27.  dan

Čovek može da živi na dva načina, ili postaje ustajala lokva energije, ili reka energije i njen dinamični tok. Ustajala lokva nikada ne zna ništa izvan sebe jer se nikada ne pomera van svojih granica. Ustajala lokva energije postaje ego.

Tok poput tečenja reke vam uvek pomaže da odete izvan sebe. On je stalno nadilaženje. On je kretanje prema okeanu, ka beskrajnom, prema bezgraničnom. Život treba da bude kao reka, uvek da se kreće, nikada de se vezuje; nikada da zavisi i uvek da bude spreman za pokret u nepoznato, uvek spreman da raskine blisko radi nepoznatog.

Ispravan način života je opasan život u kome se uvek istražuje i uvek se dohvataju zvezde. Tada život prirodno postaje meditativan jer svaki momenat donosi toliko mnogo iznenañenja i toliko je nov; ne stižete da razmislite, već uvek morate odmah da se suočite sa novim.

Čovek koji se ponavlja može da razmišlja o svom životu, može da planira svoj život jer je on predvidljiv. Svi znaju šta će on sutra i prekosutra da radi. Nasuprot tome meditativna osoba nije predvidljiva; ne samo za druge nego ni za sebe. Čovek ne zna šta će se dogoditi sledećeg trenutka, zato nema ni govora o planiranju i razmišljanju. Takav čovek živi otvoren život, on svež i mlad svakom trenutku izražava dobrodošlicu. S takvim gostoljubivim srcem polako postaje svestan nečega što nazivamo Bogom, istinom,

nirvanom, dobrotom – što su sve razna imena za istu stvar.