Nekoć davno...bijah  kod maserke  koja  je jednom godišnje dolazila iz Australije.. Preporučili su mi je s napomenom " znaš, ona  ti je vidovita  i priča ti o prošlim životima.." 

Koliko se sjećam,  ugodno je bilo... Dobro je obavila posao.  Nije mi puno pričala o mojoj prošlosti,  ali  mi je ostala  u sjećanju njena napomena : "jedan od  vaših vodiča je indijanac...i to poglavica..  ima  dugo  perje,  poput poglavice. S vama je..."

Iako me beskrajno iznenadila  i začudila ( otkud baš indijanac..), povezah ponešto ....

Još   kada sam počela čitati Castanedu,  shvatila sam  da neke stvari gledam kao Don Huan... "Čudna" shamanova logika, promatranje okoline, kretanje energija....ljudi... sinkronicitet... Vidjela sam  da gleda na mnoge stvari poput mene... Razumjela sam ono što  mi nitko nikada  nije rekao, niti objasnio... 

I....  uvijek sam nekako imala topline i neskrivene ljubavi prema tim istraživačima prerije..., prema njihovoj jednostavnosti, mudrosti, načinu života i promatranja svijeta...

Ali ... skoro zaboravih....

U času kada upadam u kratki, popodnevni san, često srećem razna bića, čujem glasove i promatram događaje..  I u meditaciji....

Neki dan sam ga vidjela  !! Osjetila  sam  da je sa mnom... U izmaglici... vidjela sam  njegov lik..i perje koje ga je okruživalo....

Bila sam sretna....