24.  dan

Život može da bude proračunat. Tada je prozaičan, svetovan, matematički, tada je logičan. Meñutim, sve je pusto – nema cveća, nema plesa, nema pesama. Čovek ne živi, nego životari.

Život može da se živi i kao poezija, kao muzika, kao veselje. Konačno, sami birate kako ćete ga živeti. Uvek imate obe mogućnosti.

Čovek se raña kao slobodan, ne raña se sa sudbinom. Kada bi postojala sudbina ne bi bilo slobode; tada bi čovek bio mašina. Automobil ne može da bude avion, ne može da bude ni kompjuter, a kompjuter ne može da bude šporet. Ove stvari imaju sopstvenu sudbinu, sve im je odreñeno, predodreñene su da slede odreñeni  program.

Čovek nije roñen kao mašina, roñen je kao apsolutna sloboda, zato mora da bira na svakom koraku. Svakako je najosnovniji izbor hoće li da živi prozaično ili poetično; uz logiku ili uz ljubav, uz matematiku ili uz muziku, uz činjenicu ili uz svesnost, hoće li da živi svetovni život ili život posvećene dobrote.

Budite svesni toga i pažljivo izaberite. Dopustite da vam život bude poezija i samo tada ćete saznati šta je Bog. Jedino pesnici, mistici, slikari, pevači i igrači poznaju Boga – i to samo u trenucima kada slikar zaboravlja da je slikar, kada muzičar zaboravlja da je muzičar, samo u onim retkim prostorima kada igrač nestaje u svom plesu.