Više se ne mogu sjetiti kada sam ovu pjesmu skinula s Interneta. Očigledno me se dojmila. Napisao ju je naš poznati novinar, voditelj, glazbenik, pjesnik i općenito multi-talentirani čovjek Mario Mihaljević.

Mislim da pjesma zaslužuje svoje mjesto na našim stranicama, a posebno je sada u duhu preduskršnje atmosfere. Aleluja, kako kaže naš Vijnana!

JA SE MOLIM…

Ja se molim da svatko bude sretan
da nitko
baš nitko
ne bude sjetan
da ne bude više
između ljudi svađe
da se svatko
u ovom životu snađe
da se ponosi svojim likom i ne naudi nikom

Ja se molim da nitko živ
nizašto ne bude kriv
da svatko ima koliko mu treba
da ima samo svoj komadić neba
ja se molim da prestane borba
tko je snažniji
ja se molim da svatko bude
najvažniji
da svi prestanu lagati
da se svi počnu slagati
ja se molim da svakoga
služi što dulje duh i tijelo
ja se molim da svatko spozna
kako je baš on savršeno božje djelo

Ja se molim da se svi ljudi mole
da budemo svi kao jedan
da svatko spozna kako je poseban
Ja se molim i za drveće
bez koga ne bismo disali
ja se molim za cvijeće
bez koga ne bismo mirisali
ja se molim i za vodu
za sva živa bića što su nam u rodu
ja se molim i za kamen
jer i on je nekome znamen

Ja se molim da se sve dijeli među ljudima
pa i zajednička radost u grudima
ja se molim da se nitko nikoga ne boji
da svatko sam svoju sudbinu kroji
i da mu u tome svi pomognu
da se svi svega što požele domognu
a pri tome nikome ne odmognu
pa zar je to puno, pobogu?

A znamo da se sve to može
zar ne, Bože?