Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član gemini

Upisao:

gemini

OBJAVLJENO:

PROČITANO

538

PUTA

OD 14.01.2018.

SMS opsesiju treba liječiti prirodnom komunikacijom

SMS opsesiju treba liječiti prirodnom komunikacijom
Bjesomučno surfate satima, danima, mjesecima? U predasima šaljete SMS-ove? ... Pročitajte!
Kad vam djeca dođu da se zajedno igrate, nemojte za svako dijete pripremiti po jednu konzolu za igranje, već im pročitajte nešto ili prošećite zajedno.
Najbolji način da se djeca odmaknu od opsesivna slanja SMS-poruka i pisanja e-mailova jest da im se posveti vrijeme, tvrdi zagrebački psihijatar Davor Moravek, upitan za komentar sve češće pojave da se djeca kod kuće, u školi, u tramvaju, na ulici ne odvajaju od mobitela te ili razgovaraju ili šalju poruke ili igraju igrice.

Kad se djeca dođu igrati zajedno s vama, nemojte pripremiti za svako dijete po jednu konzolu za igranje, već im pročitajte nešto, prošećite zajedno, učinite s njima zajedno ono što biste i sami učinili u njihovoj dobi, preporuča Moravek, psihijatar u Kliničkoj bolnici "Sestara milosrdnica" u Zagrebu, koji se bavi istraživačkim radom na području medicine ovisnosti.

American Journal of Psychiatry (AJP) nedavno je upozorio kako je prekomjerno slanje poruka mobitelom i računalom postao ozbiljan javno-zdravstveni problem. Ti društveno-tehnološki problemi mladih nazivaju se otvoreno ovisnošću i klasificiraju kao mentalni poremećaj. Psihijatri upozoravaju kako treba obratiti pozornost na osobe koje zanemaruju redovite dnevne aktivnosti kako bi slali elektroničke poruke ili tekst poruke na mobitelu, ili igrali internetske igrice, jednako kao i na one koji postanu depresivni kad to ne mogu.

"Problemi društvenog otuđenja, s elementima tehnologizacije u komunikaciji, plodno su tlo za razvoj raznih socijalnih fobija, hiperaktivnosti u djece, osjećaja nemoći i depresije", kaže Moravek i dodaje da su sva ta opsesivno-kompulzivna ponašanja u svom izvorištu posljedica društvene anomije. Tu je strah od kompleksnog socijalnog odnosa poprimio nove dimenzije, a tehnološke novotarije postaju komunikacijski kanal kojim se koristimo, objašnjava psihijatar.

Misli kako je najbolje ograničiti uporabu telekomunikacijskih usluga na razumnu mjeru te povećati sigurnost u društvu kako bi se uklonilo "društvo straha". Tom receptu nikako ne pomažu agresivne reklame koje nas bombardiraju informacijama da je "normalno" sve više i više rabiti te (pre)skupe usluge koje se nude sve jeftinije, dok se s druge strane zatvaranje u imaginarni svijet vulnerabilnijih osoba (mladi, osobe sa psihičkim smetnjama, usamljeni i tko sve ne) opisuje u senzacionalističkim naslovima.

Upitan je li to problem djece ili društva, Moravek kaže da su u biti djeca spremnija prihvatiti svaku novotariju s manjom kritičnosti. "Riječ je jednostavno o kompenzaciji nečega drugog, bilo da se radilo o pitanju društvene pozicije, uloge, obiteljskoj komunikaciji ili vršnjačkoj modi", rekao je.

KLIKALICE

🔝

KOMENTARI

  • 24.04.2008. 22:01h

    Član iridaMerlin29 moja generacija nikad nije govorila da im je dosadno, a ni igračaka nismo imali....
  • 06.01.2020. 13:20h

    Član emilio-iiMerlin0

    Nije poanta u "osvojiti svijet i izgubiti dušu" nego u "biti star a ostati mlad" ?

    Poentirati bi naoko mogli i ako "biti u svijetu ali ne i od svijeta" kompenziramo sa enormnim "bogatstvom" s time da bi u konačnici ipak prije deva kroz uši nego mi u kraljevstvo jer i samo smo dobili na vremenu ?

    Poanta ovih predsjedničkih izbora nije u tome da je Milanović pobijedio niti u tome da je Kolinda ostala gladna nego u pojavi "tehnološki proširene stvarnosti" ?

    Poentirati ne možemo sa "naduvavanjem interpretativnog sustava" ako se proširivati možemo jedino u Svijesti ?

    Poantu onoga "to je neuhvatljivi život jer svijest koja traga za njime jeste on" mogli bi pronači i u havajcu koji je putem "ho'oponoponoa" u roku od dvije godine rekuperirao pacijente i zatvorio obrt a još i bez full-contakta ?

    Poanta naftne industrije nije u tome da ona kada iscrpi jednu bušotinu skače na novu bušotinu pa čak ni u frakingovanju starih bušotina nego u "površinskom škriljevcu" ?

    Poentirati bi mogli i sa time da "samoubojstvo je njegov zaštitni znak" jer če nas on i ubiti prije nego pustiti i to na našem terenu smatrajuči da smo mi njegov teritorij !?

  • 06.01.2020. 13:23h

    Član emilio-iiMerlin0

    *»Kako?« upitah.
    »To je vrlo prosto«, odgovori. »Treba samo da je
    podsetiš na to da je neizlečiv bolesnik. Pošto je stigla
    do kraja, ona poseduje moć. Nema više šta da izgubi.
    Sve je već izgubila. Kad čovek više nema šta da izgubi,
    postaje hrabar. Bojažljivi smo samo onda kad imamo
    za šta da se zakačimo.«
    »Zar je dovoljno samo da je na to podsetim?«
    »Nije, ali to će joj uliti snage koja joj je potrebna.
    Onda mora bolest da odgurne levom rukom. Mora da
    ispruži ruku sa stisnutom pesnicom, kao da u njoj nešto
    drži. Mora neprestano da gura i da govori: "Napolje,
    napolje, napolje." Pošto više nema šta drugo da radi,
    kaži joj da svaki trenutak života koji joj preostaje
    treba da posveti izvođenju tog pokreta. Uveravam te
    da može ustati i otići iz bolnice, ako to želi.«
    »To izgleda tako jednostavno«, rekoh.
    Don Huan se prigušeno nasmeja.
    »Izgleda jednostavno«, odvrati on, »ali nije. Da bi
    to tvoja prijateljica postigla, potreban joj je besprekoran
    duh.«
    Gledao me je dugo. Činilo mi se da pokušava da utvrdi
    koliko mi je stalo do te prijateljice i koliko sam
    tužan zbog nje.
    »Razume se«, produži, »da tvoja prijateljica ima
    besprekoran duh, nju to ne bi ni snašlo.«
    Ispričao sam svojoj prijateljici šta mi je don Huan
    rekao. Ali ona je bila već toliko slaba da nije mogla
    ni ruku da pomeri.
    Što se tiče Hosefine, razlog moje pritajene vere bio
    je taj što je ona bila ratnik besprekorna duha. Upitah
    se u sebi da li bi i u njenom slučaju bilo mogućno primeniti
    isti onaj pokret rukom?
    Rekao sam Hosefini da ona ne može da govori zato
    što je negde došlo do neke blokade.
    »Da, da, posredi je blokada«, ponoviše Lidija i Rosa
    za mnom.
    Objasnio sam Hosefini taj pokret rukom i rekao
    joj da mora da odgurne tu blokadu upravo takvim pokretom
    ruke.
    Hosefina me pogleda zgranuto. Činilo se da je u
    transu. Pokretala je usta proizvodeći jedva čujne zrake.
    Pokušala je da pokrene ruku, ali je od silnog uzbuđenja
    taj pokret bio izveden sasvim nasumce. Pokušao
    sam da sredim njene pokrete, ali ona je, čini se, bila toliko
    izvan svega toga da nije mogla ni čuti šta joj govorim.
    Oči joj se zamagliše i ja videh da će se onesvestiti.
    Rosa je, izgleda, shvatila šta se zbiva; skočila je
    i zgrabila čašu vode pa poprskala Hosefinu po licu. Hosefina
    zakoluta očima tako da su se videle samo beonjače.
    Treptala je sve dok opet nije mogla da usredsredi
    pogled. Micala je ustima, ali iz njih se ne ču nikakav
    zvuk.
    »Dodirni joj grlo!« viknu mi Rosa.
    »Ne! Ne!« povika Lidija. »Dodirni je po glavi, budalo!
    «
    Zgrabila je moju ruku i ja joj preko volje dopustili
    da je stavi na Hosefininu glavu.
    Hosefina zadrhta i onda, malo-pomalo, izusti neke
    tihe zvuke. Meni se oni nekako učiniše melodičniji od
    neljudskih zvukova koje je ranije puštala.
    I Rosa je morala primetiti tu razliku.
    »Jesi li ti to čuo? Jesi li?« upita me šapatom.
    Ali, ma kakva da je ta razlika bila, iz Hosefininih
    usta čuše se opet krici groteskniji nego ikada pre. Kad
    se smirila, jecala je neko vreme, a onda je dospela u
    neko euforično stanje. Lidija i Rosa je konačno smiriše.
    Ona se sručila na klupu, iznurena, činilo se. S mukom
    je podigla očne kapke da pogleda u mene. Krotko
    se nasmeši.
    »Veoma, veoma mi je žao«, rekoh i uzeh je za ruku.
    Ona zatreperi celim telom. Spusti glavu pa opet zaplaka.
    Osetih kako svim srcem saosećam s njom. U tom
    trenutku dao bih i život samo da joj pomognem.
    Jecala je neobuzdano dok je pokušavala nešto da
    mi kaže. Izgledalo je da su se i Lidija i Rosa toliko uživele
    u njenu situaciju da su i same činile iste pokrete
    ustima.
    »Učini nešto, za ime boga!« preklinjala je Rosa.
    Obuze me nepodnošljiva strepnja. Hosefina ustade
    pa me zagrli, ili, bolje reći, grčevito se pripi uza me i
    odgurnu me od stola. U tom trenutku Lidija i Rosa s
    neverovatnom spretnošću, brzinom i preciznošću zgrabiše
    me rukama za ramena zakačivši se u isti mah svojim
    nogama za moje. Težina Hosefininog tela i njen zagrljaj,
    a uz to brzina Lidijinog i Rosinog manevra, učiniše
    me bespomoćnim. Sve se pokrenuše u isti mah i,
    dok dlanom o dlan, oboriše me na pod s Hosefinom koja
    je ležala na meni. Osećao sam kako joj srce snažno
    bije. Svom snagom se grčevito držala za mene, a udarci
    njenog srca odjekivali su u mojim ušima. Osećao sam
    ga kako bije i u mojim grudima. Pokušao sam da je
    odgurnem, ali ona se grčevito držala za mene. Rosa i
    Lidija su svom težinom pritisnule moje ruke i noge,
    prikovavši me tako za pod. Rosa je brbljala kao luda
    i grickala mi slabinu. Njeni sitni, oštri zubi klepetali su
    dok su se njena usta otvarala i zatvarala u nervoznim
    grčevima.
    Odjednom sam osetio strahovit bol, fizičku odvratnost
    i užas. Ostao sam bez daha. Nisam mogao da usredsredim
    pogled. Znao sam da gubim svest. Onda sam
    čuo suvo pucketanje kao da mi je pukla neka cev u dnu
    vrata a na temenu sam osetio golicanje koje se potom
    kao drhtaj proširilo po celom telu. Prvo čega sam bio
    svestan posle toga bilo je da ih gledam s drugog kraja
    kuhinje. Tri devojke su zurile u mene ležeći na podu.
    »Šta to radite?« čuh kako neko upita jakim, oporim
    i zapovedničkim glasom.
    Tada osetih nešto neverovatno. Osetio sam kako
    me Hosefina pustila i ustala. Ležao sam na podu ali
    sam istovremeno i stajao podalje od njih i gledao u ženu
    koju do tada još nikad nisam video. Stajala je kod
    vrata. Pošla je prema meni i zaustavila se na dva-tri
    koraka, zureći u mene. Znao sam odmah da je to la Gorda.
    Zahtevala je da joj kažu šta se to dešava.
    »Malo smo se našalile s njim«, reče Hosefina pročistivši
    grlo kašljucanjem. »Pretvarala sam se da sam
    nema.«*

    Tojest i kako bismo se na osnovu posmatranja "makroa" mogli otarasiti u "mikrou"... ?!

  • 06.01.2020. 13:34h

    Član emilio-iiMerlin0

    Također a nije i "sexizam" bi bilo za zapitati se:Šta ovi "pikseli" znaju 0 "široj slici" !

    https://www.youtube.com/watch?v=DqrvFxk5DdY

    *»Nemoj se diviti ljudima izdaleka«, reče. »Na taj se način najlakše stvaraju mitska bića. Približi se svojem profesoru, razgovaraj s njime, vidi kakav je čovjek. Iskušaj ga. Ako je ponašanje tvojeg profesora rezultat njegova vjerovanja da je on biće koje će umrijeti, onda je sve što radi, ma koliko se to činilo čudnim, zasigurno promišljeno i utemeljeno. Ako se pokaže da su njegove izjave samo prazne riječi, onda ne vrijedi ni pišljiva boba.« Bio sam strahovito povrijeđen don Juanovom bešćutnošću. Pomislih da je možda malčice ljubomoran na moje osjećaje prema profesoru Lorci. Kad mi se ta misao učvrstila, laknulo mi je; sve sam razumio. »Reci mi, don Juane,« rekoh da bismo završili razgovor drukčijim tonom, »što je zapravo biće koje će umrijeti? Spominjao si to mnogo puta, ali mi nisi stvarno objasnio što pod time misliš.«
    »Ljudi su bića koja će umrijeti«, reče. »Vračevi smatraju da je jedini način kako možemo ovladati svijetom oko sebe i onime što činimo u njemu, da potpuno prihvatimo da smo bića na putu prema smrti. Bez toga osnovnog prihvaćanja, naši životi, naše djelovanje i svijet u kojem živimo potpuno nam izmiču.«* ???

    *»Mene ne zanimaju klasifikacije«, nastavi. »Ti si cijelog života nešto klasificirao. Odsad ćeš morati izbjegavati klasificiranje. Kad sam te neki dan pitao znaš li nešto o oblacima, nabrojao si mi imena svih oblaka i postotak vlage koji bi svaki od njih trebao sadržavati. Bio si pravi meteorolog. Ali kad sam te pitao znaš li što bi ti osobno mogao učiniti s oblacima, nisi imao pojma o čemu govorim.«
    »Klasifikacije su svijet za sebe«, nastavi. »Kad počneš nešto klasificirati, klasifikacija te preuzme i počinje vladati tobom. Ali budući da klasifikacije nikad ne polaze od događaja koji stvaraju energiju, one uvijek ostaju suhe klade. One nisu drveće; one su samo klade.«* ??

SADRŽAJ UPISAO

Član geminiMerlin4 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana gemini dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

IZDVOJENO

Vitamin C

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

SRPANJ...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član magicusmagicus

    Dobar vam dan dragi magicusi. Lp

    01.07.2020. 18:47h
  • Član tantriktantrik

    Hvala Irida!

    23.06.2020. 07:04h
  • Član iridairida

    Tantrik, dobrodošao na magicus! Nadamo se da ćeš pisati o svome radu...

    18.06.2020. 14:36h
  • Član bglavacbglavac

    Pozdrav!

    17.06.2020. 14:00h
  • Član tantriktantrik

    Dobro jutro, dragi magicusi!

    17.06.2020. 07:35h
  • Član bglavacbglavac

    Dobar dan gospodine. Lp

    16.06.2020. 20:19h
  • Član tantriktantrik

    Dobar dan, dragi magicusi!

    16.06.2020. 14:54h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info