Kakav otac-takav sin i kruška ne pada daleko od stabla. Kao što kruška ne pada daleko od stabla, tako se i mnogi na magicusu služe floskulama zato jer se i urednički kut služi floskulama. U ovom je slučaju urednički kut, kut moje pažnje.

Evo malo iz povijesti. Kao što čovjek misli u srcu, tako i misli a govori kako mu se da. Ovako glasi izvorna rečenica iz koje je sve nastalo a ta je rečenica prvi puta smišljena u starokineskom zakonu o tome kako je. Jasno se nekada lučila riječ od riječi i nikada tri riječi nisu klepane u jednu misao kao danas što se radi u tvornici floskula. Kasnije, mnogo kasnije, englezi su rekli ovako:

„As a man thinketh in his heart so is he.“

Zatim je ovo pretvoreno u: „Sve što govoriš, to si ti.“ A to je laž. Pa iz laži izrasla ova: „Sve što pišeš, to si ti,“ kao  laž na laž. Da li se sada borim protiv laži? Da. Da li je borba protiv floskula u komunikaciji borba protiv laži? Da. Kada se govori da se misli srcem, misli se. Misao određuje čovjeka a ne ono što piše ili što govori. Pisanje i govorenje su iznošenje samo osmišljenog pa time i lažnog dijela onoga što se misli. iskreno se može razgovarati.

Kako god, u novokomponiram duhovnosranjskim knjigama je sve izvrnuto u besmisao pa je tako i starokineska prevedena na engleski a odande je došla i na balkan. Tako se laž širi. Naravno, takve laži nemaju nikakvu snagu. Da bi to shvatili, dovoljno je sjetiti se Marxovog kapitala koji je za mnoge bio sveta knjiga, Hitlerovog Main Kampfa i sličnih pametovanja koja žive i danas ali u tragovima. Jer su laž. A i žrtve su poznate. Ista sudbina, a ista sudbina zato jer je i energija potpuno ista, očekuje i suvremene klepače dugovnih knjiga koje narod troju floskulama. Main Kampf i Toole su isto. Što se to prije shvati, šanse za opstanak su veće.

Jebemti lijepe misli. Svi se trude izricati lijepe misli. Uzaludan trud. Sa takvim pristupom životu, život se lako oša-muti. Tako nekako je nastao i Osho ali o tome drugom prigodom.

Ovo je moj stav. I prirodan je. Da objasnim… Želimo li saznati je li vlastiti stav prirodan, morati ćemo se zagledavati u prirodu a ne u knjige. A kada se zagledamo u prirodu, vidjeti ćemo da valovi imaju propinjući stav, planine stršeći stav, debla čvrsti stav. Itd… Kada se zagledamo u knjige i floskule, stav je knjižnofloskularni. Ili, kao pitajbogašto. Možda bara i žabokrečina. Da li to znači da se iz gledanja u planinu može shvatiti više nego iz Oshovih tekstova? Da.

Još nešto jako važno što je i jako jednostavno. Želite li nekoga pokoriti, prirodno mu nategnete glavu u pognuti stav. Pognuti stav glave je instiktivni znak pokoravanja. A takav je stav glave svojstven svakom čitanju.

Na samom sam početku rekao da je ono što se napiše, osmišljeno. Ono što se govori, isto je osmišljeno. Osmišljeno najčešće ne postaje istinom i ostaje laž. A sve što je osmišljeno a vrijedi, materijalizira se. Pitanje glasi, kada će se materijalizirati „sve što govoriš to si ti?“ Ja znam. Na dan sv. Nikad.