PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA

Peto poglavlje

HINDUIZAM

Da bi se razumela bilo koja od ovde opisanih filo­ zofija, vazno je shvatiti da su one po svojoj sustini reli­ gijske. Njihov glavni cilj jeste neposredno misticko do­ zivljavanje stvarnosti, a kako je taj dozivljaj po svojoj prirodi religijski onda su ione same neodvojive od reli­ gije. Vise nego za bilo koju istocnjacku  tradiciju to vazi za hinduizam, kod kojeg je ta veza izmedu filozofije i religije posebno snazna. Kate se da je gotovo sva misao u Indiji religijska misao, a hinduizam je tokom mnogih vekova ne samo uticao na intelektualni  zivot Indije, vee je gotovo u potpunosti odredio i njen drustveni i  kul­ trurni  zivot.

Hinduizam se ne moze nazvati filozofijom, niti on predstavlja neku jasno odredenu religiju. On je pre je­ dan veliki i slo!eni drustveno-religijski  organizam koji se sastoji od bezbrojnih sekti, kultova i filozofskih siste­ ma i koji obuhvata razne rituale, ceremonije i duhovne discipline, kao i obo!avanje bezbrojnih bogova i bogi­ nja. Mnoga lica ove slo!ene, a ipak zilave i snazne du­ hovne tradicije odraz su geografskih, rasnih, jezickih  i kulturalnih slozenosti prostranog indijskog potkontinen­ ta. Ispoljavanja hinduizma protezu se od visoko intelek­ tualnih filozofija ciji pojmovi dostizu ponekad nevero­ vatan opseg i dubinu do naivnih i detinjastih rituala koje upraznjavaju mase. Ako su Hindusi u velikoj vetini pro­ sti seljaci koji svojim svakodnevnim stovanjem odr!ava­ ju u zivotu narodsku religiju, hinduizam je, s druge stra­ ne, iznedrio veliki broj izuzetnih duhovnih ucitelja koji su prenosili njegove duboke uvide. Duhovni izvor hin­ duizma lezi u vedama, prastarim spisima ciji su autori bezimeni  mudraci, takozvani vedski  "vidovnjaci". Po­ stoje cetiri vede, od kojih je najstarija Rig veda. Napisa­ ne  starim  sanskrtom,  svetim jezikom  Indije,  vede  su

PUT ISTO<'::NJA<'::KOG MISTICIZMA                                   Hinduizam

ostale najvgi religijski autoritet za vecinu hinduisti kih sekti. U Indiji se svaki filozofski sistem koji ne prihvata autoritet veda smatra neortodoksnim.

Svaka od veda sastoji se od nekoliko delova koji su sastavljeni u razli itim razdobljima, verovatno  izmedu 150 i 500.  pre n.e. Najstariji delovi su svete himne i molitve. Naredni delovi have se trtvenim ritualima po­ vezanim sa vedskim himnama, a poslednji, nazvani upa­ nisade, razraduju njihov filozofski i prakti ni sadrzaj. U upanisadama se nalazi su tina duhovne poruke hinduiz­ ma. One su tokom proteklih dvadeset pet vekova, vodile i nadahnjivale najvece umove Indije u skladu sa savetom koji daju njihovi stihovi:

UzimajuCi kao luk veliko orutje upanisada, Postavi na njega strelu za iljenu meditacijom. Zatezuei ga mislju uperenom u sustinu

Kao u metu, prodri u Neprolazno prijatelju1

Mase indijskog naroda nisu, medutim, primile u e­ nje hinduizma kroz upanisade, vee kroz veliki broj po­ pularnih pri a. sabranih u ogromne epove, koji pred­ stavljaju osnovu neizmerne i tivopisne indijske mitolo­ gije. Jedan od tih epova, Mahabharata, sadrti najomi­ ljeniji indijski religijski tekst, predivnu duhovnu poemu Bhagavad Gite. Gita, kako se obi no naziva, predstavlja dijalog izmedu boga KriSne i ratnika Ardune koji je u velikom ocajanju, jer je prisiljen da se bori protiv svojih sopstvenih srodnika u velikom porodi nom ratu koji sa­ Nnjava glavnu pri u u Mahabharati. Kri na, prerusen u Arduninog vozara, prolazi bojnim kolima pravo izmedu dve vojske i na dramati noj pozornici bojnog polja poci­ nje da raztokriva Arduni najdublje istine  hinduizma. Dok bog govori, realisti ka pozadina rata izmedu dve porodice vrlo brzo bledi i iS ezava, i postaje jasno da je

1 Mundaka Upimishad, 2.2.3.

bitka koju vodi Arduna zapravo duhovna bitka ljudske prirode, bitka ratnika u potrazi za prosvetljenjem. Sam Krisna savetuje Arduni:

Sabljom mudrosti poseci sumnju rodenu iz nezna­ nja sto lezi ti u srcu. U skladu sa sobom budi, u jogi, i digni se veliki ratni e. digni2•

Osnova Krisnine duhovne pouke, kao i celog hin­ duizma, jeste ideja da mno tvo stvari i dogadaja oko nas ne predstavlja niSta drugo do razli ita ispoljavanja iste krajnje stvarnosti. Ta stvarnost, nazvana brahmanom, ujedinjujuci je pojam koji daje hinduizmu njegov, u sus­ tini, monisticki karakter uprkos obotavanju brojnih bo­ gova i boginja.

Krajnja stvarnost, brahman, shvata se kao .,dusa", iii unutarnja sustina svih stvari. On je beskonacan i izvan je svih pojmova; intelekt ga ne moze shvatiti, niti se moze opisati retima: ..Brahman, vrhovni i bez po et­ ka: izvan onoga sto jeste i izvan onoga sto nije" 3• - .. Ne­ pojamna je ta vrhovna Dusa, bezgrani na, nerodena, ne­ dostupna razumu i misli" 4 • Pa ipak, ljudi tele da govore o toj stvarnosti i hinduisti ki su mudraci sa svojom sklo­

noscu ka mitu predstavili brahmana kao botanskog i 0 njemu govore mitoloskim jezikom. Razli itim aspektima botanskog nadenuta su imena raznih bogova koje Hin­

dusi obotavaju,  ali spisi jasno  stavljaju do znanja da ti

bogovi nisu niSta do odrazi jedne krajnje stvarnosti:

Tosto Ijudi kazu, .,Postuj ovog boga! Postuj onog boga! - i ovoga i onoga - to njegovo je (brahmano­ vo) delo zaista! I onje sam svi bogovi" 5

2 Bhagavad Gita, 4.42.

3 Bhagavad Gita, 13.12.

4 Maitri Upanishad, 6.17.

5 Brihad-aranyaka Upanishad, 1.4.6.

104         105

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Hinduizam

Ispoljavanje brahmana u ljudskoj dusi naziva se at­ manom, a ideja da su atman i brahman, licna i krajnja stvarnost, jedno isto, predstavlja sustinu upanisada:

To sto je najtananija sustina - to dusa je celog ovog sveta. To je Stvarnost. Toje atman. To si ti6•

Osnovna tema koja provejava kroz hinduisticku mi- tologiju jeste stvaranje sveta iz samo-irtvovanja boga -

..irtvovanja" u izvornom smislu ..osvecivanja"- gde bog postaje svet koji, na kraju, opet postaje bog. Ova stvara­ lacka delatnost boianskog naziva se lila, bo:fanska igra i

svet se sagledava kao pozornica bo:fanskog  igrokaza.

Kao i veCi deo hinduisticke mitologije, mit o lili posedu­ je jak ukus magije. Brahman je veliki mag koji se preo­ bra:fava u svet i taj tin on obavlja svojom ..magijskom stvaralatkom  moei"'  sto predstavlja  izvorno  znatenje reti maja (maya) u Rig vedi. Ret maja - jedan  od naj­ znacajnijih izraza u indijskoj filozofiji - promenila je to­ kom vekova svoje znacenje.  Od .sile", iii umoei", bo­

:fanskog glumca i maga, ona je pocela da oznacava psi­ holosko stanje onoga ko je  zacaran  magicnom igrom. Dok god brkamo bezbrojne oblike bo:fanske lile sa stvarnoscu, ne opaiajuci jedinstvo brahmana koje lezi u osnovi svih tih oblika, zacarani smo majom.

Maja, prema tome, ne znati da je svet obmana, kao sto se cesto pogresno tvrdi. Ta obmana lezi jedino u na­ soj tacki glediSta, ukoliko mislimo da oblici istrukture, stvari i dogadanja oko nas predstavljaju stvarnosti priro­ de, umesto da shvatimo da su sve to samo pojmovi nasih umova sklonih merenju i kategorisanju. Maja je obmana koja proistice iz shvatanja da ti pojmovi predstavljaju stvarnost, iz brkanja mape sa teritorijom.

6 Chandogya Upa11ishad, 6.9.4.

Prema hinduistickom shvatanju prirode, svi oblici predstavljaju relativnu, fluidnu  i  vecno  promenljivu maju, koju u postojanje doziva veliki mag bo:fanskog igrokaza. Svet maje neprestano se menja, jer  je  botan­ ska lila jedna ritmitka, dinamitna igra. Dinamicka  sila igre jeste karma, jos jedan znacajan pojam indijskog misljenja. Karma znaC:i "C:in, delo". To je onaj aktivni princip igre, celokupni unievrzum na delu, gde je sve dinamiC:ki  povezano  sa svim  ostalim.  Po rec:ima  Gite,

..Karma je sila stvaranja, kojoj sve stvari duguju svoj zi­ vot"7.

Znacenje karme je, kao i u slucaju maje, spusteno sa svog izvornog kosmickog nivoa na ljudski novo gde je  zadobilo jedan  psiholoski  smisao. Sve dok je  nase shvatanje sveta rascepkano, sve dok smo zacarani ma­ jom i dok mislimo da smo odvojeni od svoje okoline i da mozemo delati nezavisno, mi smo vezani karmom. Biti slobodan od vezanosti za karmu znaci shvatiti jedinstvo

i harmoniju  cele prirode,  ukljucujuci  i nas same, i delati

shodno tome. Gita je po ovom pitanju sasvim jasna:

Svo delanje odigrava se u vremenu preplitanjem sila prirode, ali C:ovek, izgubljen u sebicnoj zablu­ di, misli da je on sam taj koji dela.

Ali C:ovek koji poznaje odnos izmedu sila prirode i delan]a, vidi kako neke sile prirode deluju na druge sile prirode, te ne postaje njihov rob8

Osloboditi  se zacaranosti majom, razbiti  okove kar­ me znaC:i spoznati da su sve pojave koje opaiamo culima deo iste stvarnosti. To znaci potpuno  i liC:no doiiveti da je   sve,  ukljucujuci   i  nase  sopstvo,  zapravo  brahman.

7 Bhagavad Gita, 8.3.

8 Ibid., 3.27-8.

106         107

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Hinduizam

Taj se dozivljaj u hinduistickoj  filozofiji naziva mokSa,

iii .oslobadanje" i predstavlja samu sustinu hinduizma.

Hinduizam smatra da postoje bezbrojni putevi oslo­ badanja. On nikada ne bi ocekivao od svih svojih sled­ benika da budu u stanju da bol.anskom pridu na isti na­ cin, te stoga pruta razlicite pojmove, rituale i duhovne vezbe za razlicite modalitete svesnosti. Cinjenica da su mnogi od tih pojmova iii praksi protivrecni ni na manje ne brine Hinduse, jer oni znaju da se brahmtln 10nako nalazi s one strane pojmova i predstava. Iz tog stava proizilazi velika tolerantnost i sirokogrudost koja je svojstvena hinduizmu.

Najintelektualnija skola je  vedanta  koja  se zasniva na upanisadamtl inaglasava brahmtlna kao jed_an bezli­ can, metafizicki pojam, lisen bilo kakvog mttolosko sadrzaja. Medutim, uprkos svom visokom filozofs om 1 intelektualnom nivou, vedantisticki put oslobadanJa se veoma razlikuje od bilo koje skole zapadnjacke filozofi­ je, jer ukljucuje svakodnevnu meditaciju i _druge duho­ vne vezbe Ciji je cilj postizanje sjedinjenosti sa brahmtl­ nom.

Jos jedan znacajni i uticajni metod lobadanj R,o: znat je kao joga, sto znaci ,suspregnut1 , .zdruztti 1 odnosi se na zdruzivanje pojedinacne duse sa brahmtl­ nom. Postoji nekoliko skola iii ..staza" joge koj b ­ hvataju osnovne fizicke vezbe irazne mentalne dtsctph­ ne namenjene ljudima razlicitih vrsta i na razlicitim du­ hovnim nivoima.

Za prostog Hindusa, najpopularniji put prilazenja boznskom jeste da se ono obol.ava u obliku nekog licnog boga iii boginje. Plodna ind_ijska T?as  tvorila je d s o­ vno hiljade bozanstava koJa se JaVlJaJu u bezbroJmm manifestacijama. Danas se u Indiji najviSe postuju Siva, ViSnu i Bozanska majka. Siva je jedan od najstarijih in­ dijskih bogova i mote na sebe uzeti mnoge oblike.. Kada je prikazan  kao olicenje punoee brahmtlna naz1va se

Mahesvara, Veliki Gospodar, a mote olicavati i mnoge pojedinacne aspekte bozans og. Najsla-vnija je njeg?v pojava kao Natarade, KraiJa Plesaca. Kao Kosmtckt Plesac, Siva je bog stvaranja i razaranja koji svojim ple­ som odrtava beskrajni ritam univerzuma.

ViSnu se takode pojavljuje pod mnogim maskama, od kojih je jedna i bog KriSna iz Bhagavad Gite. Uop­ steno govoreCi, ViSnuova uloga je da odrzava univer­ zum. Trece bozanstvo ove trijade jeste Sakti, Botanska Majka, arhetipska boginja koja svojim mnogim oblicima predstavlja zensku energiju univerzuma.

Sakti se takode pojavljuje i kao Sivina zena i ovo se dvoje cesto prikazuje u strastvenom zagrljaju u velican­ stvenim skulpturama sa zidova hramova. Te skulpture odiSu izuzetnom culnoscu kakva sene mote naCi nigde u zapadnoj religijskoj umetnosti. Za razliku od vecin za­ padnjackih religija, u hinduizmu se culno zadovo1Jstvo nikada nije potiskivalo, jer se telo uvek smatralo inte­ gralnim delom ljudskog bica, a ne neCim izdvoje?im od duha. Hinduista, prema tome, ne pokusava da zelJe svog tela kontrolise svesnom voljom, vee nastoji da se ostvari celim svojim bicem, dusom i telom. Hinduizam je cak razvio i jedan ogranak, srednjovekovni tantrizam, u kome se prosvetljenje trazilo kroz duboki dozivljaj cul­ ne ljubavi ..u kojoj je svako oboje", u skladu sa recima upanisada:

Kao sto covek u zagrljaju voljene zene ne zna ni za spolja ni za unutra, tako i ta osoba, kada je u zag­

rljaju Duse, ne zna ni za spolja ni za unutra9.

Siva je bio u bliskoj vezi sa ovim srednjovekovnim oblikom erotskog misticizma, kao sto su bile i Sakti i brojna druga zenska bozanstva kojih u hinduistickoj mi­ tologiji ima veoma mnogo. Ovo obilje boginja opet po-

9 Brihad-aranyaka  Upanishad, 4.3.21.

108         109

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA          

kazuje da telesna i ulna strana ljudske prirode, koja  se uvek vezivala za tensko, u hinduizmu predstavlja potpu­ no ravnopravni deo  botanskog.  Hinduisti ke  boginje nisu prikazane kao svete device, vee u ulnim zagrljaji­ ma zapanjujuce lepote.

Zapadnja ki urn se lako zbuni neverovatnim brojem bogova i boginja koji nastanjuju  hinduisti ku  mitologiju u svojim raznim pojavama i inkarnacijama. Ako hoeemo da razumemo kako Hindusi uspevaju da izadu na kraj sa svim tim mnostvom botanstava,  moramo  biti  svesni onog osnovnog stava u hinduizmu  po kome su u sustini sva ta bozanstva istovetna. Sva ona  predstavljaju ispo­ ljavanja jedne iste botanske stvarnosti, odratavajuCi ra­ zliCite  aspekte beskrajnog,  sveprisutnog  i  - u  krajnjem

.ishodu- nespoznatljivog brahmana.