19.  dan

Mi poznajemo samo privremenu ljubav. Jednog dana je ovde, sutradan je već nema. Sama privremenost pokazuje da ova ljubav nije prava, nešto drugo se samo zamaskiralo u ljubav – možda pohota, neka biološka potreba, neka psihološka potreba, strah od samoće, nastojanje da se ostane vezan uz drugoga, napor da se na ovaj ili onaj način popuni sopstvena praznina. To može da bude bezbroj stvari, ali nikako ljubav. Kada bi bar to bila ljubav… najosnovnija osobina ljubavi je večnost.

Jednom kada okusite večnost ljubavi, bezvremenost ljubavi, bićete preobraženi. Tada više nećete biti deo zemaljskog sveta, ući ćete u svet svesnosti, u sakralni svet. Naravno i dalje ćete živeti svojim uobičajenim životom, zapravo bićete još običniji nego inače. Izgubićete sve pretenzije, sve egoističke želje. Zaboravićete sasvim da ste neko, postaćete sasvim obični.

Međutim, u toj običnosti postoji sjaj, lakoća, lepota, velika divota. Puni ste svetlosti jer ste puni ljubavi; puni ste radosti jer ste puni ljubavi. Uvek ste spremni da delite jer ste naišli na neiscrpan izvor. Nikada više ne možete postati jadni.