Jedna prijateljica uzela je svoja tri sina i resila da živi na jednom malom imanju u unutrašnjosti Kanade. Želela je jedino da se posveti duhovnoj kontemplaciji.

Za manje od godinu dana zaljubila se, ponovo udala, proučila tehnike meditacije svetaca, obezbedila deci školovanje, stekla  prijatelje,  stekla  neprijatelje,  zapustila  negu  zuba,  dobila  čir, zaradila promrzline u snežnim mećavama, naučila da popravlja kola, da otpušava kanalizaciju, da prištedi novac od kirije svakog meseca, da živi od socijalne pomoći, da spava bez grejanja, da se smeje bez razloga, da plače iz očaja, da sagradi jednu kapelu, da obavlja popravke po kući, da kreči, da drži kurseve duhovne kontemplacije.

-     I na kraju sam shvatila da život posvećen molitvi ne podrazumeva usamljenost - kaže. - Božja ljubav je toliko velika da mora da se deli.