15.  dan

Um je uvek prosečan; nikada nije sjajan, nikada briljantan. Po svojoj prirodi to ne može da bude. Um skuplja prašinu; on označava prošlost. Uvek je mrtav; nije ništa drugo nego skup uspomena. Kako bi prašina mogla da bude briljantna? Kako bi prošlost mogla da bude pametna? Ona je mrtva; jedino živo može imati osobine pameti i briljantnosti.

Meditacija je sjajna, briljantna, izvorna. Um se uvek ponavlja, on je star; on je smetište. Umovanjem ne može ništa da se postigne. Sve se postiže pomoću meditacije, ne samo u religiji nego i u nauci. U nauci je meditacija naravno nesvesna; trenuci meditacije se u nauci zbivaju slučajno; međutim, svi proboji su se desili pomoću intuitivnih praznina. Nisu se pojavili uz pomoć uma, nego izvan uma.

To priznaju svi veliki naučnici, iako ih iznenañuje to što svi izvorni doprinosi koje su bili u stanju da daju zapravo nisu njihovi vlastiti doprinosi. Došli su im odnekuda iz njima nepoznatog. Oni su samo bili sredstvo za prenos, u najboljem slučaju mediji. Nasuprot tome, religijska meditacija je vrlo promišljena i svesna. Religija sprovodi meditaciju. U nauci je ona slučajna, a u religiji je promišljena.