Rasprodaja snova,dalekih zemalja u koje htedoh pobeci...a nisam nikada.Uz njih gratis dobijate pogled sa Ajfelovog tornja.Kao privezak.

Svaki leptiric u stomaku,glad i zudnju,neznost i greh...rasprodajem.Tuga vam nekako dodje uz to kao nesto sto pripada.Kao omeksivac uz prasak za ves.

Crne noci i bele zore,dodire,krevete,poljupce,uzdahe,saputanja.I budjenja.Jos malo pa nestalo.

Sve svice koji su osvetlili moj zivot,koji su uzimali,zahtevali,ocekivali,sudili.

Ciji su fenjeri bili isuvise slabi da osvetle moje Noci.Sve pse koji su lajali,koji su zavijali na mesec mojih belih noci.Koji su se plasili onog Vucijeg u meni.

Vagu koja meri ljubav,ali koja vara,kako mi rece neko,neko ko nema pravo da mi sudi.Sve kljuceve bacene na dno dubokih okeana,kojima se otvaraju vrata iz kojih pokulja uzas,strah i samoca.

Rasprodajem.

Tri psa sa okicama smedjim,jedno mjau koje je prezivelo sa mnom potope.Suza.

Svako slovo,svaku rec,svaku recenicu bednog piskarala.Citat svaki.Svaku procitanu i neprocitanu knjigu,svaki zvuk,svaki takt muzike koji je podsecao na lupanje srca.

Reku planinsku koja plavi svakog koji se isuvise priblizi njenim obalama,reku koja nosi ime one koja nije nikad Druga.Nikad nikome Prva.Uvek i samo Jedna Jedina.

Sve je to na prodaju!

Deriste,Glupsona i Magaricu posebno prodajem.Uz nju dobijate jednu Lotte, junakinju iz knjige za kojom je jadikovao Mladi Verter.

Sokice koji se piju zajednicki na slamcicu.

Zenu bez imena.

Sve karte u rukama koje su se nesigurno drzale,pogresne poteze zbog kojih su krupijei zadovoljno trljali ruke,svaki los blef,hazardersko srljanje sa samo jednim parom Dama.Srce.

Damu na 18 koju je povukao Boza zvani Pub.

Babinu Dunju sa ormara.

Ko ponudi vise...

Rasprodaja i ono malo duse sto je preostalo.Neznosti i svile izbledele na Suncu koje je nemilosrdno przilo.Predugo sam u sunce gledala pa oslepela,a isto sam sve ove godine nosila u sebi.Samo sto to nisam znala.

Sve Godine koje su pojeli skakavci,Zelene coje iskusnih kockara,Znakove pokraj puta koje sam zelela da vidim,a bili su zabluda...Sve Proklete avlije koje sam presla ostavljajuci na njihovom pragu kofer ljubavi i snova.Sve Tvrdjave u meni koje su Ratnici svetlosti zeleli da osvoje...i da zabodu belu zastavicu.Moje predaje.Tisine koje uslede nakon toga...

Sve Poslednje vecere koje su se hladile za mamine sinove,sve Zlocine i Kazne koje su usledili kao neminovnost.Sve Drine krive i njihove cuprije koje sam zelela ispraviti,svakog Majstora koji je zeleo od mene napraviti Margaritu,svo Cvece zla koje sam dobila kao poklon dok su mi kao Albatrosu na palubi kresali krila,dok su gusili krike i vuciju prirodu Stepskog vuka,dok su terali na baobab mog Malog Princa...i ruzu njegovu...i lisicu.

Rasprodajem.



Kad ostanem u praznoj sobi,okrecicu zidove u belo.Gola i bosa naslonicu se na zid.Bicu umorna i ranjiva,sigurno ce me biti tako lako polomiti,a jos lakse rasplakati.ali bicu jaca nego ikad.Otvoricu prozor...tamo u daljini mirise sloboda,mirise kao hladan vazduh sto jurne u prostoriju nakon kise.Kao miris prvih divljih ljubicica,miris mora i soli,miris plime i oseke.

I moje prvo budjenje nakon rasprodaje...



Da li cu konacno prepoznati svoj odraz o ogledalu?