U SUSRET SEPTEMBRU: POSLEDNJI VOLH
(neće biti u knjigama)
SEPTEMBAR 2026: Slovenska tajna koja može promeniti vašu sudbinu

Autor teksta : Dusan Mitrović

Dešava se svakog septembra, ali većina ljudi ga živi kao i svaki drugi mesec. Deca su krenula u školu, leto je prošlo, a pred njima su bljuzgavica i sivilo. Čak ni ne shvataju da se upravo tokom ovih 30 dana otkriva ono što su naši preci znali hiljadama godina. Ono što su negovali, prenosili usmenom predajom i krili od stranaca. Septembar, mesec Velesa. I ako sada dok ovo čitate, više niste neko ko će ga preskočiti. Naši preci nisu bili sujeverni prostaci. Bili su posmatrači. Gledali su prirodu, nebo, ponašanje životinja i čitanje znakova koje smo zaboravili kako da primetimo. Oni su sigurno znali da septembar nije kraj leta. To je početak najvažnijeg ciklusa u godini. Trenutak kada se nevidljive vage godišnjeg točka okreću. I ko god razume ovaj okret, stiče prednost koja se ne može kupiti ni za koji novac. Može se samo osetiti, samo shvatiti, samo iskoristiti. Veles stupa na snagu upravo sada. Ne u januaru, kada svi prave planove, ne u proleće, kada sve cveta i čini se da vas sam život nosi napred. To je u septembru, tačno kada većina ljudi odustaje, odlaže svoje snove za sledeću godinu i kaže sebi: „Pa dobro, pokušaću kasnije.“ Veles ne dolazi u ovom trenutku slučajno. Dolazi na mesto gde postoji izbor, gde čovek stoji na raskrsnici i ne zna kojim putem da ide.
I tu počinje najzanimljiviji deo, jer Veles ne oprašta neodlučnost. Daje jednu šansu, jasnu, konkretnu, 30 dana. I ako ovu šansu svesno iskoristite, septembar će postati tačka posle koje će vaš život biti podeljen na pre i posle. Oni koji znaju za ovo se već pripremaju. Oni koji ne znaju, jednostavno će preživeti jesen, kao i obično, kao i uvek. I tek u decembru će shvatiti da se nešto dogodilo, nešto važno, i da ih je prošlo.
Sada ću vam reći šta su naši preci znali, ali retko izgovarali naglas. Kako pravilno ući u septembar? Koji su dani najmoćniji? Koje rituale treba izvoditi? Kako se ne izgubiti u vrtlogu promena koje će Veles neizbežno doneti? I kako se pobrinuti da ovaj mesec zaista promeni putanju vašeg života? Ne rečima, zaista. Da biste razumeli zašto je Veles tako moćan, morate razumeti samu prirodu onoga što on personifikuje. U slovenskoj tradiciji, Bogovi nisu likovi iz bajki, to su sile koje su žive, aktivne, prisutne upravo sada. Velis nije samo bog stoke i bogatstva, kako piše u udžbenicima. On je čuvar staza, čuvar raskrsnica. Onaj koji stoji tamo gde se jedan put razdvaja u nekoliko i gleda vas. Ćuti, čeka. On nije ljubazan a ni zao.
Važno je ovo razumeti odmah. Veles je potpuno neutralan. Njegova energija je poput vatre. Vatra može da zagreje vaš dom u najhladnijoj noći. Ista vatra može da spali tu kuću do temelja. Jedina razlika je ko rukuje i kako. Veles deluje potpuno isto. Pojačava ono što već imate u sebi. Vašu odlučnost ili vaš strah, vašu jasnoću ili vaš haos. Ne bira umesto vas. Umnožava ono što donesete do njegovog praga. I zato je septembar toliko opasan za one koji u njega ulaze nesvesno. Ako nosite nagomilani umor, nerešene probleme i strah od promena, Veles će pojačati upravo te stvari. Jesen će biti teška i zbunjujuća. Osećaćete se kao da se sve raspada i ništa ne funkcioniše. Zvuči poznato? Nije samo loše raspoloženje. Ovo je Veles koji radi sa materijalom koji ste mu dali.
Ali postoji i druga strana. Ako u septembar uđete sa namerom, spremnošću za promenu i iskrenim pogledom na svoj život, dešava se nešto sasvim drugačije. Vrata se otvaraju, čak i ona koja su se ranije činila zatvorenim zauvek. Ljudi se pojavljuju, upravo oni koji su potrebni. Rešenja dolaze sama od sebe, jasna, bez sumnje. Ovo nije magija u svakodnevnom smislu te reči. To je mehanika, drevna, dokazana, koja funkcioniše bez obzira da li verujete u nju ili ne. Naši preci ovo nisu znali iz knjiga. Znali su to iz generacija iskustva, posmatrajući kako se ponašaju ljudi koji poštuju moć jeseni, a i oni koji je ignorišu. Razlika je bila očigledna, pa su se za septembar pripremali unapred. Zato su jesenji praznici bili jedni od najvažnijih praznika u godini. Zato su postojali rituali, ne samo lepe tradicije, već precizni alati za rad sa energijom ovog meseca. I upravo te alate ću vam sada otkriti.
Znate li šta je najčudnije? Ljudi provode mesece pripremajući se za odmor, nedelje birajući telefon, sate birajući restoran, i nula. Apsolutno nula, pripremajući se za mesec koji može sve da promeni. Septembar dolazi svake godine, i svaka godina odlazi, odnoseći sa sobom one koji su bili spremni i ostavljajući za sobom one koji nisu primetili. Zašto septembar? Ne avgust, ne oktobar, ne decembar. Upravo on. Odgovor ne leži u kalendaru ili astrologiji. Odgovor leži u samoj prirodi. Pogledajte oko sebe septembar. Drveće počinje da odbacuje lišće ne zato što umire, već zato što zna. Suvišno mora da ode da bi suštinsko preživelo. Ptice se okupljaju u jato i odlučuju da lete bez konsultacija, bez sumnje, bez odlaganja. Zemlja pravi izbor šta da sačuva do proleća, a šta da preda hladnoći. Priroda u septembru živi po jednom zakonu, zakonu odluke. A Veles je oličenje ovog zakona u Slovenskoj tradiciji. Naši preci su septembar zvali Veresenj od reči Vres. Biljka koja cveta upravo kada je sve ostalo već uvenulo. Razmislite o tome. Kada se ceo svet sprema za mir, vres tek počinje da cveta. To nije slučajnost. To je simbol. Simbol činjenice da se najmoćnije odluke, najvažnije promene, najdublje transformacije dešavaju upravo kada većina ljudi odustane i kaže: „E, to je to, ova godina nije uspela, sačekaćemo sledeću.“ Veles dolazi na Veresenj jer tu dolazi do pravog izbora. Ne 1. januara, kada su svi zaokupljeni uzbuđenjem praznika, ne u proleće, kada vas sama priroda gura napred. Baš sada, kada je lako odustati, kada je logično baciti peškir, kada imate hiljadu razloga da kažete sebi: „Ne sada.“ Veles dolazi baš u ovom trenutku i ćutke posmatra. Čeka vaš izbor. Ono što osećate u septembru, ova čudna mešavina melanholije i iščekivanja, umora i unutrašnje vatre, nije samo smena godišnjih doba. To je septembar koji radi svoje. Otkriva šta se zaista dešava unutra, šta se nagomilalo tokom godine, šta zahteva rešenje, šta se više ne može odlagati. I imate tačno 30 dana da nešto preduzmete povodom toga. 30 dana. Dok je portal otvoren, dok je Veles ovde, dok energija meseca radi za vas, a ne protiv vas. Jedino pitanje je, da li ćete u ovaj mesec ući svesno ili opet slučajno?
A sada o onome što većina ljudi ne zna. Unutar septembra postoje tri tačke, tri trenutka kada Velesova moć dostiže vrhunac. I ako znate ove tačke, možete ih koristiti kao polugu, kao oslonac, kao trenutak kada jedna ispravna akcija teži više od mesec dana haotičnih napora.
1. septembar. Većina ljudi ovaj dan smatra danom znanja. Početak školske godine: cveće, škola, školske torbe. Ali naši preci su znali nešto drugo o ovom danu. 1. septembar je dan kada Veles zvanično stupa na svoje. Dan kada godišnji točak klikne i energija se odvija. Ovo nije metafora. To je bukvalna energetska tranzicija koju vi možete osetiti ako se uključite. Taj blagi unutrašnji nemir prvih dana septembra — to je to. Veles je stigao i počeo svoj posao. Anksioznost koju mnogi utapaju TV serijama i hranom na početku jeseni — to je signal. Sistem u vama oseća da je nešto važno počelo i zahteva vašu pažnju.
21. septembar. Jesen. Dan jesenje ravnodnevice. Dan kada se svetlost i tama izjednačavaju tačno u 12 sati popodne i 12 sati uveče. Za naše pretke, ovo je bio jedan od glavnih praznika u godini. Ne zato što je lep, već jer je to prava tačka sile. Trenutak apsolutne ravnoteže. Kada se dve suprotstavljene sile sretnu u ravnoteži, između njih se formira poseban prostor, tišina između izdisaja i udisaja. I u ovoj tišini leži neverovatna jasnoća. Preci su se okupljali na današnji dan, zahvalili se na prolaznom godišnjem dobu, sumirali svoja dostignuća i naglas izgovarali svoje namere. Ne zato što je to tradicija, već zato što je funkcionisalo.
30. septembar, poslednji dan septembra, dan kada se portal počinje zatvarati. Veles se sprema da ode do sledeće godine. I evo je poslednja šansa. Poslednja prilika da uradite ono što ste odlagali celog meseca. Postavite nameru, donesite odluku, pustite ono što vas je sputavalo. Naši preci su znali da ono što nije zatvoreno poslednjeg dana septembra prelazi u zimu nedovršeno, a sve nedovršeno vas teži kao sidro, kao teret koji nosite, a da to ne primetite, dok jednog dana ne padnete od iscrpljenosti i ne razumete odakle je došlo.
Tri datuma, tri tačke sile. Prva, ulazak i namera. Dvadeset prvi. Vrhunac i jasnoća. Trideseti, završetak i fiksiranje. Iskoristite sva tri, i septembar će biti najmoćniji mesec u vašoj godini. Propustite čak i jedan, i izgubićete deo onoga što je Veles mogao da pruži. Izbor je, kao i uvek, vaš. Da li ste ikada primetili da u septembru stvari počinju da se dešavaju same od sebe, bez vašeg učešća, bez vašeg truda? Stare veze iznenada prekidaju. Neko jednostavno nestaje iz vašeg života, a vi čak ni nemate vremena da shvatite zašto. Posao koji je izgledao stabilno iznenada počinje da se poljulja. Odnosi za koje ste se držali svim snagama, odjednom pucaju po šavovima. A vi stojite usred toga i mislite: „Šta se uopšte dešava? Zašto odjednom? Zašto sada?“ Reći ću vam direktno. To nije slučajnost. To je dobra karma. A ne niz loše sreće. Veles je taj koji je došao i počeo da čisti stvari, jer ne može da vas vodi novim putem dok je stari zatrpan smećem koje se ne usuđujete sami da izbacite. On to radi umesto vas grubo, bez upozorenja, bez nežnih naznaka. On samo uzima i uklanja ono što je na putu. I mnogi ljudi se u tom trenutku uplaše, paniče, počnu grozničavo da se držie onoga što odlazi, umesto da pustie i vide šta se otkriva iza toga.
Velesovi znaci nisu mistika za odabrane. To su specifični signali koje možete prepoznati ako znate šta da tražite.
Prvi znak: nagli i neobjašnjivi prekidi. Kada nešto nestane iz vašeg života bez očiglednog razloga, to je Veles koji uklanja nepotrebno. Ne borite se protiv toga, pustite to da prođe.
Drugi znak: neočekivani susreti. Osoba koju niste očekivali pojavljuje se tačno kada vam je potrebna. Slučajni razgovor koji nešto preokreće u vama. Ovo nije slučajnost. Ovo je Veles, koji postavlja prave ljude na vaš put.
Treći znak. Unutrašnji glas postaje glasniji od logike. Odjednom znate odgovor, bez razmišljanja, bez analiziranja, jednostavno znate. I ovaj odgovor vas plaši svojom očiglednošću, jer zahteva akciju, zahteva izbor, zahteva hrabrost.
Četvrti znak. Čudna mešavina anksioznosti i uzdizanja u isto vreme. Kao da će se nešto važno dogoditi, a vi ne znate da li je to dobro ili loše. Ovo je normalno. Upravo je to stanje u kojem se dešava prava promena. Ne u stanju odmora i udobnosti, već u stanju ove žive unutrašnje napetosti. Veles ne radi sa onima kojima je udobno i nisu spremni da se pokrenu. On radi sa onima koji osećaju ovaj poziv i odluče da mu odgovore.
Peti znak. Stari strahovi izlaze na površinu. Oni za koje ste mislili da ste ih već prevazišli, oni o kojima niste dugo razmišljali. U septembru se vraćaju ne da bi vas slomili, već da biste se konačno mogli nositi sa njima, jer nećeš dalje ići sa ovim teretom. Veles ti pokazuje tačno šta stoji između tebe i tvog puta. To je dar, bolan, ali ipak dar.
Ako se prepoznaješ u barem dva ili tri od ovih znakova, Veles je već ovde, već na delu, već čeka tvoj svesni odgovor, i imaš izbor: da nastaviš da se opiraš i nazivaš to lošom srećom, ili da to vidiš onakvim kakvo zaista jeste. Poziv na put, na promenu, na novu verziju sebe koju dugo osećaš u sebi, ali se plašiš da je pustiš napolje. Veles te ne ubeđuje. On jednostavno otvara vrata. Da li ćete ući, potpuno je na vama.
Stop. Pre nego što pređemo na rituale, moramo da uradimo nešto važno. Bez toga, svi rituali bi jednostavno bile lepe radnje bez rezultata. To je kao da pokušavate da sipate vodu u prljavu čašu i pitate se zašto je voda mutna. Prvo, čaša treba da se opere. I upravo o tome se radi kod prvog rituala septembra. Čišćenje zvuči jednostavno. U stvarnosti, to je jedna od najtežih stvari koje čovek može da uradi. Jer čišćenje nije čišćenje stana, iako je i to važno. Čišćenje je o iskrenom razgovoru sa samim sobom, o uzimanju i nazivanju pravim imenom svega što se nagomilalo, svega što vas opterećuje, svega što vučete okolo kao stari kofer bez ručke, a nezgodno ga je nositi, a šteta ga je baciti. Uradite ovaj ritual od 1. do 7. septembra. Imate celu nedelju. Ne odlažite ga do poslednjeg dana. Uradite to kada budete interno spremni. Osetićete ovaj trenutak kada se unutra pojavi tiho, ali jasno vreme. Uzmite čist list papira. Ne telefon, ne računar, samo papir i olovku. Ovo je važno. Rukopis vas povezuje sa onim što je unutra na način na koji tastatura ne. Ovo nije ezoterizam, to je fiziologija. Motorika ruku aktivira duboke slojeve pamćenja i osećanja. Psiholozi ovo koriste u radu sa traumama. Naši preci su to intuitivno znali. Sve važne stvari su zapisali rukom, isekli, spalili, a zatim počeli da pišu. Bez filtera, bez lepih reči. Samo iskreno, šta vas koči. Osoba kojoj ne možete oprostiti. Situacija koju ne možete pustiti. Odluka koju odlažete već neko vreme, meseci ili godina. Strah koji živi negde u grudima i sprečava vas da napravite korak. Uloga koju igrate, ali više nije vaša. Odnosi u kojima ostajete iz navike, a ne iz ljubavi. Posao koji radite iz straha, a ne iz interesa. Pišite sve dok ne osetite da je stranica prazna, a iznutra se osećate malo lakše. Ovo je signal da ste na površinu izneli ono što je trebalo izneti. Kada završite, nemojte ga dugo ponovo čitati. Samo uzmite ovaj list. Pronađite sigurno mesto, sveću, kamin, metalnu posudu napolju i spalite ga. Gledajte kako gori. Ne okrećite se. Posmatrajte kako vatra odnosi svaku reč, svaki strah, svaki teret koji ste tamo napisali. I kada list izgori, izgovorite to naglas. Ne šapatom, naglas: „Oslobađam se svega što me sprečava da idem napred. Ovaj teret više nije moj. Put preda mnom je čist.“ Oseti ove reči u svom telu. Nemoj ih samo izgovarati, oseti ih. Razlika je ogromna. Reči izgovorene sa osećajem u telu deluju potpuno drugačije od reči izgovorenih mehanički. Naši preci su to znali. Zato su čini i rituali delovali. Recitovali su ih sa potpunim unutrašnjim prisustvom. Nisu čitali sa papira; živeli su svaku reč. Posle rituala, istuširajte se, isperite ostatke i osetite lakoću. Biće tu, definitivno će biti tu. Možda malo, možda mnogo. Zavisi od toga koliko ste nosili i koliko daugo, ali biće tu. Ovo nije samo lep ritual. Ovo je pravi rad sa onim što je unutra. Veles vas ne može voditi novim putem dok se držite starog. Ovaj ritual je vaša dozvola da se pustite, otresiete se prošlosti i napravite korak.
Konačno. 21. septembar. Zapamtite ovaj datum. Ne kao informaciju, već kao tačku u vašem kalendaru koju ne smete propustiti, jer ono što se dešava na današnji dan jednom godišnje, neće se ponoviti do sledećeg septembra. Jesen. Dan kada svetlost i tama stoje jedno nasuprot drugom i zamrznu se u apsolutnoj ravnoteži. Tačno 12:00 ponoć. Ovo nije poezija, to je astronomska činjenica. I upravo u ovoj tački apsolutne ravnoteže otvara se ono što su naši preci nazivali Velesovim vratima. Zašto je ravnoteža toliko važna? Razmislite o ovome. U stanju ekstremne, ekstremne radosti ili ekstremnog bola, ekstremnog umora ili ekstremnog ushićenja, ne možete jasno videti. Nošeni ste ovamo ili tamo, napred ili nazad. Ali u tački ravnoteže, u tišini između dve krajnosti, pojavljuje se neverovatna jasnoća. Odjednom vidite svoj život onakvim kakav jeste, bez ulepšavanja i bez panike. Samo jasno. I upravo u toj jasnoći se rađaju najvažnije odluke. Ne u panici, ne u euforiji, već u tišini ravnoteže. Naši preci su ovo znali ne iz filozofskih knjiga. To su znali iz godina posmatranja prirode i sebe. Stoga su jesenji praznici bili posebni dani, dani kada su prekidali svoje uobičajene aktivnosti, okupljali se sa porodicom i zajednicom, iskreno, bez samoobmane, vršili bilans, zahvaljivali na onome što se dogodilo, čak i na teškom, čak i na bolnom, i izražavali svoje namere za budućnost, naglas pred svedocima. Jer reč izgovorena naglas pred drugima više nije samo misao, to je obaveza, to je ugovor sa samim sobom, sa svetom, sa Velesom. To je ono što ćete učiniti 21. septembra u zoru. Ne u podne, ne uveče, već u zoru. Izađite napolje, nije bitno gde, u dvorište, park, najbliži trg, glavno je da budete pod otvorenim nebom. Ustanite, osetite tlo pod nogama. Ne žurite. Samo stojte i dišite. Minut, dva, dok ne osetite da ste ovde, potpuno ovde. Ne u glavi, ne na telefonu, ne razmišljajući o poslu. Ovde. A onda postavite svoje pitanje: baš ono koje već dugo živi u vama, koje terate jer vas odgovor na njega plaši. Postavite ga naglas. Ne šapatom, naglas. Veles čuje one koji govore direktno. Ne pitajte, ne preklinjite, ne zahtevajte, samo iskreno pitajte, kao što biste pitali mudru osobu kojoj verujete. Onda pustite to. Ne čekajte znak ovde i sada. Samo živite ovaj dan. Idite kući, obavite svoj posao, ali budite pažljivi. Prvi znak koji dobijete tokom dana je slučajna fraza koju čujete od prolaznika. Ptica koja je sletela u blizini. Misao koja je došla niotkuda, poruka od nekoga koga niste očekivali. Ovo je vaš odgovor. Veles ne odgovara grmljavinom sa neba, on odgovara tiho, kao da se obraćate nekome ko može da čuje. Te večeri, sedite i pišite. Uzmite istu svesku kao u prvom ritualu i zapišite scenario svog života od 21. septembra do 31. decembra u sadašnjem vremenu. Ne „želim“, ne „hoću“, već „živim“, „imam“ i „osećam se kao da se već dešava“. Pišite konkretno. Ne pišite apstraktno, „srećan i bogat“. Gde ste? Šta radite? Ko je sa vama? Šta osećate u telu kada se probudite ujutru? Što ste konkretniji, to će biti tačnije. Napišite barem jednu stranicu, najviše, koliko vam duša želi. Kada završite, pročitajte naglas ono što ste napisali. Polako slušajte svaku reč. Osetite kako vaše telo reaguje. Gde se pojavi toplina, tu je i vaša. Gde se pojavi stezanje, tu je strah koji još uvek treba prevazići. Ovo je takođe važna informacija. Jesen nije praznik prošlosti. To je živi instrument koji deluje upravo sada u 21. veku u vašem životu, baš kao što je radio pre 1.000 godina. Jer se priroda ne menja, ciklusi se ne menjaju, Veles se ne menja. Menjamo se, zaboravljamo, ometemo se, zaustavljamo se. 21. septembar je prilika da se setimo, čujemo i odgovorimo. Postoji nešto što većina ljudi radi pogrešno kada radi sa namerama. Drže ih u sebi, misleći: „Ovo je lično, neću nikome reći.“ A namera ostaje misao. Lebdi unutra, gubi oblik, rastvara se u svakodnevnom životu. Nedelju dana kasnije, više se ne sećate šta ste tačno želeli. Mesec dana kasnije, da li je uopšte postojala? Naši preci su znali za ovu zamku i imali su veoma specifično rešenje. Reč izgovorena naglas kada ima svedoka, menja svoju prirodu. Ovo nije metafora ili ružna fraza. Iza toga stoji stvarna psihološka mehanika. Kada nešto kažete samo sebi, mozak to doživljava kao opciju, jednu od mnogih. Možda hoće, možda ne. Ali kada to kažete naglas pred drugim ljudima, dešava se promena. Preuzimate odgovornost ne za njih, već za sebe. Čujete svoje reči spolja, ne kao misao u vašoj glavi, kao stvarni iskaz u stvarnom svetu. I to menja sve. Naši preci su sprovodili ritualie upravo tako. Reči su izgovorene naglas pred zajednicom, pred prirodom, sa nebom iznad. Ne zato što nebo bukvalno sluša, već zato što publicitet stvara obaveze. Više ne možete da se pretvarate da niste govorili, ne možete da vratite unazad. Reč je izašla, ona postoji. I to je ono što je čini moćnom, ne samo da zvuči. Sada ćete upravo to i učiniti. Upravo sada, dok gledate ovaj video. Dok je energija Veresnja živa u vama, dok je Veles ovde.
Naši preci su se okupljali u zajednicama upravo iz tog razloga, ne iz društvenosti, već iz razumevanja da smo zajedno jači. Postoje ljudi pored vas koji takođe čuju Velesov poziv, koji takođe stoje na svom raskrsnici, koji takođe biraju svoj put upravo sada. I vaše namere se prepliću, pojačavaju jedna drugu, stvaraju tok u kome se svako od vas kreće brže i lakše nego sam. Kada ste sve uradili kako treba, zapisali svoje namere, izvršili rituale, otvorili se za promene, i odjednom život počinje da se menja tako brzo da nemate vremena da udahnete. Prilike se slivaju jedna za drugom. Odluka koju godinama odlažete iznenada zahteva odgovor odmah. Ljudi, situacije, okolnosti - sve se pokreće odjednom. I ovde, baš ovde, većina ljudi pravi grešku koja poništava sve što su do sada uradili. Počinju da jure za svim odjednom. Veles im je dao ubrzanje, a oni mešaju brzinu sa žurbom. To su različite stvari, fundamentalno različite. Brzina je kada se brzo krećete, a ipak jasno znate kuda idete. Žurba je kada brzo žurite, a ipak ne razumete zašto. Veles daje prvo: strah od propuštanja vas gura na drugo. I u tom jazu između brzine i žurbe, ljudi gube sebe, pregorevaju, donose impulsivne odluke zbog kojih kasnije žale i kažu: „Pa, opet nije uspelo.“ Iako je u stvari uspelo. Jednostavno nisu mogli da izdrže.
Kako proživeti ceo septembar, a da ne izgorite od same moći koju ste otkrili? Prvo. Verujte svojoj intuiciji više nego logici. Ovog meseca, vaše unutrašnje znanje je pojačano. Veles deluje kroz njega. Kada se ukaže prilika, ne analizirajte satima, osetite da li je vaša ili ne. Odgovor dolazi brzo. Verujte mu. Logika često laže. Ona vas štiti od promena. Jer promena je rizik. Intuicija vidi dalje od logike. Drugo. Pravilo dana x. Bilo koju odluku koja deluje radikalno, bilo da odustanešte, odete, raskinete, počnete ispočetka, ne donosite u trenutku. Odložite je za 3 dana. Ako je posle 3 dana želja podjednako jaka, delujte bez oklevanja. Ako prođe, onda je to bila emocija, a ne put. Veles vas testira upravo kroz impulsivnost, kroz iskušenje da odmah odustanete. Pravi put ne nestaje za tri dana, on samo postaje jači. Treće. Prakse hlađenja. Septembar je vatra, a svakoj vatri je potrebna ravnoteža. Voda, priroda, tišina - to nije slabost ili povlačenje iz akcije. To je ono što vam omogućava da dugo i jako gori, umesto da se rasplamsavate nedelju dana, a zatim se ugasite. Idite u vodu. Reka, jezero, čak i kupanje. Idite u šumu ili park barem jednom nedeljno. Sedite u tišini bez telefona barem 15 minuta dnevno. To nije gubitak vremena, to je punjenje za nivo energije sa kojim trenutno radite. Četvrto. Zahvalnost svake večeri. Ne kao ritual za pokazivanje, već kao prava akcija. Svake večeri pre spavanja pronađite jedan znak koji ste dobili tokom dana, jednu stvar koja vas je pokrenula, jednu osobu koja se pojavila ili rekla nešto važno, i zahvalite im se naglas ili u sebi, nije bitno. Ovo vas drži u toku, podseća vas da je Veles blizu, da se sve dešava, čak i kada izgleda kao da se ništa ne dešava. Peto i najvažnije: Živite po svojim pravilima. Septembar je mesec putovanja, i svako ima svoj put. Ne dozvolite da vas tuđa očekivanja, tuđi strahovi, tuđe ideje o tome kako da vas skrenu sa vašeg puta. Veles nagrađuje one koji hodaju iskreno. One koji se ne pretvaraju, ne prilagođavaju, ne žive tuđi život učtivosti ili straha. Budite svoji ovog meseca, potpuno, bez rezervi, i posmatrajte kako svet počinje da se prilagođava vama, a ne vi njemu.
30. septembar. Poslednji dan septembra. Poslednji dan kada je Veles ovde u punoj snazi i sluša u blizini. Sutra dolazi oktobar i energija će se promeniti. Portal će početi da se zatvara, a ono što niste uspeli da uradite u septembru preći će u zimu nedovršeno. Ovo nije horor priča, to je jednostavno zakon ciklusa. Isto kao i smena godišnjih doba, isto kao i dolazak i odlazak samog septembra. Zaustavite se na trenutak odmah. Ne slušajte dalje. Samo stanite i iskreno se zapitajte: Šta se promenilo od početka septembra? Šta ste pustili? Šta ste izabrali? Šta ste prvi put rekli naglas? Šta se pomerilo unutra, čak i ako još nije vidljivo spolja? Važno je primetiti ovo, jer promene često počinju iznutra mnogo pre nego što postanu vidljive spolja. Kao seme koje već niče pod zemljom. Još ne možete videti klicu, ali proces je već u toku. Nepovratno. Veles ne odlazi praznih ruku. On uzima jednu stvar, a ostavlja drugu. On uzima ono čega se otpuštate. Strahove, stare uloge, veze koje su nadživele svoju korisnost, odluke koje ste odlagali, a ostavlja ono što ste izabrali: jasnoću puta, energiju kretanja, osećaj da konačno idete tamo gde treba da idete. Ne tamo gde svi ostali žele da idete, već tamo gde vi treba da idete.
Oni koji su svesno proživeli ovaj septembar već osećaju razliku. Nešto se promenilo. Ne glasno, ne teatralno, tiho i precizno, kao što se uvek dešava sa pravim promenama. One ne dolaze sa specijalnim efektima, dolaze kao jutarnja svetlost. U početku jedva primetne, zatim svetlije, onda shvatite da tame više nema. Oni koji nisu imali vremena, za koje je septembar prošao, kao i obično, u gužvi i odugovlačenju, ne krive sebe. Ovo je takođe izbor, i vi možete da počnete od njega odmah. Jer 30. septembar nije samo zatvaranje portala, takođe je tačka fiksacije. Poslednji trenutak kada možete da napravite bilans, zahvalite se, otpustite i uđete u oktobar sa jasnim unutrašnjim računom. Uradite to danas. Samo sedite uveče u tišini, bez telefona, bez buke u pozadini, bez buke. Setite se celog septembra od prvog do tridesetog. Šta je bilo, šta je došlo? Šta je otišlo, šta se otvorilo. Zahvalite se za svako od ovoga, čak i za teško, posebno za teško, jer je upravo teško ono što vas pokreće napred. I recite naglas: „Prošao sam kroz ovaj mesec. Idem dalje.“ Veles će slušati. On uvek čuje one koji govore iskreno.
Zapamtite jednu stvar. Veles nikada ne dolazi onima koji čekaju savršen trenutak. On dolazi onima koji odluče da deluju baš sada u nesavršenim okolnostima, sa nesavršenim resursima, ali sa savršeno jasnom namerom. Vaš put ne počinje kada sve dođe na svoje mesto. Počinje u trenutku kada odlučite da krenete.

Prof. Olivera Nardeli - trener za lični rast i razvoj