Dobijamo ispite

koje treba da položimo.

Kao pojedinci,

kao kolektivi,

kao čovečanstvo.

Svako neke svoje,

u svoje vreme,

u određenim uslovima.

Probamo,

pa ne uspemo.

Probamo,

pa ne uspemo.

Da odustanemo,

pomišljamo.

Ali, čim bismo

pomislili da kažemo,

da odustanemo,

znači da nam još

kucnuo čas nije,

čas za savladati,

prepreku.

Kosmički je princip:

dobija se prepreka,

ponovo i ponovo,

dok se ne bude uspešan.

U ovim vremenima...

Kao preosetljiv

opstajati, čak,

normalno funkcionisati,

u grubim uslovima,

i postajati, takav,

sve jači i jači,

osetljiv, a jak -

na nama je

da tu čašu ispijemo,

jer nam je kucnuo

konačni čas,

za nju, za taj ispit...