Abraksas

Iako je život mešavin a svetlosti i senki, mi ga ret- ko takvog prihvatamo. Uve k težim o da dostignemo svetlost visina. Od detinjstva, kroz školovanje, učim o se da tražim o vrednosti koje odgovaraju ide- alnom svetu. Tamnu stranu pravog života zanema- rujemo, a zapadno hrišćanstvo nam ne pruž a ništa čime bismo mogli da ga protumačimo . Mlad i ljudi Zapada nisu u stanju da se suoč e sa igrom svetlosti i senki stvarnog življenja, ne mogu da povežu či- njenice postojanja sa slikom apsoluta kojuunapred stvaraju, jer su veze izmeđ u života i univerzalnih simbola pokidane.

Na Istoku, naročit o u Indiji, situacija je sasim drugačija. Tamo drevna civilizacija, zasnovana na prirodi, prihvata kosmos mnogolikih bogova; istoč- njak prihvata istovremeno postojanje svetlosti i senki i dobra i zla. Apsolutno ne postoji, a ako je bog tako nemoćan , takav je i demon. (Cena takvog razumevanja je danak samoj prirodi.) Indus je, prema tome, manje individualizovan nego zapadni čovek - on je samo deo prirode, sastavni element kolektivnog duha.

Pitanje sa kojim mora da se suoči zapadni hrišćanin, a da ne izgubi svoju individualnost, jeste prihvatanje istovremenog postojanja svetlosti i senke i boga i demona. Da bi to učinio, morać e da otkrije boga koji je bio hrišćanski pre otelotvore- nog Hrista i koji će u takvom obliku postojati i po- sle njega. Takvo božanstv o bio bi Hrist Atlantide, koji je nekad postojao i jo š postoji - iako možd a potopljen u dubokim vodama sadašnje civilizacije. Takav bog bio bi Abraksas, bog i demon u isto vreme.

Prvi put sam za Abraksasovo ime čuo uDemija- nu, ali sam u stvari znao za njega još od detinjstva. Osetio sam njegovo prisustvo u srcu planinskog venca And a i u nedokučivi m dubinama Tihog okeana koji dodiruje naš e obale. Ovaj ignis fatuus, plamen neba i pakla koji postoji u njemu, treperi u peni talasa okeana. Abraksas je gnostički bog koji je postojao mnogo pre Hrista, mož e da se poistove- ti sa Hristo m Atlantide, a poznat je kod starosede- laca Amerike, Indijanaca koji su naseljavali moju zemlju.

Herma n Hese govori o njemu na sledeći način :

„Posmatra j vatru, posmatraj oblake, a kada se po- jave znaci i glasovi i počn u da odzvanjaju u tvojoj duši, prepusti im se ne razmišljajući da li je to do- bro il i ne. Ak o oklevaš, pokvarićeš sopstveno biće, postaće š nešt o malo više nego lik građanin a u koji si zatvoren, postaće š fosil. Na š bog se zove Abrak- sas, dobar je i zao u isto vreme. U njemu ćeš naći svet svetlosti i senki. Abraksas nije u suprotnosti sa tvojim mislima niti sa tvojim snovima: on će te na- pustiti ako postane š običan i ne dozvoliš da ti se približi, potražić e drugo mesto u kojem mož e da ostvaruje  sopstvene  misli. "

Modera n hrišćanski zapadni svet je u krizi, a iz- bori koji se nude su neprivlačni. Ne želimo ni jednu od apokaliptični h katastrofa koje su tako izobličile naš u prošlost , niti dehumanizovanu stazu Istoka koja bi dovela do nepopravljivog pada naše g stand- arda. Moždaje , onda, jedinamogućnos t kojapreo- staje Abraksas, što znači projekcija naših duš a spo- lja i iznutra, ka svetlosti i senkama naših ličnih ko- rena, u nadi da ćem o u ovakvoj kombinaciji pro- naći čisti arhetip, sliku boga koji je u nama i koji je, poput Atlantide, dugo bio potopljen vodama naše g svesnog. Abraksas b i tako značio i totalnog čoveka.