22.  dan

Dobro je što danas na zapadu televizor nazivaju glupom kutijom; zapravo pred njim sede samo glupani. Televizor nije tako glup kao ljudi koji pred njim sede; a sede stalno.

Šta oni stalno gledaju? Ista ubistva, isto nasilje i silovanje, iste stare priče, iste „trouglove”; dve žene  i jedan muškarac, dva muškarca i jedna žena. Kako je to glupo! Ljudi iznova pišu iste priče, a postoje budale koje to stalno gledaju. Ista priča, isti sadržaj, ista radnja; u tome nema ničega novog.

Mnogo je zanimljivije gledati sopstveni um, jer je on mnogo luđi i mnogo inventivniji. Ako ga budete stalno posmatrali iznenadićete se. Pronaći ćete mnogo više položaja za voñenje ljubavi od onih koje su svi psiholozi zajedno ikada mogli otkriti… Um je tako zanimljiv! Bićete nasilni, bićete ubica i samoubica

i sve će se dogoditi – samo gledajte stalno. Čudesno što za to ne morate da platite.

Zatim sasvim lagano čitava scena počinje da nestaje. Dok postajete budniji ona započinje da nestaje, dok postajete svesniji ona gubi vlast nad vama. Jednog dana će se dogoditi najveće čudo u životu: um će naprosto nestati, nastaće pusta praznina i neće biti ničega za posmatranje. Ostavljeni ste u apsolutnoj samoći

–  to je meditacija – a iz te samoće će procvetati hiljade cvetova dobrote, lepote, istine i božanskog.