogadaja. Nijedno od svojstava bi!o .koj g dela te mreze nije fundamentalno; sva ona pr01sttcu lZ svojstava drugih delova i ukupna doslednost njihovih uzajamnih odnosa odreduje strukturu celokupne mrere.

•             Inspiracija za ovaj termin dolazi od onog poznatog para­ doksalnog poku aja da sami sebe podignemo uvis povlaeeci sopstve­ ne pertle. (prim. prev.).

2 G.P.Chew, .Bootstrap: A Scientific Idea"?, Science, tom

161 23. maj, 1968), str. 762-5; .Hadron Bootstrap: Triumph or Frustration?" Physics Today, tom 23. (oktobar 1970) str. 23-8; .Im­ passe for the Elementary Particle Concept", The GreaJ Ideas Today (William Benton Cikago, 1974) XX tom, str. xx.

340

Prema tome,  filozofija  pertle  predstavlja  kulminaci­ ju onog shvatanja prirode koje je u  kvantnoj  teoriji  na­ stalo sa uvidom u suStinsku i univerzalnu  medupoveza­ nost, uvidom koji je  svoj  dinamicni  sadrtaj  zadobio  u teoriji  relativnosti  i koji j   teoriji  S-matrice  formulisan u terminima reakcio.!!.!.!Y.Verovatnoea. U isto vreme, ovo shvatanje prirode sve se viSe priblitavalo istoenjackom pogledu na svet  i  sada je  u  skladu  sa istoenjackom  miS­ lju i po svojoj opStoj filozofiji i po svom specificnom shvatanju    materije.

Hipoteza pertle ne samo da odrice postojanje fun­ damentalnim saciniteljima materije, vee ne prihvata ap­ solutno nikakve fundamentalne entitete - ni fundamen­ talne zakone, ni jednaCine niti principe - napuStajuci na taj nacin joS jednu ideju koja je stotinama godina Cini a suStinski deo prirodnih nauka. Pojam fundamentalmh zakona prirode izveden je iz verovanja u botanskog za­ konodavca koje je bilo duboko ukorenjeno u judeo-hriS­ canskoj tradiciji. Po recima Tome Akvinskog:

Postoji jedan odredeni Vecni Zakon, naime, Ra­ zum, koji prebiva u bozijem umu i upravlja celim univerzumom 3.

Ovo shvatanje o jednom vecnom, botanskom  zako­ nu prirode duboko je uticalo na zapadnu filozofiju i na­ uku. Dekart je pisao o .zakonima koje je Bog postavio u prirodu", a Njutn je verovao da je najviSi cilj njegovog naucnog rada da pruzi dokaze o ,.zakonima koje je u pri­ rodu utisnuo Bog". I danas, tri veka nakon Njutna, ot­ krivanje krajnjih  fundamentalnih  zakona  prirode  ostalo je  cilj naucnika.

3 Citirano u knjizi: J.Needham, Science a11d CivilisaJio11 in Chi11a  (Cambridge  University  Press,  London,  1956),  II   tom,   str. 538.

341

..;;->-

PARALELE                                           Medupro.timanje

'..,,-

U okviru savremene flzike sada se, medutim, poja- vio jedan vrlo razli6t stav. Fizitari su poceli da uvidaju

•             da sve njihove teorije prirodnih pojava, ukljutujuCi tu i

/" kone", predstavljaju proizvode ljudskog uma; da  se 'tu pre radi o odlikama naSe pojmovne mape stvarnosti, nego o svojstvima same stvarnosti. Ta pojmovna Serna je nu.tno ogranitena i pribli.tna, kao Sto su i sve nautne teorije i zakoni prirode" koje ona sadr.ti. Sve prirodne pojave su u krajnjem ishodu medupovezane i da bismo objasnsili bilo koju od njih, mi moramo razumeti sve ostale, Sto je ocigledno nemoguce. Ono Sto nauku tini toliko uspeSnom je otkrice da su mogucne aproksimaci-

. je.   Ukoliko  se  zadovoljimo  pribliznim      razumevanjem"

' prirode, onda mo.temo opisati odabrane grope pojava na taj na6n, zanemarujuci ostale pojave koje su od manjeg

•znataja. Tako mi jedan veliki broj pojava objaSnjavamo pomocu  malog broja pojava, razumevajuci razne aspekte

prirode na jedan  pribli.tan  na6n bez potrebe da ih shva­

<.timo sve odjednom. To je nautni metod; sve nautne te­ "orije i modeli predstavljaju aproksimacije u odnosu na pravu prirodu stvari, ali je greSka koja se pri tome javlja

najteSce dovoljno mala da bi takav pristup  mogao imati

smisla. U flzici testica, na primer, gravitacione sile in­

terakcije koje postoje izmedu testica obitno se zanema­ ruju, poSto su za nekoliko redova velitina slabije od drugih interakcija. Iako je greSka  koja  nastaje  usled ovog zanemarivanja izuzetno mala, jasno je da ce budu­ ce, preciznije teorije testica morati da uzmu u obzir i gravitacione  interakcije.

Tako fizitari konstruiSu jedan niz delimitnih i pri­ bJi.tnih teorija, od kojih je svaka preciznija cxl one pret­ hodne, ali s tim da ni jedna od njih ne predstavlja pot­

.  pun  i defmitivni  opis prirodnih  pojava.  Kao  i  te  teorije,

talnim konstantama", to jest, u veli6nama tije  brojtane vrednosti nisu objaSnjene teorijom,  vee se u nju moraju ubacivati nakon Sto se empirijski odrede. Kvantna teori­ ja nije u stanju da objasni vrednost koju pridaje masi elektrona, kao Sto ni teorija  polja nije kadra  da objasni veli6nu elektronovog  naelektrisanja,  a teorija  relativno­ sti veli6nu brzine svetlosti. Po klasitnom shvatanju, te veli6ne smatrane su fundamentalnim  konstantama  pri­ rode koje ne zahtevaju nikakvo daljnje objaSnjenje. Po savremenom svhatanju, njihova uloga kao .fundamen­ talnih konstanti" smatra se privremenom i odrazom ogranitenosti danaSnjih teorija. Prema  fllozoflji  pertle, one se jedna po jedna moraju objasniti u buduCim sve preciznijim i obuhvatnijim teorijama.  Na taj na6n treba­ lo bi se pribli.titi jednoj  idealnoj situaciji, mo.tda nikada u potpunosti ostvarivoj, u kojoj  teorija  ne sadr.ti nika­ kve neobjaSnjene II fundamentalne" konstante i gde svi njeni zakoni II proizilaze iz zahteva obuhvatne samo-do­ slednosti.

Va.tno je, medutim, shvatiti da tak i jedna takva idealna teorija mora sadr.tavati neka neobjaSnjena svoj­ stva, mada ne obavezno u obliku brojtanih konstanti. Dok god predstavljajednu nautnu teoriju, ona ce zahte­ vati prihvatanje odredenih koncepata koji sa6njavaju nautni jezik bez objaSnjenja. Potezati ideju pertle dalje od toga vodilo bi izvan nauke:

U opStem smislu, ideja pertle, iako je fascinantna i korisna zapravo je nenautna ... Nauka, onakva ka­ kvu je mi poznajemo, zahteva jedan jezik koji se zasniva na referentnom okviru koji se ne dovodi u pitanje. Semantifki, prema tome, jedan pokubj objaSnjavanja svih pojmova te!ko bi se mogao na­

' promenJjivi su isvi- wzakoni prirodew 0 kojima one go­

•.  vore i kada se teorije pobolj!aju njih te zameniti preci- zniji zakoni. Nepotupni karaber teorije obifno se odra­

uva u njenim proi.z.voljnim parametrima- iii wfundamen-

'  '

zvati   ..naufnim w 4 •

4 G.F. Chew, ,.BoolStrap: A SCientifiC Idea?", nav. delo str.

762-763.

342         343-

PARALELE           Medupro imanje

06gledno je da se potpuno ..pertla" shvatanje pri­ rode, po kojem su sve pojave u univerzumu jedinstveno odredene uzajmnom samo-dosledno eu u velikoj meri priblifava istocnjatkom  pogledu na svet. Jedan nedeljivi univerzum, u kojem su sve stvari i dogadaji medupove­ zani, te ko da bi mogao imati smisla ukoliko ne bi bio samodosledan. Na jedan izvestan na6n, zahtev samo­ doslednosti,  koji  6ni osnovu  pertla  hipoteze  i jedinstvo i medu-povezanost  svih pojava,   to se toliko nagla avaju u istocnjatkom misticizmu, pedstavljaju tek razli6te as­ pekte jedne iste ideje. Ta bliska povezanost najjasnije je izra ena u taoizmu.  Za taoistitke mudrace,  sve pojave u

svetu deo su kosmitkog Puta - tao-a - a zakone tao-a nije uspostavio nikakav bofanski zakonodavc, vee su oni svojstveni samoj prirodi. Tako u Tao Te Cingu 6ta­

m9:

Covek sledi zakone zemlje; Zemlja sledi zakone neba; Nebo sledi zakone tao-a;

Tao sledi zakone svoje sopstvene prirode5.

D ozef Nidam, u svojoj iscrpnoj studiji kineske na­ uke i civilizacije, daje jednu obimnu raspravu o tome kako u kineskoj misli ne postoji niSta to bi odgovaralo zapadnom pojmu fundamentalnih zakona prirode, s nje­ govom prvobitnom implikacijom o bofanskom zakono­ davcu.   ,U  kineskom  pogledu   na  svet",  pi e  Nidam,

,skladna saradnja svih bica ne potite od naredbi nekog viSeg autoriteta koji je izvan njih, vee iz 6njenice da sva

5 Lao Tzu,  Tao Te Ching, prevod  Ch 'u Ta-Kao (Allen & Unwin, London, 1970) 25. poglavlje.

ona tine delove jedne hijerarhije celina koja uspostavlja kosmitki obrazac i ono temu se ona pokoravaju jesu unutra nji  diktati njihovih sopstvenih priroda "6•

Prema Nidamu, Kinezi tak nisu ni posedovali ret koja bi odgovarala klasitnoj zapadnoj ideji ,zakona pri­ rode". Izraz koji je najpribli niji toj ideji je li, kojeg konfucijanski filozof Cu Hsi opisuje kao ,bezbrojne obrasce nalik venama ukljutene u ,tao" 1. Nidam prevo­

di li kao ..princip organizacije" i daje sledeee komenta­ re:

U svom najstarijem znatenju, lije oznatavao obra­ zac prisutan u stvarima, are u fadu iii vlakna u mi­ sicu ... On je zadobio uobitajeno retnitko znatenje

..princip", ali je uvek zadr ao i taj prizvuk ,obra­ sca" ... Znatenje ,zakona" implicitno je  u  njemu, ali taj zakon je zakon kome se delovi celina moraju

pokoravati upravo zbog same svoje egzistencije kao delova celine ... Najva nija stvar kod delova jeste to da oni moraju da se precizno uklope sa dru im de­ lovima u celom organizmu kojeg sa6njavaju .

Lako je uociti kako je mkvo jedno shvatanje dovelo kineske mislioce do ideje koja je tek nedavno razvijena u savremenoj fizici, da samo-doslednost predstavlja su ­ tinu svih zakona prirode. U sledecm odlomku C'en Sun, neposredni Cu Hsijev utenik, koji je iveo oko  1200. godine n.e. vrlo jasno izla e ovu ideju re6ma koje bi se mogle uzeti kao savr eno obja njenje pojma samo-dosle­ dnosti u filozofiji pertle:

6 J. Needham, nav. delo, II tom str. 582. 7 J. Needham, nav. delo, II tom, str. 484 8 Ibid. str. 558, 567

344         345

PARALELE                                           Meduproiirnanje

Li je prirodni i neizbeini zakon dogadaja i stvari. Znatenje  izraza   .prirodni  i neizbeini"  je  da  su (ljudski)  poslovi  i(prirodne)  stvari tako  satinjene da se tatno uklapaju. Srnisao reti .za'kon" je da se to uklapanje odigrava bez i najrnanjeg suviska iii nedostatka ... Ljudi starine su, istraiujuei krajnosti stvari, i traieCi li, :leleli da razjasne prirodnu neiz­ be:lnost (ljudskih) poslova i (prirodnih) stvari, a to jednostavno  znati da su tragali za svirn onirn ta­ cnirn rnestirna gde se stvari precizno rnedusobno

uklapaju. Sarno to9•

Dakle, prerna istocnjatkorn shvatanju, kao i po shvatanju savrernene fizike, sve je u univerzurnu pove­ zano sa svirn ostalirn inijedan njegov deo nije funda­ rnentalan. Svojstva bilo kojeg dela nisu odredena nekirn fundarnentalnirn zakonorn, vee svojstvirna svih ostalih delova. I fizitari i rnistici uvidaju da iz toga proizilazi nernoguenost potpunog  objasnjenja bilo koje pojave, ali tu se oni u svojirn stavovorna razilaze.  Fizitari  se, kao sto je ranije razrnatrano, zadovoljavaju pribli:lnirn razu­ rnevanjern prirode. Istocnjatki rnistici, s druge strane, nisu zainteresovani za pribli:lno, i1i .relativno" znanje. Njih interesuje .apsolutno" znanje koje podrazurneva razurnevanje ukupnosti svog Zivota. Buduei potpuno svesni sustinske rnedupovezanosti univerzurna, oni uvi­ daju da objasniti nesto znaCi, u krajnjoj Iiniji, pokazati kako je to nesto povezano sa svirn ostalirn. Kako je to nernoguee, istocnjatki rnistici insistiraju da nije rnoguee objasniti ni jedan pojedinacni fenornen. Tako Asvagosa kaie:

9             Citirano u knjizi J. Needham nav. delo, str. 566.

Stvari se po svojoj fundarnentalnoj prirodi ne rnogu irnenovati niti objasniti. One se ne rnogu na odgo­ varajuei nacin izraziti ni u kakvorn J•ezitkorn obli- ku.

Istocnjacke rnudrace stoga najcesee ne  interesuje objasnjenje stvari, vee pre dostizanje jednog ne-intelek­ tualnog do:livaljaja jedinstva svih stvari. To je bio stav Bude koji je na sva pitanja o srnislu :livota, poreklu sve­

ta iii prirodi nirvane, odgovorio  ,plernenitirn euta­

njern".  Besrnisleni  odgovori  zen  rnajstora,  kada  se  od

njih zatra:lilo da nesto objasne, izgleda da irnaju istu svrhu; da nateraju ucenika da uvidi da je sve posledica svega ostalog; da ..objasnjavati" prirodu znati jednosta­ vno pokazati  njeno jedinstvo;  da,  na  kraju  krajeva  i nerna sta da se objasnjava. Kada je jedan kaluder upitao Tozana, koji je rnerio neki Ian .sta je Buda?" Tozan je

rekao  •Tri kilograrna  lana "11, a  kada  su Djosua  upitali

zasto je  Bodidarrna  dosao  u  Kinu,  on je  odgovorio,

.Cernpresovo drvo u prednjern delu bastenl2•

Jedan od glavnih ciljeva istocnjackog rnisticizma je da oslobodi ljudski urn od reCi i objasnjenja. I budisti i taoisti govore 0 ..rnre:li reci" i1i 0 .rnreii pojrnova", prosirujuCi tako ideju rnedupovezane rnre:le i na oblast intelekta. Dok god se trudirno da objasnirno stvari, ve­ zani srno karmom: upleteni srno u sopstvenu pojrnovnu rnre:lu. Prevaziei reti i objasnjenja znati raskinuti okove karme i postiei izbavljenje.

Pogled na svet istocnjackih rnistika ne deli sa filo­ zofijorn pertle sarno naglasak na uzajarnnoj rnedupove­ zanosti isamo-doslednosti svih pojava, vee takode i ne-

10           Asbvaghosha, The llwabning of Faith, prevod D.T. Su­ za...i(Open Coun, Cikago, 1900), str. 56

11           U knjizi:  • Reps, Ze t Fksh. Zen Bones (Anchor Books,

Njujork), str. 104

12           1bid. str. 119.

346         347

PARALELE          

prihvatanje fundamentalnih sacinitelja materije. U uni­ verzumu koji predstavlja jednu nerazdojivu celinu i u kojem su svi oblici fluidni i u neprekidnoj  promeni, nema mesta nikakvom utvrdenom fundamentalnom enti­ tetu. Pojam II osnovnih opeka II od kojih je izgradena rna­ terija obicno se, prema tome, ne srece u istocnjackom miSljenju. U kineskoj misli nikada se nisu razvile atom­ ske teorije materije i mada se one javljaju u nekim Sko­ lama indijske filozofije, ostale su donekle perifetne u odnosu na indijski misticizam. U hinduizmu, pojam ato­ ma ima istaknuto mesto u sistemu Daina (koji se smatra neortodoksnim, jer ne prihvata autoritet Veda). U budi­ stickoj filozofiji, atomske teorije pojavile su se u  dve Skole hinajana budizma, ali ih znacajniji mahajana ogra­ nak smatra iluzornim proizvodima avidye. Tako ASva­ goSa kate:

Kada  neku  grubu  (iii  slozenu)  materiju  delimo,  u stanju smo da je  svedemo na atome. Ali kako ce i atom  takode  biti  podlofan  daljnjem  deljenju,   svi oblici  materijalnog  postojanja,  bez  obzira  da  li  su grubi iii tanani ne predstavljaju  niSta do senku upo­ jedinjavanja  i ni u kakvom stupnju  im ne mozemo

pridati (apsolutnu iii nezavisnu) stvarnost13

Glavne Skole istocnjackog misticizma slazu se, da­ kle, sa glediStem filozofije pertle da je univerzum jedna medupovezana celina u kojoj nijedan deo nije niSta fun­ damentalniji od drugog, tako da su svojstva bilo kojeg pojedinacnog deJa odredena svojstvima svih ostalih.  U tom smislu, mogli bismo reCi da svaki deo "sadrzill sve ostale i zaista izgleda da je vizija uzajamnog otelovljava­ nja karakteristicna za  misticko  dozivaljavanje  prirode. Po reCima Sri Aurobinda,

13 Ashvaghosha, nav. delo str. 104.

                Meduprozimanje

Za nadmentalno culo niSta nije zaista konacno; ono se zasniva na osecanju da je sve u jednom  i jedno u

svemu14.

Ovo shvatanje po kojem je sve u jednom i jedno u svemull svoju najSiru razradu naSlo je u Avatamsaka Skoli mahajana budizma koja se obicno smatra vrhun­ cem budistcke misli. Ona se zasniva na Avatamsaka su­ tri, za koju se po tradiciji veruje da ju je propovedao Buda u dubokoj meditaciji nakon svog Probudenja. Ta obimna sutra, koja do danas nije prevedena ni na jedan od zapadnih jezika, detaljno opisuje kako se svet opata u probudenom stanju svesti, kada se cvrste granice in­ dividualnosti tope i kada nas viSe ne pritiska osecanje

konacnosti 1115 .  U  svom  poslednjem  delu  koji  se  naziva

Gandavyuha, sutra prica pricu o mladom hodocasniku, Sudhani, i pruza vrlo ziv opis njegovog misticnog isus­ tva univerzuma,  koji mu  se predstavlja  kao savrSena

mreta uzajamnih  odnosa, u  kojoj se sve stvari i dogadaji

preplicu na takav nacin da svaki od njih sadrzi u samom sebi, sve ostale. Sledeci odlomak iz sutre, koji je para­ frazirao D.T. Suzuki, koristi sliku velicanstveno ukraSe­ ne kule da bi preneo Sudhanin dozivaljaj:

Kula je Siroka i prostrana kao samo nebo. Tlo je poplocano (nebrojenim) dragim kamenjem svih vrsta i u Kuli postoje"(bezbrojne) palate, predvorja, prozori, stepeniSta, odaje i prolazi, svi saCinjeni od sedam vrsta dragog kamenja ...

14 S.Aurobindo, The Synthesis of Yoga (Aurobindo Ashram, Pondicherry, Indija, 1957), str. 989.

15  D.T.  Suzuki,  On  Indian  Mahayana  Buddhism   (prir.) Edward Conze (Harper & Row, Njujork,  1968), str. 150.

348         349

PARALELE          

A u toj Kuli, prostranoj i istan ano ukra enoj, po­ stoji takode stotine hiljada ... kula, od kojih je sva­ ka isto tako istan ano ukra ena kao i sama glavna Kula i prostrana kao nebo. I sve te kule, koje je ne­ moguce nabrojati, uop te ne smetaju jedna drugoj; svaka zadrtava svoje individualno postojanje u sav­ r nom skladu sa svim ostalima; ni ega tu nema  to ne bi dopustilo da se jedna kula stopi sa svim dru­ gim pojedina no  i zajedno;  tu  vlada jedno  stanje savr enog meduprotimanja,  ali u isto vreme i sav­ r ene sredenosti. Sidhana, mladi hodocasnik,  vidi sebe u svim kulama kao i u svakoj kuli ponaosob, gde ie sve sadrtano u jednom  i gde jedno  sadrti

sve11>.

Kula u ovom odlomku predstavlja, naravno, meta­ foro samog univerzuma, dok je savr eno uzajamno sta­ panje njegovih delova u mahajana budizmu poznato kao

.meduprotimanje". Avatamsaka jasno daje do znanja da to meduprotimanje  predstavlja jedno  su tinski dinami­

no meduodno enje koje se ne odigrava samo prostorno, vee i vremetTSki. Kao to je ranije pomenuto•, smatra se da se i prostor ivreme takode meduprotimaju.

Dotivljaj 'meduprofimanja u stanju probudenja mote se shvatiti kao jedna misti na vizija potpune .per­ tla" situacije, u kojoj su sve pojave u un.iverzumu sav­ r eno skladno medusobno povezane. U takvom jednom stanju svesti, prevazidena je oblast intelekta i uzrocna obja njenja postaju izli na. buduci da ih zamenjuje ne­ posredno iskustvo uzajamnog meduprofimanja svih stvari i dogadaja. Budisti ki pojam meduprofimanja sto­ ga daleko prevazilazi svaku nau nu teoriju pertle. No i pored toga, postoje modeli subatomskih  estica u savre-

16 Ibid. str. 183-4.

• Videti stranu 202.

350

                Meduprotimanje

menoj fizici zasnovani na hipotezi pertle koji pokazuju vrlo upadljive paralele sa shvatanjima mahajana budiz­ ma.

Kada se ideja pertle formul e u nau nom  kontek­ stu, ona mora postati ograni ena i priblifna a njena gla­ vna aproksimacija se sastoji u zanemarivanju svih sem jakih interakcija. Kako su te sile interakcije oko sto puta snatnije od elektromagnetnih i za mnogo veei broj redo­ va veli ine ja i od slabih i gravitacionih interakcija, ta­ kva jedna aproksimacija izgleda razumno. Nau na ideja pertle, dakle, bavi se isklju ivo  esticama koje urestvu­ ju u jakim interakcijama iii hadronima i zbog toga se  e­ sto naziva .hadronskom pertlom" Ta je ideja formulisa­ na u okviru teorije S-matrice i njen je cilj da sva svoj­ stva hadrona  i njihovih  interakcija  izvede isklju ivo iz zahteva samo-doslednosti. Jedini ..fundamentalni zako­ ni" koji se tu prihvataju jesu vee pominjani principi S­ matrice koje zahtevaju na i metodi posmatranja i mere­ nja, i koji stoga sa injavaju onaj okvir koji se ne dovodi u pitanje,  a                koji je  neophodan  u celoj nauci. Druga svojstva S-matrice mogu se privremeno postulirati kao

.fundamentalni principi", ali se od njih ocekuje dace se

u potpunoj teoriji pojaviti kao nutna posledica samo-do­ slednosti. Moglo bi se ispostaviti da ee postulat  po ko­

jem svi hadroni formiraju nizove opisane Regeovim for­ malizmom• pripadati upravo toj vrsti.

Dakle, u jeziku teorije S-matrice hipoteza pertle su­ geri e da je moguce punu S-matricu, i prema tome i sva svojstva hadrona, jedinstveno izvesti isklju ivo iz op tih principa, jer postoji samo jedna moguca S-matrica koja je u skladu sa sva tri op ta principa. Ovu pretpostavku podrtava injenica da se fizi ari nikada nisu priblitili konstruisanju  matemati kog  modela  koji bi zadovoljio

I              sva tri op ta principa. Ukoliko je jedina dosledna S-ma-

I

j              • Videti  stranu 326.

351

r

PARALELE          

trica ona koja opisuje sva svojstva i interakcije hadrona, kako pretposttavlja hipteza pertle, postaje razumljiv ne­ uspeh fizicara da konstrugu jednu doslednu delimicnu S-matricu.

Pojave u kojima se javljaju hadroni toliko su kom­ pleksne da ni u kom slucaju nije sigurno da 1i ee potpu­

no samo-dosledna  S-matrica  ikada  moci da  se konstru­ iSe, ali motemo makar zamisliti jedan buduci niz delimi­ cno uspesnih modela  manjeg obima. Namena  svakog od njih hila bi da pokrije samo jedan  deo fizke hadrona  ion bi, prema  tome, sadrzavao neke neobjasnjene  parametre koji bi predstavljali  njegove  granice, ali bi   se parametri jednog  modela  mogli  objasniti  pomocu  drugog modela. Na taj naCin bilo bi moguce postepno pokriti sve viSe i viSe  hadronskih  pojava  uz sve veeu preciznost pomocu jednog  mozaika  uzajamno  povezanih  modela  gde bi  se ukupni  broj  neobjasnjenih  parametara  stalno smanjivao. Atribut  .pertle" stoga nikad ne mo:ie odgovarati bilo ko­ jem pojedinacnom  modelu, vee se mote primeniti jedino ila kombinaciju  uzajamno doslednih modela, od kojih ni jedan  nije  niSta  fundamentalniji  od drugih.  Kako je  re­ kao Cu,  ..Onaj fizicar koji je  u  stanju da bilo koji broj razliCitih, delimicno uspesnih,  modela  posmatra  bez fa­

vorizovanja, automatski je pristalica hipoteze pertle "19.

Vee postoji jedan broj takvih  delimicnih  modela koji opisuju odredene aspekte i formulisani su jezikom S-matrice. Najuspesniji medu njima su takozvani .dvos­ truki mod eli" koji u velikoj  meri koriste dvostruki opis hadronskih reakcija u terminima direktnih i ukrstenih kanala. Ti modeli  u sebi po prvi put obuhvataju  dva od

19 G.F.Chew,  .Hadron Bootstrap: Triumph or Frustation?", nav. delo, str. 27.

352

                Medupro:iimanje

tri opsta principa .. plus svojstvo ukrstanja S-matrice i Regeov formalizam. Oni cine do sada najperspektivnije pokusaje ostvarenja programa pertle.

Slika  hadrona  koja  proizilazi  iz tih  pertla  modela obicno  se sumira  u  onoj provokatinoj  frazi,  .svaka  ce­ stica sastoji se od svih drugih cestica".  Ne sme se, me­ dutim, zamisljati da svaki hadron sadr:ii sve ostale u je­ dnom klasicnom  staticnom  smislu.  Hadroni  ne  ,sadr:ie" jedni  druge, vee pre  ,ukljucuju" jedan  drugog u dinami­ cnom  i probabilistickom   smislu  teorije  S-matrice,  tako da svaki hadron predstavlja potencijalno  ..vezano stanje" svih skupova cestica koji mogu stupiti u medusobnu  in­ terakciju da bi stvorili doticni hadron.  U tom smislu, svi hadroni  su slotene strukture   ciji su sastavni delovi opet hadroni i nijedan od njih nije nista elementarniji od dru­ gih. Privlacne  sile koje dr:ie na  okupu strukture ispolja­ vaju se kroz razmenu  cestica, a te razmenjene cestice su opet hadroni.  Svaki hadron,  prema tome,  igra tri uloge: on predstavlja  jednu  slo!enu  strukturu, zatim mo:ie biti sastavni deo nekog drugog hadrona,  i, najzad, mo:ie biti razmenjen  izmedu  sastavnih delova  i na taj naCin saci­ njavati deo sila koji drte strukturu na okupu. Za ovu sli­ ku  od  sustinskog je  znacaja  pojam   .ukrstanja".  Svaki hadron  drzi se na okupu pomoeu  sila koje su povezane sa  razmenom  drugih  hadrona  u  ukrstenom  kanalu,  od kojih  svakog  sa  svoje  strane,  na  okupu  odrzavaju  sile kojima prvi hadron doprinosi.  Na taj nacin  .svaka cesti­ ca  pomaze  pri  stvaranju  drugih  cestica,  koje  sa  svoje

strane  stvaraju  nju  samu "21•   Celokupni  skup  hadrona

stvara samog sebe na ovaj nacin i1i se podize uvis, kako

se to kaze, povlaceci svoje sopstvene ,pertle". Ideja je, dakle, da je taj izuzetno kompleksni mehanizam pertle

                ..            

Ti modeli ne zadovoljavaju tak:ozvani .princip jedinstva•

21           G.F.Chew, M. Gell-Mann iH. Rosenfeld, .Strongly Inte­

racting Particles", Scientific America11, tom 210 (februar 1964), str.

93.

PARALELE          

samo-odredujuCi, tj. da postoji samo jedan natin na koji on mo:le nastati. Drugim retima, postoji samo jedan moguci samo-dosledni skup hadrona - upravo onaj koji nalazimo u prirodi.

U hadronskoj pertli sve testice dinamitno satinja­ vaju jedna drugu na jedan samo-dosledan natin iu tom smislu za njih se mo:le reei da ..sadr:le" jedni druge. U mahajana budizmu, jedno  vrlo slitno shvatanje prime­ njuje se na ceo univerzum.Ta kosmitka mre:la medupro­

:limajueih stvari i dogadaja ilustrovana je u Avatamsaka sutri metaforom Indrine mre:le, jednog nepreglednog tkanja od dragog kamenja koje visi nad palatom boga In­ dre. Po retima Ser Carlsa Eliota:

Na Indrinom nebu kazu da postoji jedna mre:la hi­ sera koji su tako rasporedeni da ako pogledate u je­ dan od njih, videeete sve ostale kako se u njemu odra:lavaju. Isto tako svaka stvar u svetu ne pred­ stavlja samo samu sebe, vee u sebi ukljutuje i sve druge stvari i zapravo ijeste sve ostalo.  "U svakom

zrncu prasine borave nebrojene Bude" 22 •

Zaista je upecatljiva slicnost ove predstave sa pred­ stavom hadronske pertle. Metafora Indrine mreze mo:l se s pravom nazvati prvim modelom pertle, koji su isto<::njatki mudraci stvorili nekih 2500 godine pre na­ stanka fizike testica. Budisti insistiraju da pojam medu­ pro:limanja nije moguee shvatiti intelektualno, vee da ga mora doziveti probudeni urn u stanju meditacije. Tako D.T.Suzuki pise:

Buda (u Gandavyuhi) nije vise neko ko :livi u svetu koji je moguee pojmiti u vremenu i prostoru. Nje­ gova svest nije svest svakodnevnog  uma  koji  se

22           C. Eliot, Japanese Buddhism (Routledge & Kegan Paul,

London, 1959) str. 109-10.

354

                Meduprozimanje

mora ravnati prerna tulima i logici. .. Buda iz Gan­ davyuhe zivi u jednom duhovnom svetu koji pose­ duje svoja sopstvena pravila23.

U savremenoj  fizici situacija je  sasvim slicna. Ideja o tome da svaka testica sadr:li sve ostale nezamisliva je u uobicajenom prostoru i vremenu. Ona opisuje jednu stvarnost koja, kao i ona Budina, poseduje svoja sop­ stvena  pravila.

U slucaju hadronske pertle, to su pravila kvantne teorije i teorije relativnosti, gde je kljucno to da site koje dr:ze cestice na okupu i same predstavljaju cestice koje se razmenjuju u ukrstenim kanalima. Tom se poj­ mu mo:le pridati i precizno matematicko znacenje, ali ga je gotovo nemoguee vizelno predstaviti. U pitanju je je­ dna specificno relativisticka odlilka pertle iposto nismo u stanju da neposredno dozivimo cetvorodimenzionalni svet prostor-vremena, izuzetno nam je tesko da zamisli­ mo kako jedna jedina cestica mo:le sadrzavati sve ostale cestice i u isto vreme biti deo svake od njih. Medutim, upravo to je glediste mahajane:

Kada se  jedno  postavi  nasuprot  svima  drugima, vidi  se da to jedno  sve njih pro:lima  i da ih u  isto

vreme u sebi sve obuhvata 24.

Ideja po kojoj svaka cestica sadrzi sve ostale nije nastala samo u istocnjackom misticizmu, vee je srecemo i u zapadnoj mistickoj misli. Mo:lemo je, na primer, procitati izmedu redova ovih slavnih stihova Viljema Blejka:

D.T. Suzuki, nav. delo, str. 148.

24  D.T.  Suzuki,   The  Essence   of  Buddhism   (Hozokan,

Kyoto, Japan, 1968), str. 52.

55

PARALELE

Videti svet u zrnu peska I nebo u divljem cvetu,

Drzati vecnost na dlanu ruke,

Ivecnost u jednom satu.

Iovde je opet misticka vizija dovela do slike koja pripada tipu pertle; ako pesnik vidi svet u zrnu peska, savremeni fizicar ga vidi u hadronu.

Slicna  slika   pojavljuje   se  u   Lajbnicovoj   filozofij.i. On  je   smatrao  da  je   svet  s cinjen   ?.<1  fundamentalmh supstanci  nazvanih   ..monade  .'  od  koJih  svaka  oo:azava celokupan  univerzum.  To ga Je dovelo  do .shvatanJa .ma­ terije   koja   pokazuje   slicnos i   sa   shv? nJem   mahaJa. budizma   i  hadronske   pertle  .  U SVOJOJ   Monadologl)z, Lajbnic  piSe:

Svaki deo materije moze se shvatiti kao jedna basta puna biljaka i kao jedan ribnjakyu r!ba. Ali svaka grana  biljke,  svaki deo tela  z v tlnJe,  svaka  kap

                Meduprozimanje Cu  Hsija  koja  mu je  bila  poznata.  Ta  skola,  medutim,

ima jedan od svojih korena u mahajana budizmu, pose­ boo u Avatamsaki (na kineskom: Hua-jen) koja pred­ stavlja jedan njegov ogranak. Nidam,  zapravo eksplici­ tno pominje parabolu o Indrinoj mrezi bisera u vezi sa Iajbnicovskim  monadama.

Izgleda,   medutim,  da jed no  detaljnije  usporedivanje Lajbnicovog    shvatanja    .. odrazvajuCih    odnosa"    izmedu monada  sa  idejom  meduprozimanja   u  mahajani,  pokazu­ je  da se ova  dva  shvatanja  prilicno  razlikuju  i da je  budi­ sticko  poimanje   materije   mnogo   blire   duhu   savremene fizike  nego  Lajbnicovo.   Osnovna   razlika   izmedu  Mona­ dologije  i  budistickog  gledi.Sta  izgleda  da je  u  tome  sto lajbnicovske    monade   predstavljaju     fundamentalne    sup­ stanece  koje  se  smatraju   krajnjim   saciniteljima   materije. l--ajbnic  pocinje  Monadologiju   ovim  recima;   ..Monada  o

kojoj cemo ovde govoriti tek je jedna prosta supstanca,

koja ulazi u sastav slozenih (entiteta); prosta, drugim re­

njenih zivotnih sokova

iiijedan  takav ribnjak 26•

takode Je Jedna takva basta

cima, bez delova".  Izatim  nastavlja,  .A te monade  su

istinski  atomi  prirode  i, jednom  recju,  one su elementi svih  stvari"28.  Ovakvo jedno   ..fundamentalisticko"   gle­

Zanimljivo je da slicnost ovih redova sa od.lomcima

iz Avatamsaka sutre o kojoj je ranije bilo re I,  ozda

diste u  ociglednoj je  suprotnosti  sa filozofijom pertle,  a u potpunom je raskoraku takode i sa glediStem mahajana

potice od konkretnog uticaja koji j

budi m I vr Io  a

budizma koji odbacuje sve fundamentalne entitete iii

Lajbnica.  Dzozef Nidam je  t.vr?i 7  da Je LaJbmc bto dobro upoznat sa kineskom miSIJu 1 kultu om  re o pre­

voda koje je  dobio od jezuitskih  kalude   1 da Je nJegova filozofija mozda inspirisana neo-konfuctJanskom  skolom

supstance.Lajbnicov fundamentalisticki naCin misljenja odrazava se takode i u njegovom shvatanju sila koje on smatra zakonima ..utisnutim putem bozanskog dekreta" koji se sustinski razlikuje od materije ...Sile i aktovno­ sti", pise on,  "ne mogu biti stanja jedne  tako pasivne

29

"' Paralele  izmedu  Lajbnieovog  shvatanja  materije  i hadron­

stvari kao sto je  materija "

. Iovo je opet, u suprotnosti

ske pertle razmatrane su nedavno; videti G.G e•.• hew's Monado­ logy" Journal of History ofldeas, tom 35 (april-Junl 1974) .str. 339- 48.

sa shvatanjima  savremene fizike i istocnjackog misticiz­ ma.

26 u knjizi: P.P. Wiener, Leibuiz- Selectio11s (Charles Scri­

bner's Sons, Njujork,  1951), str. 547.

7

28

Kod P.P. Wiener, nav. delo, str. 533.

2  Kod J. Needhama, nav. delo, II tom, str. 496 ff.

29 Ibid. str. 161.

356

357

PARALELE          

Sto se tice konkretne  medupovezanosti  koja postoji izmedu monada, izgleda da osnovna razlika u od osu .na hadronsku pertlu lezi u tome  to mona e ne stupa u u m­ terakciju jedna  sa drugom, one  ..nemaju  prozora  , kako kal.e Lajbnic,  i samo odral.avaj jedna  d   u. U hadro ­ skoj pertH,  s druge strane, kao 1              mah Jam,   aglasak J.e na interakciji  iii ..meduprozimanJu",  sv1h cestlca. Stavt- ''se, i  hipoteza  pertle  i  mahajana  predstavljaju   ..p ostor­

j              no-vremenska"  gledista  koja  objek s gledavaju  k

1    dogadaje 6j.e se uzaj:nane meduprozJvanJ  moze shvatltt

:  jedino ukohko shvatimo da se 1 prostor 1 vreme takode

I•            meduprozJ.maJ.u.          .

Hipoteza pertle jos uvek niJe u vrstil svoj polo J

i tehnicki problemi koje postavlJa.nJe?a pnmen s pn­ licno veliki. No, i pored toga, fiz1c r ec razm1 l aJu .o prosirivanju ideje samo-doslednostl 1 .!zvan OP1.stvanJa hadrona. U sadasnjem kontekstu  teorlJe  S-matnce,  ta­ kvo jedno prosirivanje nij m guce: Ok ir S-m ri e ­ zvijen je upravo zato da b1 op1sao J ke mte akc1Je 1 DIJ ga moguce primeniti na ostatak fiztke ces t a. O novm razlog za to je da se u njega ne mogu smesu cesttce be mase koje se srecu u svim ostalim interakciJama .. J?a b1 se hadronska pertla pro irila mora se dakle act Jeda opStiji okvir i u t m novo ok ir neki od pOJmova kOJl se danas prihvataJU bez obJaSnJenJ :n?race da. s "uper­ tlaju"; drugim recima, morace bttt tzvedem . opst samo-doslednosti.  Prema  Dzefriju  Cuu,  medu  nJtma  bt se mogli naCi nasi pojmovi makroskopsk?g prostor-vre­ mena, a mazda, cak i pojam ljudske svest1:

Dovedena do svoje logicke krajnosti, pretpostavka pertle podrazumeva da je postojanje svesti, zajedno sa svim ostalim aspektima prirode, neophodno za

samodoslednost celine30.

30 G.F.Chew,  .Bootstrap:  A  Scientific  Idea?",  nav.  delo, str. 763.

358

                Meduprozimanje

Ovo shvatanje opet je u savr enom skladu sa shva­ tanjima istocnjackih mistickih tradicija koje su svest uvek smatrale integralnim delom univerzuma. Po istoc­ njackom shvatanju ljudska bica, kao i svi ostali oblici zivota, predstavljaju delove jedne neraskidive organske celine. Njihova inteligencija, prema tome podrazumeva da je i celina takode inteligentna. Covek se sagledava kao zivi dokaz kosmicke inteligencije; u nama, univer­ zum neprekidno ponavlja svoju sposobnost da stvori oblike kroz koje postaje svestan samoga sebe.

U savremenoj  fizici, pitanje  svesti postavljeno je  u vezi sa posmatranjem  atomskih  pojava.  Kvantna  teorija jasno je  stavila do znanja da je te procese  moguce razu­ meti jedino  kao karike u jednom  lancu procesa  ciji  kraj Iezi u svesti ljudskog posmatraca.  Po recima Eugena Vi­ gnera  (Eugene  Wigner),   ..Zakon  (kvantne  teorije)  nije bilo moguce  formulisati  na !edan potpuno  dosledan  na­

cin bez  pozivanja  na  svest" 1   Pragmaticka  formulacija

kvantne teorije koju naucnici koriste u svom radu ne po­ ziva se eksplicitno na njihovu svest. Vigner i drugi ftzi­ cari su, medutim, tvrdili da bi eksplicitno ukljucivanje ljudske svesti moglo predstavljati suStinski aspekt budu­ cih teorija  materije.

Takav jedan razvojni proces mogao bi otvoriti uz­ budljive mogucnosti za neposrednu interakciju izmedu fizike i istocnjackog misticizma. Razumevanje na e sop­ stvene svesti i njenog odnosa prema ostatku univerzuma predstavlja pocetnu tacku svog mistickog iskustva. Istocnjacki mistici su tokom vekova istraZili razlicite modalitete svesti,i zakljucci do kojih su dosli cesto se iz korena razlikuju od ideja do kojih drzi Zapad. Ukoliko fizicari zaista  zele da u svoju oblast istrazivanja  ukljuce

31  E.P.  Wigner,  Symmetries  an.d  Rejlectio11s  - Sciellfijic Essays  (M.l.T. Press, Cambridge, Mass.,  1970), str. 172.

359

PARALELE                           Meduprozimanje

i prirodu ljudske svesti, onda bi im proucavanje istoc­ njackih ideja zaista moglo pru:liti podsticajne i nove tac­ ke glediSta.

Stoga,  buduce  prosirenje   hadronske   pertle,   uz

..upertlavanje" prostor-vremena i ljudske svesti koje to prosirenje moze zahtevati, otvara pred nama do sada ne­ videne mogucnosti koje bi itekako mogle zaCi izvan konvencionalnog  naucnog okvira:

Takav jedan buduCi korak bio bi nezamislivo dublji od bilo cega sto danas sacinjava hadronsku pertlu; bili bismo primorani da se suocimo sa neuhvatilji­ vim pojmom posmatranja i sasvim moguce i sa poj­ mom svesti. Nasi sadasnji problemi sa hadronskom pertlom mogli bi dakle biti samo prvi nagovestaj je­ dnog potpuno novog oblika ljudskog intelektural­ nog pregnuca, takav oblik koji ne samo da bi izisao izvan okvira fizke, vee se vise ne bi mogao opisati

ni kao ..naucni" 32.

Gde nas to, dakle, vodi ideja pertle?  To  naravno niko ne zna, ali fascinantno je razmiSljati o njenoj kraj­ njoj sudbini. Moiemo zamisliti jednu mrezu buducih te­ orija koje pokrivaju sve vecu oblast prirodnih pojava sa rastucom preciznoscu; jednu mrezu  koja  ce  sadriavati sve manje i manje neobjasnjenih svojstava stvari izvode­ Ci sve veCi i veci deo svoje strukture iz uzajamne dosle­ dnosti svojih delova. Jednog dana bi, dakle, bila dosti­ gnuta ona tacka na kojoj bi jedini neobjasnjeni  pojmovi te mreie bi1i elementi naucnog okvira. Prevazisavsi tu tacku, teorija viSe ne bi bila u stanju da svoje rezultate izrazi reeima ili racionalnim pojmovima i zasla bi stoga izvan nauke. Umesto pert1a teorije prirode, ona bi po­ stala pertla vizija prirode, prevazi1azeCi oblast misljenja

ijezika, odvodeCi iz nauke u svet acintya-e, nezamisli­ vog. Znanje sadriano u jednoj takvoj viziji bilo bi pot­ puno, ali bi bilo nemoguce saopstiti ga recima. Bilo bi to ono znanje na koje je mislio Lao Ce kada je pre vise od dve hiljade godina rekao:

Onaj koji zna ne govori, Onaj koji govori ne zna.33

765.

32 G.F.Chew, .Bootstrap: A Scientific Idea?" nav. delo, str.

33 Lao Tzu,  Tao Te Ching, prevod  Sh'u Ta-Kao (Allen &

Unwin, London, 1970), 81. poglavlje.

360         361

4.            Lice Bude koji zraCi transcendantalnim  mirom i duhovno cu (vid. poglavlje 6); skulptura u kamenu iz Indije, peti vek n.e.

5.            Kaligrafija- istocnjacki nacin razvijanja meditativnog vida svesti (vid. poglavlje 2); .Um-Mesec-krug., Ryokwan, osamnaesto iii rano devetnaesto stoleee.