7.  dan

Sve je promena; ništa, čak ni u dva uzastopna trenutka ne ostaje isto. Tako otpada svaka želja da stvari zadržimo onakvim kakve jesu. U  tom  otpadanju  se  vi  oslobañate.  Odjednom  osetite  veliku  slobodu. Tada vam ništa više ne smeta, uopšte ništa ne može da vam zasmeta.

Stvari vam smetaju jer se dešava jedno, a vi ste se nadali nečemu drugom; dogaña se na neki drugi način, a ne ispunjava vašu želju. Događa se na svoj način, a ne sluša vas.

Čovek nikada ne zna šta će se dogoditi; prelepo je to što nikada ne zna šta će se desiti. To je zanosno i uzbudljivo u životu; to je neprekidno iznenañenje. Kada bi bilo predvidljivo onda bi bilo mehaničko. Nije predvidljivo – uvek se pripremaju iznenađenja; a što ste budniji tih iznenađenja će biti više. Zato ljudi izbegavaju svesnost – postaju neosetljivi kako bi se odbranili od promena.

Svestan čovek postaje dovoljno hrabar da prihvati pojavu promena. U samom tom prihvatanju je dobrota; tada je sve dobro, tada nikada niste nezadovoljni.