e, nije uvek da dve sreće grabi.

Hoćemo li prvo na kavicu ili u kupovinu. Složno u glas, ženski deo društva je bio prvo na kavicu. Mirno, ugodne temperature jutro. Nad celim gradom kao da je bio suncobran. Rano ujutru avioni ga izbrazdali belim crtama koje su se raširile i blago zakrile Sunce.

Kavica baš, baš po ukusu (druga) pored keksić za jedan ugriz... i razgovor...Tema, godišnji odmori..."baš dobro što ne ideš na more, unesrećiš nam te dane" :)....pa lepo je rekao :)

Naravno kao i većinom smejale smo se...planirale kupovinu, ručak...smehom sam započela dan ovde na magicusu, nastavila sa malom klapicom...

                       

Ajd, dižimo se i razlaz...Pijaca sto jezika govori. Svega što srce poželi...Maline sam si zaželela...nisam mogla verovati...gledam, gledam, i na koncu pitam jel stvarno? veli: da! 14 eura kg. nisam ni 1/4 kg. kupila. neću :(

Marelice, breskve, nektarine, borovnice, ribizle, kruškice petrovače, smokve...Kupim breskve čiji ljubitelj baš i nisam, (sok gusti volim)...ali sa sećanjem na moju sestru kojoj je to bilo voće No.1...za njenu dušu..danas.

                         

Sir, kajmak, namazi sa raznim dodatcima, sveže žemljice, lepinje, kiflice.........

                       

Na parkiralištima manje automobila, pa ipak ih imaaa :)... ljudi manje... uglavnom stariji...jedni amo, drugi tamo..svako sa svojim obavezama.

Šta je posebno bilo u tom jutru? Sve, jer osetiti treba trenutak u trenutku u tome naći lepo, smisao, ne upoređivati sa jučerašnjim danom, niti doživljajem... niti misliti na sutra.

Eto dok ovo pišem, ne pijem kavicu...treća je rezervirana za popodne.

jedna sreća je izostala... maline.