Milovan Ilic - Minimaks

 

Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.   

Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik  rada.

Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.

Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.

U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku - idiota.

Otkako gladuju, Srbi su siti svega.

Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!

Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.

Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.

Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.

Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.

U početku beše Tito, a na kraju - Titanik.

Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.

Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.

U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.

Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči - sledili smo se.

Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.

Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.

Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!

Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.

Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.

Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi Bogu zgrešili?

U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.

Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili - neka ambasada.

Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.

Počeću da štrajkujem čim nađem posao.

Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!