Manastir na obali reke Pjedre okružen je divnom vegetacijom - to je prava oaza sred jalovih polja u tom delu Španije. Na tom mestu rečica se preobražava u nabujalu maticu i deli se u desetine slapova.

Putnik seta tim predelom slušajući muziku voda. Najednom neka pećina - ispod jednog vodopada - privlači njegovu pažnju. On pažljivo promatra kamen izlizan od vremena, čudesne oblike koje priroda strpljivo stvara. I otkriva, zapisane na jednoj ploči, stihove R. Tagore:

-       Nije čekić učinio ovo kamenje savršenim, već voda, svojom pitomošću, svojom igrom i svojom pesmom.

Tamo gde grubost ume samo da razara, blagost uspeva da vaja.