HERMAN  HESE

22. januara 1961. godine ručao sam sa Herma - nom Heseom u njegovoj kući u Montanjoli, u itali- janskom delu Švajcarske. Pahulje snega lepršal e su iza prozora. Nebo je u daljini bilo vedro i svetlo. Kad a sam okrenuo glavu, susreo sam jasnoplave oči Hesea koji je sedeo na drugom kraju stola.

Kakva sreća što sa vama mogu danas da ručam...

rekao sam.

Ništa se ne dogada slučajno, odgovorio je. Ovde dolaze  samo pravi gosti.    Ovo je  hermetički  krug...

Demijan

Del a Hermana Hesea otkrio sam 1945. godine, kada je bio gotovo nepoznat u Čileu, a o njemu se govorilo samo u tajnim krugovima. Pre 1946. godi- ne Hese je u celini bio malo poznat - Nobelova nagrada koju je dobio te godine učinila je da njego- ve knjige počn u da se prevode na mnoge jezike. I pored toga, on u anglosaksonskom svetu dugo nije prihvaće n i smatran je teškim i napornim piscem. Jednom sam u London u danima traži o njegove knjige sa namerom da ih poklonim svom obrazova- nom prijatelju, koji do tada za njega nije bio čuo . U zemljama španskog govornog područja , međutim , Hese je uvek mnogo čitan, a mladi ljudi Španije i Južn e Amerik e gotovo da ga smatraju prorokom.

Od jednog meksičkog slikara dobio sam slajd u koloru njegove slike na kojoj su bil i prikazani Ma- gister Musicae i Jozef Kneht iz Heseove Magister Ludi. Stari učitelj svira klavir a mladi Kneht ga pra- ti na violini dok izvode zajedno svoju prvu sonatu. Meksikanac je bio toliko oduševljen knjigom da je napravio sliku i poslao je Heseu na poklon. Potpu- no shvatam slikarevo oduševljenje. Ca k i danas bih preša o pola sveta da pronađe m knjigu koju želim, a oseća m beskrajno divljenje prema nekolicini autora koji su mi dali nešt o posebno. Teško mi je da shvatim današnj e mlade ljude koji čekaju da knjige same dođ u do njih, i koji niti tragaju za njima, niti im se dive. Sam bih bio u stanju, ako bi to bilo po- trebno, da gladujem da bih nabavio knjigu. Osim toga, nikada nisam voleo da pozajmljujem knjige, uvek sam žele o da budu samo moje da bih stalno mogao da budem sa njima.

Uve k mi se činilo da knjige, kao i ljudi, imaju svoje posebne sudbine. One se kreć u  ka  ljudima koji ih očekuju i stižu do njih u pravo vreme. Sači- njene su od žive materije i nastavljaju da osvet- ljavaju tamu dugo posle smrti svojih autora.

Demijan je prva Heseov a knjiga koju sam pročitao . On a je na mene ostavila tako snaža n uti- sak da sam dobio snagu za koju do tada nisam znao. Španski prevod je verovatno imao mnogo grešaka; i pored toga, magija i snaga knjige su zadržane . He - se, mladić koji je živeo u Verenahof pansionu u Ba- denu, uneo je takvu silinu u tu knjigu da je ona i posle toliko godina puna života.

Heroj Demijan bio je predodređe n da utiče na živote mnogih koji su pokušavali da slede njegovu snagu i spokojstvo. Pošt o sam pročita o knjigu, lu- tao sam ulicama osećajući se kao novi čovek, nosi- lac poruke i posebnog znaka. Hese je uvek bio više od pesnika, za mene i za čitave generacije. Njegove magijske knjige prodiru u oblasti koje su običn o re- zervisane za religiju. Men i su posebno značajn e sledeće : Demijan, Hodočašće, Fantastična autobio- grafija, Sidarta, Igra staklenih perli, Stepski vuk i Smrt i Ijubavnik.

Demijan u stvari nije fizičko biće, jer se nikada ne razdvaja od Sinklera, ličnosti pripovedača . De - mijan je sam Sinkler, njegovo najdublje ja, vrsta ar- hetipskog heroja koja postoji u dubinama svih nas. Rečju, Demijan je suštinsk o sopstvo koje ostaje nedodirljivo i nepromenljivo, i kroz njega knjiga pokušav a da da uputstva koja se tiču magijske suštine postojanja. Mlado m Sinkleru on daje sve- snost iskupljenja drevnog bića koje postoji u njemu samom, kojom mož e da prevaziđ e haos i opasnost, naročit o u godinama adolescencije. Mnog i od nas sreli su ljude kakav je Demijan, mlade ljude koji su sigurni u sebe i zaslužuju poštovanje i divljenje. Na kraju knjige Demija n se približava Sinkleru koji leži na bolničko m krevetu i, dok ga ljubi, govori mu: „Slušaj, maleni, ako ti ikada budem potreban, nemoj da očekuješ da ću se pojaviti. Potraž i me u sebi samom." Hese je ovo napisao uvreme kadje doživljavao ličnu agoniju, kada je morao da napusti svoju zemlju zbog rata koji se nadvio nad Evro- pom. Bi o je prisiljen da pronađ e Demijana u sebi samom...

Poruka nije bukvalno iskazana u knjizi, ona se oseća, ima magijsko dejstvo. Njena simbolična isti- na mož e da se razume samo intuitivno, ali, kada se pojavi, osvetljava celo biće, i možd a sam zato pre mnogo godina išao ulicama mog grada, osećajući da je nešt o novo ušlo u moj život.