Hodao neki čovek dolinom Pirineja i naišao na jednog starog pastira.
Podelio je s njim svoju užinu, a zatim su se dugo zadržali razgovarajući o životu.
Čovek je rekao da, ako veruje u Boga, onda bi takođe morao da veruje i da nije slobodan jer bi Bog upravljao svakim njegovim korakom.
Tada ga je pastir poveo do jednog klanca, gde se mogao čuti - savršeno jasno - odjek svakog, i najmanjeg šuma.
- Život je kao ove litice, a sudbina je krik svakog od nas - reče pastir. - Ono što činimo biće preneto pravo do Božjeg srca i vraćeno nama u istom obliku. „Bog se obično ponaša kao odjek naših dela.“
bglavac
edin.kecanovic
