Balkan vekovima živi jednu istu priču, samo se menjaju imena onih koji u njoj učestvuju. Rat, granica, podela, osveta, nova generacija, pa ponovo rat, nova granica i nova podela. Kao da se istorija stalno vraća na isto mesto i traži da kolektiv konačno nauči ono što prethodne generacije nisu uspele.
Saturn je vreme koje pamti. Granica koju neko povuče. Posledica koja ne nestane kada prođe događaj. Dugotrajna oskudica koja oblikuje čitave generacije. I ono najvažnije — lekcija koja se ponavlja dok se ne nauči.
Na Balkanu se ništa od toga nije završavalo samo završetkom rata ili promenom vlasti. Rat završi, ali ostane priča o njemu. Granica se pomeri, ali ostane kuća koju je neko izgubio. Ljudi odu, ali ostane sećanje. Deca odrastaju sa pričama koje nisu njihova iskustva, ali postaju deo njihovog identiteta.
Tako se karma kolektiva održava.
Jedna generacija nešto pretrpi. Sledeća to pamti. Treća od toga napravi uverenje. Četvrta ga prenese dalje kao nešto što se podrazumeva i onda isti obrazac ponovo dobije novu istorijsku formu.
To je karmičko čistilište, ponavljanje nerazrešene teme kroz vreme.
Zašto se kolektivna potreba za podelom toliko dugo održava?
Ako duša pre inkarnacije bira okolnosti u kojima će živeti, onda ne bira samo porodicu. Bira i kolektiv u koji ulazi. Ulazi u njegovu istoriju, kulturu, mentalitet i ono što su generacije pre nje ostavile.
Šta onda znači roditi se na Balkanu?
Znači doći u kolektiv čija priča još traje.
U kolektiv u kojem prošlost nije samo nešto što se dogodilo, već nešto što i dalje oblikuje sadašnjost.
Možda upravo zato određene duše biraju ovakve kolektive, zato što se kroz istoriju kolektiva odigrava deo njihovog puta, ali ovde nastaje najveći problem.
Kolektivna karma ne može da se promeni samo ličnom promenom.
Potrebno je da se menja ono što kolektiv prenosi kroz generacije.
Da se istorija više ne koristi kao razlog za novu mržnju. Da vera i nacija ne budu granice preko kojih se čovek više ne vidi kao čovek. Da se stare nepravde ne pretvaraju u naslednu obavezu za novu osvetu. Da se kolektivno sećanje ne pretvori u kolektivnu potrebu da se ista priča ponovi.
To je mnogo veće od pojedinca.
To je promena kolektivne svesti, Saturn je ovde simbol vremena potrebnog da se jedna veoma stara priča završi, jer ono što se ponavljalo vekovima neće nestati zato što smo odlučili da okrenemo stranicu.
Mora se promeniti razlog zbog kojeg stalno otvaramo istu stranicu.
Saturnovo čistilište se ne završava kada zaboravimo prošlost. Završava se kada prošlost više ne upravlja našom budućnošću.

Astrokisobran