Kako se neko NIKADA ne preboli?

Klijentkinja s kojom sam radila mi je rekla da ne želi da bude jedna od onih žena koje nikada ne prebole muškarca. S jedne strane, nije želela da (p)ostane ta žena dok je, s druge strane, radila mnogo šta što ju je vodilo upravo tome. Istovetnu i priče vrlo slične njenoj čula sam mnogo puta u terapijskoj sobi. Štaviše, slušajući o muškarcima o kojima su govorile te povređene i žene koje su mnogo patile, imala sam utisak da slušam o jednom istom čoveku. Toliko je svaki od njih ličio na sve ostale.

Sve te žene su na prvi razgovor sa mnom došle po izlasku iz veza u kojima su, dugo po prekidu istih, ostale zarobljene. Na seansama su iznova i iznova "vrtele film" koji su toliko puta do tada "gledale" s drugaricama: nestvarno lep početak veze,"previše dobar da bi bio istinit" – sporadični i gotovo neprimetni, a potom sve češći i golim okom vidljivi znaci za uzbunu i promene nagore: odnos u kojem partnerskog odnosa, tj. zajedništva (odavno) nema, odnos u kojem on radi sve ono zbog čega bi ona (jednom zauvek) trebalo da ode ali, ostaje u odnosu, čak i po fizičkom izlasku iz njega.

Sve te žene su volele narcise i, jer su ih toliko volele i nastavile da ih vole, iznova su se pitale jesu li, dok je veza trajala, postupale najbolje što su mogle. Jesu li učinile sve što je trebalo. Šta bi bilo da to-i-to nisu ili jesu uradile. Je li se prekid veze dogodio jer su nekada, negde, nekako u nečemu (jako) pogrešile. Sve one su, racionalno promišljajući partnere s kojima su bile, uviđale čime su ih, kako i koliko mnogo ti muškarci povredili. Uviđale su i shvatale sve što je trebalo da uvide i shvate, ali su i vrlo lako i žurno zaboravljale na sve to. Jer da nisu, kako bi ponovnoj priči o tim muškarcima i izražavanju želje za pomirenjem s njima mogle da se vrate?
Možda vam se neće dopasti ovo što ću sada napisati ali, svejedno hoću: preboljevanje je stvar izbora, odluke i preuzimanja odgovornosti. Dakle, ako nekoga želite da prebolite, uprkos tome što vam je teško ili se čini nemogućim, birate da istrajavate u ponašanju kojim sebi olakšavate:

- ne prisećate se isključivo lepih zajedničkih trenutaka i ne zaboravljate na one dramatično loše.

- ne fiksirate se za bivšeg partnera, ne govorite sebi da je taj neko nešto najbolje što vam se dogodilo i da više nikada nekog takvog nećete sresti.

- nekadašnjeg partnera sagledavate u kontekstu njegove ukupnosti – dakle, zalud to što je izuzetno inteligentan, šarmantan, duhovit, ambiciozan, talentovan i sposoban, ako za ljubav i vezu s vama nije nijedno od poslednja dva.

- podsećate sebe na to da će sve što aktuelno osećate proći, koliko god da je neprijatno i teško.

- tugujete, onoliko i onako koliko i kako vam odgovara i potrebno vam je. Ako ne ide ili vam se čini da predugo traje – potražite stručnu pomoć.

- okrećete se i posvećujete sebi, odnosima s prijateljima, svojim interesovanjima, hobijima... Svemu onome za šta niste uspevali da izdvojite vreme, sluđeni turbulentnom vezom s narcisom.

- otkrivate i sve manje pokrivate, potiskujete i negirate sebe. I u tome uživate.

Veze koje su dobre dok traju, po pravilu se dobro i završavaju. Kada ovo kažem, mislim: partneri su uvideli postojanje nerazumevanja, neslaganja ili suprotstavljenih potreba i očekivanja i problem nastoje da reše. Nakon što shvate da ne mogu ili nema svrhe da nastave da pokušavaju, odlučuju da se raziđu. U tom trenutku, mogu se i dalje voleti ali i znati da ljubav kao takva nije dovoljna. Partneri koji se na ovaj način raziđu, ne izlaze iz odnosa s knedlom u grlu ili osećajem nezaokruženosti i(li) gorčine. Ne more ih nedorečenosti i uskraćenosti za odgovore. Sve su rekli, razjasnili i čuli, mogu i žele da požele sreću onom drugom s nekim drugim i mirno nastave dalje.
S druge strane, žene s kojima sam radila, a koje su dugo i teško patile za narcisima, suštinski su ostajale vezane i po fizičkom razvezivanju od njih. Osim što su tako onemogućavale, komplikovale i prolongirale proces tugovanja, nesvesno su čuvale sebe onoga čega su se plašile – ljubavi. Da, ljubavi. Kada je se plašite, zaobilazite one koji umeju da vole i daju ljubav jer niste naučili i ne umete da je primite. Ne znate šta ćete s njom, a onda ni s onima koji znaju. Ako vam je tuđe ljubavi previše, a drugi se ne lepi za vas i s vama jedno ne postaje – ljubavi u sebi i za sebe premalo imate. Inače ne biste najviše patili za onim koji vas je voleo najmanje.

Može vam biti teško da razumete i prihvatite ali, narcistična osoba daje, tj. kupuje poklanjanjem da bi dobila. Ne iz razloga osećanja autentične potrebe za davanjem. Daje da bi zavredela, zaslužila i zaradila prihvatanje i voljenje koje nije uživala onda kada je to bilo preko potrebno i odlučujuće važno – u detinjstvu, u odnosu s majkom. Daje da bi oduševila i zadivila i tako, po ko zna koji put, investirala u večno ranjivu sliku o sebi. Daje nesposobna da primi ljubav kojom uzvraća onaj koji sebe ne ume i zaboravlja da voli. Razumete li koliko je ovo važno razumeti?

Psihoterapijski savetnik