Sećam se svoji subota dok sam bila u službi. Ta obaveza i ritam ostaje uglavnom i kada se ode u penziju. :)

Nabavka, pranje, čišćenje, kuhanje, deca, prijateljevanje.....sve zgurano u taj jedan dan, a nedeljom se ipak proba ako se ikako može organizirati, da se mirno provede.

Sve uglavnom pada na ženu, glavnog i odgovornog urednika :) za dom, prehranu, higijenu, vaspitanje. Važan je i pomoćnik koji jako retko želi preuzeti ulogu urednika. Izgleda jedino tu nema ambicija :) 

Zašto je tu tešku funkciju dobila žena a nežnija od muškarca? Po nekoj kazni ili je odgovornija?

Održavati kuću.. posao koji niti je cenjen niti nagrađen osim ponekada primećenosti od strane ukućana, a i to retko jer kada se nešto ne radi a sve štima ne razmišlja se o tome...podrazumeva se.

Ni malo lako, iscrpljavajuće, fizički i psihički. Ujutru počne raspoložena, sa voljom, a eventualni usputni problemčići sa bližnjima joj polako oduzimaju snagu...ona je dosta često ta koja i na tom polju pokušava umiriti situaciju uspe ili ne...i od toga je odvisno kako će se veče provesti u krugu porodice.

U zadnje vreme, da li promena u razmišljanju roditelja, vaspitanje, uticaj... da li mladi sami dolaze do tog zaključka ali je vidno, da jači pol sve više pomaže svojoj partnerici, bez predrasuda, da će postati papučić ili izgubiti svoju "autoritetu" kod dece kao "glava" porodice....jer za ženu i decu On je zaštitnik. To je lepo, tamo gde je tako, pozitivno deluje na svoju decu, daje uzorak kako i šta, kada budu osnovali svoju porodicu.

Da bi bilo u svakoj tako, što na žalost nije, proživeće  još puno generacija žena kojima je subota (i ne samo ona) težak dan.

Nije žalopojka, i bežanje od odgovornosti, samo kao činjenica da je žena stvarno četvrti ugao u domu, bez kojeg nema dobrog života... a naravno ni bez ona tri.