Znam da mi dolaziš,

cvetnim perivojima

iz Novog doba,

da me sačekaš

na Tački Prelaza,

da kao duhovni  

i ljubavni partneri

izgrađujemo Novi svet.

Da otelotvorimo

trajnu ljubav

lišenu iluzija

Starog sveta.

Znam da te nema ovde,

jer u vibracijama

Starog sveta

ne može opstati

osetljiva duša

kakvu ti nosiš.

Njih mogu da izdrže

žilavi vukovi,

koji i kroz sito i rešeto

održavaju svoju

osetljivost i veru

(žilavi, a osetljivi),

kao što je i ovaj

koji te očekuje,

koji ti ide u susret,

koji jeste postojan na buri,

ali željan ljubavi,

željan nežnosti,

željan ljudskosti,

jer dobija od Starog sveta,

zauzvrat, za takve želje

- sve suprotno...

Znam da nisi ovde,

u ovom svetu,

da ne možeš biti ovde,

da te ne mogu videti

i dodirnuti ovde,

ali, kad tama ovog sveta

počne da pojačano guši,

da neumoljivo pojačano guši,

da se Put do Tačke Prelaza

dosadno otegne

kao u nedogled,

tada, ipak,

sneno zapevušim:

"Što te nema?!"