Jedan beli istraživač, koji je goreo od želje da što pre stigne do svog odredišta u srcu Afrike, izdašno je častio svoje nosače - urođenike da bi brže išli. Danima su nosači grabili kroz pustinju krupnim koracima.
Jedne večeri, međutim, svi posedaše na zemlju i odložiše svoj prtljag, odbijajući da nastave put. Koliko god para da im je nuđeno, urođenici se nisu pomerali s mesta. Kada je, naposletku, istraživač zatražio neko objašnjenje za takvo ponašanje, dobio je sledeći odgovor:
- Hodali smo isuviše brzo, i više nismo znali šta radimo. Sada moramo da sačekamo da nas naše duše sustignu.
bglavac
edin.kecanovic
