Razgovor sa dr Jakobi

Pre nego što sam napustio Cirih, posetio sam dr Jolandu Jakobi sa željom da joj zahvalim na pomoći. Nju je veoma zanimalo da čuje o čemu sam razgovarao sa dr Jungom i detaljno me je ispitivala. Posebno je želela da zna da li je govorio o situaciji u svetu.

„Jung se boji da će se 1964. godine dogoditi rat ili neka katastrofa, jer te godine svet prelazi iz jedne epohe u drugu. Dolazak Hrista se poklapa sa početkom sadašnje ere Ribe, koja se približava kraju." Rekao sam joj da mi o tome nije govorio ništa.

„Jung je takođe fasciniran dolaskom bića iz drugih svetova i izjednačava ih sa kolektivnim vizijama letećih objekata, doživljenim u mnogim delovima sveta. On veruje da će čovečanstvo doživeti veliku promenu."

„Jung mi nije o tome govorio", rekao sam. „Razgovarali smo o čakrama. Rekao je da su čakre središta svesti, a kundalini emocionalni tok koji ta središta povezuje."

„Ne", rekla je dr Jakobi, „čakre su središta energije, a kundalini predstavlja razvoj duhovne energije..."

„Govorili smo i o tumačenju snova", dodao sam. „Rekao sam mu da mi se čini kako se moja vitalnost povećava kada analizujem svoje snove."

„To je logično", rekla je, „jer tako čuvate energiju koja bi se inače izgubila. Međutim, veoma je teško tačno analizovati sopstvene snove."

Pitao sam dr Jakobi šta misli o arhetipovima.

„Arhetip je nešto kao struktura psihe ili impuls koji ima univerzalnu formu, ali niko ne zna poreklo ove ideje."

„Da li mislite da postoji suprotnost kolektivnom nesvesnom?"

„Na socijalnom nivou, Evropa i Amerika su kolektivna svest sa svojim zakonodavstvom. Internacionalni zakon je oblik kolektivne svesti koji je polarizovan primitivnošću ljudi Azije i Afrike. Na jednoj strani postoji racionalno, na drugoj varvarsko. Racionalno teži da reguliše zemlju i pobegne od nje; odnosno, racionalno je frustrirano pokušajima da svet sredi, i zato želi da iz sveta pobegne. Tako je avion simbol Zapada, i što više ima pilota, ima manje ljudi. Zahvaljujući automatizaciji, pilot je već postao vrsta femininog muškarca..."

Pili smo vermut i pričali o Indiji. Dr Jakobi je mislila da je Indija prostor u kojem je poništena persona da bi se sjedinila sa Atmanom, i bila je protiv ove vedantske ideje. Umesto toga, podržavala je jungovsku psihologiju sa njenim ciljem da se ostvari dijalog između čoveka i njegovog ličnog boga, ili između ega i sopstva.

„To ne znači da Bog postoji", rekla je. „Jung želi da proširi radijus svesti, rasprostirući ga u oblasti koje su još uvek tamne i tako upotpuni delo stvaranja i dovrši ono što je priroda ostavila nedovršeno... Niko na Zapadu ne pokušava da bude bog, kao u Indiji. Mistični hrišćanin se jednog dana povezuje sa Bogom, a sledećeg dana doručkuje. Njegov život je jednostavan i proizvod je verovanja."

Bilo je jasno da dr Jakobi ne voli Indiju. Imala je šezdeset devet godina. Govorili smo zatim o grofu Kajzerlingu, koga je poznavala i smatrala izuzetnim čovekom. „Kada je bio ovde", rekla je, „bilo je nemoguće razgovarati sa njim, bio je kao vulkan reči..."

Napuštajući Cirih, napisao sam Jungu pismo:

Moji razgovori sa Vama imali su ogromno značenje za mene, a ti dani bili su ispunjeni smislom i imali gotovo magijsku vrednost. Nikada neću zaboraviti naš razgovor o ljubavi u Vašoj kući u Kusnahtu. Sve vreme sam osećao prisustvo kraljice od Sabe. Ona i ja smo se tek nedavno sreli, a znam da je Vi već dugo poznajete. Pošto smo obojica sreli novu kraljicu, nadam se da će nam večnost nazdraviti, bez obzira na udaljenost od života i smrti.

Zahvaljujem Vam, uz sećanje na naše kraljice od Sabe, koje su možda jedna ista osoba.