Jungov predgovor za moju knjigu

Inspirisan susretom  sa dr Jungom,  po povratku u Indiju intenzivno sam radio na pričam a o krajici od Sabe. Priče su se same oblikovale, kao da su se pisale bez mog učešća. Sve to vreme oseća o sam se uhvaćeni m u mrežu , kao da sam na površini mora kolektivnog nesvesnog. Imao sam utisak da me do- diruju vetrovi, snažniji od monsuna. Za toplih let- njih noći, otežalih od mirisa jasmina, osećao sam kao da se vraća m u daleka vremena, kao da je stara flauta koju sam ču o pod svojim prozorom dolazila iz Ur a u Haldeji, il i legendarne Iskandarije u ravni- cama centralne  Azije . Pokuša o  sam da obnovim ove mitove, ali ono što je na kraju ispalo bilo je krvavo stopalo, rana u telu, krst i cvet preko krsta.

Kad a je knjiga bila završena i prevedena na en- gleski, poslao sam je profesoru Jungu uz sledeć e pismo:

 

Delhi

26. novembar  1959.

Dragi dr Jung,

Uveren sam da ste Vi jedina osoba koja će pra- vilno razumeti stranice koje Vam šaljem. Na engle- ski su prevedene sa španskog . Vi ste ih inspirisali, a počinju Posetom kraljice od Sabe, koju sam Vam dao prošlog februara u Lokarnu . Vaše razumeva- nje ohrabrilo me je da napiše m nove priče. Šaljem Vam knjigu u rukopisu pre nego što je objavim ov- de, u Indiji. Biću Vam zahvalan za bilo kakvu suge- stiju, a moja jedina nada je da ćet e imati vremena da je pročitate .

Prošlo je skoro dva meseca pre nego što sam do- bio sledeć e pismo:

 

Kisnaht-Cirih Zeštras e  228

14. januar 1960.

Drag i  gospodine  Serano,

Moli m Vas oprostite mi moje dugo ćutanje. Starost usporava tempo mojih aktivnosti i ja sam morao da sačeka m trenutak da se povuče m iz grada u tišinu sela gde mogu da pišem pismo bez uznemiravanja.

Vaša  knjiga je  izuzetno  delo,  snovi  u  snovima, visoko poetično , rekao bih, i ne nalik na spontane proizvode  nesvesnog na koje sam navikao,  iako se jasno  prepoznaju  dobro  poznate  arhetipske  figure. Poetski  genije je  transformisao  primordijalni  ma- terijal u gotovo muzičk e oblike, kao što Sopenha- uer razume muziku - kao  pokret arhetipskih ideja. Snažn a estetičk a tendencija je, izgleda, glavni čini- lac oblikovanja priča. Čitalac se nalazi u rastuće m snu, večno m prostoru i nemerljivoj  dubini vreme- na.  S  druge  strane,  saznajni element nema značaj- niju ulogu - on se čak povlači u maglovitu pozadi- nu, ipak živahnu od mnoštv a obojenih slika. Nesve- sno,  il i  bilo  šta  št o  označavam o  tim  imenom, predstavlja  se  svojim  poetskim  aspektom,  koji ja zamišljam uglavnom sa njegovog naučno g il i filo- zofskog, možd a još tačnije religijskog aspekta. Ne - svesno je  sigurno  Pammeter,  majka  svega  (tj.  sve- koliko g  duhovnog  života) ,  matrica,  pozadina  i osnova  svih  diferentovanih fenomena  koje  naziva- mo duhovnim: religije, nauke, filozofije i umetnosti. Njegovo iskustvo - u svim oblicima - je pristup celovitosti, iskustvu koga nema u našoj modernoj ci- vilizaciji. To je avenija i via regia ka Unus Mundusu.

Najbolje želje za Nov u godinu!

iskreno Vaš K . G . Jung

U pismu su na mene najveći utisak ostavile reči kojima je Jung sebe definisao, govoreći da je po njemu nesvesno najjasnije predstavljeno u religij- skom aspektu.

Pismo sam pokazao prijateljima koji su smatrali da treba da pitam Junga da tekst upotrebim kao predgovor za knjigu. Odbijao sam to zato što nisam žele o da ga uznemiravam, i zato što verujem da male biljke nikada ne rastu u senci velikog drveta. Verovao sam, takođe , da treba da idem sam, kao što je to i on činio.

U Nju Delhiju je u to vreme bio Arnol d Tojnbi, engleski istoričar. Jednog dana, na ručku, pričali smo o Jungu -Tojnb i je posle čitanja Junga odlučio da traga za mitskim objašnjenjem civihzacije sveta. Pokazao sam mu Jungovo pismo i pitao ga da li mi- sli da treba da zamolim Junga za dopuštenj e da ga objavim kao predgovor. Tojnbi je bio sumnjičav, ali me je razgovor sa njim, u kojem je priznao da ga je Jung inspirisao u radu, naveo da pišem Jungu.

Odgovor je stigao brzo, kao da je samo čeka o na moju molbu. Činilo mi se čak da je prvo pismo i napi- sao u nadi da će biti upotrebljeno za predgovor.

 

Kisnaht-Cirih Zeštras e  228

16.jun  1960.

Drag i  gospodine  Serano,

Hvala Vam na ljubaznom pismu. Grize me savest što nisam ranije naša o vremena da odgovorim na Vaše prethodno pismo koje sam imao čast da dobi- jem. U takvim slučajevima ja uvek čeka m kairos, pravi trenutak kada sam u stanju da sročim dobar od- govor. U poslednje vreme sam, na žalost, bio uzne- miravan sa svih strana, pre svega nametljivim pose- tiocima, tako da se prava prilika za odgovor na pi- smo nije pojavila. Ali , ja nosim Vaše pismo sa name- rom da Vam što pre pišem, i Vi ćete dobiti odgovor.

Srećan sam što mogu da Vam kažem da bih veoma voleo da svoje pismo vidim kao deo Vaše knjige.

Zao mi je što ste imali saobraćajnu nesreću , isto- vremenu, moglo bi da se kaže, sa strašno m kata- strofom Vaše zemlje. Sa užaso m čitam o ogromnim razaranjima i velikom broju ljudskih žrtava . Izgle- da da majka Zemlja prolazi kroz slične nevolje kao čovečanstvo , iako naučn i um ne prihvata takve koincidencije.*

Odnosi se na zemljotres u Čileu 1960. godine. Odgovo- rio sam Jungu: „Siguran sam da postoji duboka veza između majke Zemlje i čovekovog uma. Ponekad mislim da je Zem- lja veliko telo, a čovek nešt o kao ćelija tog tela. Kada ste mi pisali o mojoj nesreći naveli ste me na misao da postoji para- lela između nje i katastrofe koja je pogodila moju zemlju.

Čudesna lepota čileanskih predela, planina i jezera i neo- bična prozirnost vazduha oko snegom prekrivenih vulkana, podseća na lepotu duše koja živi na ivici provalije ili na čud-

 

Još nisam započe o letnji odmor. Pokušava m da se izvučem iz gomile poslova.

Najbolje želje za brz oporavak,

iskreno Vaš K . G.Jun g

Ov o je  prič a o  Jungovoj saradnji  sa  mnom, u simbolično m i poetskom radu. Ne verujem da je u celom svom dugom životu napisao još neki predgo- vor za čisto književno delo. Jung je pisao predgovo- re za naučn a dela, kao što su Ji Đing, Tajna zlatnog cveta, Vilhelmova Tibetanska knjiga mrtvih i Tibe- tanska knjiga velikogoslobođenja. Zašt o je napisao predgovor za moje književno delo? Da li je to bio pri- mer sinhroniciteta il i odgovor na impuls iz herme- tičkog kruga, Aurea  Catena,  koji je van vremena...

Kada je prvi primerak moje knjige izašao iz štam- pe, poslao sam ga Jungu, sa sledećo m posvetom:

Ak o se ponekad pitam da li okultne sile deluju u ovom svetu, činjenica da ste Vi napisali predgovor za „Posete " dokazuje njihovo postojanje. To je, ta- kođe , poseta iz tajanstvenog nepoznatog u kome smo povezani. Možd a smo uvek bil i zajedno zahva- ljujući volji nekoga koga ne znamo, ali ko zna nas.

Nju  Delh i

nedelja,  21. avgust  1960.

nu svetlost kojom zrači devojka obolela od tuberkuloze koja će sigurno umreti.

Da. Čile je neobična tačka na telu majke Zemlje, i celo moje biće je deo te zemlje. Ja sam čovek sa juga sveta.

(Izvod iz pisma Jungu od 27. juna 1960.)