Pjesnici su posebne duše koje nose srce u očima, a jedan od njih je i poštovani pjesnik
https://www.facebook.com/stefan.simic3
Draga Sandra Petrž,
https://www.facebook.com/profile.php?id=100010890091738
hvala ti što si me dovela na jedan izuzetan događaj, jer je za mene ovo bio poseban i visoko kvalitetan događaj jednog vrhunskog mladog pjesnika i umjetnika
https://www.facebook.com/stefan.simic3
koji je govorio svoju poeziju sa toliko duše, istine, prepun emocija i savršene poezije da mi je vrijeme proletjelo kao sekunda. Tih par sati provedenih slušajući poeziju koju je govorio
https://www.facebook.com/stefan.simic3
obogatilo je i mene kao osobu i pjesnikinju.
Bravo, poštovani
https://www.facebook.com/stefan.simic3
ovo se ne doživljava često...
Bila sam sinoć, odvela me kroz tamu noći moja draga prijateljica SANDRA PETRŽ i šapnula: „Ideš sa mnom, bit će predivno!“
Nije pogriješila, bila je to jedna posebno savršena poetska večer.
Hvala pjesniku-čovjeku, STEFANU SIMIĆ, na ovom jedinstvenom događaju.
Bilo je to kao da se u čašu života ulilo piće jednog posebnog Svemira.
Ruše se prave vrijednosti čvrstih temelja da bi se podignule labave lažne tvorevine pa kao chips završile u proždrljivim konzumerskim zelucima. Chips ne hrani, on samo sluznicu želuca rani i nema ga više, dok zasipava svoju sol od koje ostaje samo tupa bol.
Ovaj mladi čovjek, pjesnik-čovjek, sinoć je dokazao nešto sasvim suprotno: postoje prave vrijednosti čvrstih temelja, postoje te njegove riječi kojima nas je posipavao kao što pahuljice padaju s neba, riječi kojima je dirao dušu, zaustavljao sve misli, osim onih koje su doticale te njegove riječi iz njegovih knjiga.
BRAVO, pjesniče-čovječe, bravo za svako slovo!, još jednom na kraju ove objave, hvala Vam na jednoj posebnoj i tako prelijepoj večeri koja je dokazala visoku kvalitetu Vaše poezije i Vas kao pjesnika-čovjeka.
Bilo je nezaboravno!
S poštovanjem,
Jadranka Varga https://blog.dnevnik.hr/shadowofsoul/
hvala za poklonjene knjige i lijepe posvete
Dalmacija kojoj se uvek vraćam
Piše: Stefan Simić
Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali, to mi koji dođemo najbolje vidimo. Zato se stalno vraćamo. Toliko je toga što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi
Nekoj novoj deci koja dolaze malo šta znači Dalmacija
Pogotovu ako nisu bili a Srbija sve ređe tamo ide
Kao neko ko se tamo stalno vraća a i ostaje
Moram da svedočim o svetu koji se toliko razlikuje od onog koji znam, ovde
A opet nas toliko toga deli, posebno uspomene
Split, Zadar, Šibenik, Makarska, Dubrovnik
Neizbežan akcenat koji vuče na mediteran, sredozemlje i ni sam ne znam šta još…
Klape, vina, masline, palme
I emocija koju sam zavoleo na prvu
Photo: Lična arhiva/Goran Pelaić
Tamo kao da sve ima svoju pesmu i priču
A nama, sa strane, i dalmatinski naglasak zvuči kao pesma
More je svuda, sa svih strana, naziru se otoci
Neki drugi mirisi, boje, osećaji, pogledi
Preko leta, u Dalmaciju, siđe pola sveta
Na kom god trgu da zasedneš ti u beskrajnoj koloni prolaznika
Čuješ sve moguće jezike
A i ono čuveno – ti si iz ovih krajeva… –
Najviše sam od Jugoslavije upoznao u Splitu
Tamo letuje Sarajevo, Skoplje, Ljubljana, Zagreb, Mostar
A po neko i iz Srbije, kome podele ne znače ništa
Osim što ga zamaraju kada neko insistira na njima
Ko ide puna srca i vrati se isto tako
Photo: Outdoor Adventure
Meni je Split uvek svirao najlepše pesme i tako me i ispraćao
Mesece i mesece sam provodio tamo
Da ga podjednako dobro poznajem kao i Beograd
A sigurno bolje od Niša, Novog Sada…
Neka nova deca ni ne znaju šta je Istra, Dalmacija, Hvar, Brač, Korčula i još mnogo šta
Za njih su to samo nekakve strane reči
A njihovi očevi i dedovi su tamo doživljavali možda svoje najlepše trenutke
Moj otac je služio vojsku u Zadru
A cela fabrika u kojoj je radio je letovala u Makarskoj
Tada je sve to bilo tako blizu a sada, kao da je neki drugi kontinent
Zatim reči tako bliske, poznate a opet se dobro zamisliš šta znače
Od guštati, šoldi, škure, marenda, spiza, fažol, šjor…
Nedavno je jedna klapa iz Splita pevala u Beogradu – ta divna splitska noć –
Otplakao sam čitavu pesmu dok su ostali pevali
Vraćale su mi se slike nekih drugih vremena…
Videli ste kako je ispraćen Oliver, malo je reći veličanstveno
Zatim Arsen
Ako nešto je u Dalmaciji posebno, to je očuvanje lokalnog, tradicionalnog
I u najzabačenijim ulicama tamo sam pronalazio tragove prošlih vremena…
Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali
To mi koji dođemo najbolje vidimo
Zato se stalno vraćamo
Toliko je toga
Što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi
Toliko je toga
Za voleti, pomenuti, slaviti
Photo: Putopisi.net
I, na kraju, neizbežne dalmatinske žene
Koje te zavedu čim ih vidiš, čuješ
A da ne pričam kako je to kada ih upoznaš
Ili sa nekom od njih budeš, ovako ili onako
Svejedno…
Posebno volim Dalmaciju
A to nije isto mesto zimi i leti, ni približno…
I otkako sam počeo da odlazim tamo
Proširio sam mnoge svoje horizonte kojih nisam bio ni svestan
Mislio sam da je sve to isto, ma kakvi
Svaka regija ima svoju priču a kamoli države…
Nema Dalmacija samo najlepše more na svetu a video sam mnoga
Već čitav jedan novi svet koji trebe da se otkrije
Doživi
Proba
Kao dalmatinsko vino, hrana, muzika
Još ako te dočekaju i isprate klape
Uz onu čuvenu – „Ribar plete mrižu svoju” ili „Život leti kapetane“
Znaš da je vredelo doći
Ostati
I vratiti se
To uvek osetim kada posetim Dalmaciju
Na polasku ne razmišljam kada stižem kući
Već kada ću ponovo da se vratim
A ko zna
Možda, jednom, ostanem na duže
Srećom imam i kod koga
bglavac
edin.kecanovic
