Oni

Oni nemaju svog anđela

prepustili su ih nama

dok mi spavamo u toplom

njih grli hladnoća i tama

dok slažemo drva u visoke redove

i trljamo ruke kraj tople vatre

oni istresaju prazne džepove

I podižu svoje kartonske šatre

oni nemaju svog anđela

prepušteni su dobrim ljudima

što u tišini kraj njih prolaze

smatraju ih ludima

kažu sami su krivi

shvatit ne žele

da tako se ne živi

oni nemaju svog anđela

da ih gladne i smrznute tješi

njihov je anđeo smrti

dođe tiho i patnje ih riješi

oni nemaju svog anđela

a naša su srca tvrda

kao da imamo

komad stijene

dio smo krda

samo brojimo mrtve

tamo u dalekom Sibiru

kažemo jadne žrtve

legnemo

sa dušom u miru

a oni nemaju svoje anđele

da im oči sklope

vjetar im utro tragove

u snijegu ostale

 naše su vučje stope