30.04.2019. 11:57h

sara

tumačenje snova

Pred jutro sanjam kako čistim neku sobu (vjerojatno moja) koja je prepuna prašine, paučine... neka žena me pita da mi pomogne ali kažem da ću sama i mislim u sebi da ću sama najbolje očistiti.

Hvala

30.04.2019. 12:13h

sara

Nešto kasnije sjedim u autu (opet auto) i nekoga čekam. Nailazi pokraj parkirnog mjesta veliki autobus i dobro se očeše o moj auto, nepažnjom.

Vozač autobus izlazi i gleda štetu, limarija je jako oštećena, traži od mene policu osiguranja i strpa je u svoj džep. Onda se pojavi njegov suvozač koji gleda auto i kaže da njegov rođak ima radionicu u kojoj će to popraviti (činilo mi se da želi pomoći samom vozaču da se prikrije njegova nepažljiva vožnja), daje mi broj telefona te radionice a ja se mučim upisati broj, nekako mi pisanaje broja ne ide, samo škrabam i jedva ga napišem.

Onda netko predloži da upalim auto da se vidi da li radi, naravno upalio je ali se čuo i neki novi nepoznati zvuk što je govorilo da je i tu neko oštećenje, ali je u voznom stanju.

Nešto kasnije svi su se razišli, ostalo oko auta dvoje ili troje djece i gledaju kako vadim stvari iz auta, pitaju zašto, a ja kažem jer ide na popravak. I pri tom kažem nekom djetetu, čini mi se da je to moj unuk da moramo zvati tatu da me odšlepa do majstora.

Sad tražim broj koji sam dobila i naravno da sam ga negdje izgubila. Pojavi se neka žena i kaže da ne brinem zna ona broj i diktira mi i opet ga teško zapisujem, tu se san prekida.

Hvala

Tvoji snovi su o odbijanju pomoći i traženju pomoći...

Iako se čini da su ova dva sna na prvi pogled nepovezana, oba se vrte oko pomoći.

Prvi san je o odbijanju pomoći koja bi ti možda dobro došla.
Drugi san je o traženju pomoći koja ti možda i ne treba, ali ju želiš kao potvrdu ljubavi...

PRVI SAN

Pospremanje tvoje sobe je čišćenje tvoje duše i u takvom preslagicanju nije mudro odbijati ponuđenu pomoć. Ali, ti misliš da ro možeš sama, pa te drugi san odmah demantira...

DRUGI SAN

Auto je način tvog kretanja kroz život, ali ti sjediš u parkiranom autu i paradoksalno i kad ništa ne činiš stiže incident. Autobus (nečije grubo, robusno ponašanje) je očešao tvoj parkirani auto. Šteta na autu može predstavljati tvoju duševnu povredu, a rasprave oko obeštećenja i tko kome drži stranu možeš i sama protumačiti (vozač i suvozač predstavljaju bilo koji par).

Tebe predložena rješenja (tođakova radionica) dodatno ljute (od nervoze i ljutine jedva uspijevaš zapisati broj).

Provjerom utvrđuješ da je auto u voznom stanju, ali svejedno šalješ dijete po sina da te odšlepa.

Zašto se nisi polako sama odvezla do radionice?

Zašto komuniciraš preko djeteta, zašto sama ne nazoveš sina?

Zašto si zaboravila/zametnula zapisani broj telefona, i opet ga nevoljko zapisuješ dok ti ga diktira nepoznata žena?

Ka da tu pomoć i zadionicu ni ne želiš, ni ne trebaš, kao da trebaš samo svog sina da ti je tu, pri ruci i da sve preuzme na sebe.

Mislim da oba sba problematiziraju vaš međusobni odnos.