Um,  duh  i  duša

Dana s rad o govorimo da je dihotomija telo —  um, proizvod ljudskog mišljenja, da su telo  i  um,  u  stvari! jedno. Suviše dugo smo ih posmatral i  ka o  odvojene entitete koji  utiču  jeda n  na  drugi,  ali  koji  nisu  di­ rektno povezani. Taj sta v se nije potpun o izmenio. Naš proces obrazovanja je jo š uve k podeljen na mentaln o i fizičko obrazovanje, koja nemaj u veze jedn o sa drugim. Malo nastavnik a fizičkog obrazovanja ver u je da gim ­ nastikom i  atletiko m  mog u  uticati  na  detetove  kapaci ­ tete za učenje. I stvarno , oni  na  to  retk o  utiču.  Ako  su telo  i  um  celina,  onda  istinsko  fizičko  obrazovanje  tre ­ ba u isto vrem e da bud e i prav o mentaln o obrazovanje, i obratno.

Ja mislim da je proble m  u činjenici da  se na recima slažemo sa pojmo m jedinstva, ali propuštam o da ga primenim o  n a   na š  svakodnevn i   život.   Pretpostavljam o da  se  dečiji  um  može  obrazovati,  a  da  se  ne  obrat i pažnja na telo. Pod  pretnjo m  neuspeh a  ili  kažnjavanja može se  napunit i  detinja  glava  informacijama .  Na nesreću, informacija ne postaje znanje ukolik o nije po ­ vezana sa iskustvom. Staln o previđam o činjenicu da je iskustvo  telesni  fenomen.  Covek  doživljava   samo   ono što se dešav a u njegovom telu. Doživljavanje  je  živo  ili tupo u onom stepen u u kom e  je  telo  živo.  Kad a  doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta  deluju  na  telo  čovek  ih  oseća, ali ono što stvarn o doživljava posledica je njihovog de- lovanja  na  telo.

Slabost psihoanalitičke  tehnike  jeste  da  zapostavlja telo,  pokušavajući  da  pomogne  pacijentu  da   proradi svoje  emocionalne  konflikte.  Pošto  ova   tehnik a   propu ­ šta da obezbedi ikakv o značajno telesno  iskustvo,  ideje koje se pojavljuju u toku tretman a ostaju nemoćn e da dovedu  do  značajnih  promen a  u  ličnosti.  Suviše   često sam viđao pacijente koji su toko m godina psihoanalizi- ranja  stekli  obilje  informacija,   i   nek a   znanja   o   sebi, ali čiji su osnovni problem i ostali  netaknuti .  Znanj e postaje shvatljivo kad a se  dešava  upored o  sa  oseća­ njima. Sam o j e dubok o razumevanj e nabijeno jaki m csećanjima u stanj u da promen i strukturiran e šablone ponašanja.

U prethodni m knjigam a sa m  u  izvesnom  stepen u  iz­ ložio proble m tela  i  uma k  Ovd e  bih  želeo  da  istakne m neke  mentaln e   funkcije   koje   imaju   značaja   za   bioenergetiku.  Prvo,  um  ima  usmeravajuć u  funkciju   u   odnosu na telo. Kroz um osoba može usmerit i svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u  centa r  pažnje.  Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlan prav o ispred sebe tak o da va m ruk a bud e relaksiran a i usmerit e svu pažnju na dlan. Održavajt e pažnju na ruci otprilike jeda n minut .  Za  to  vrem e  lagan o  dišite.  Može se desiti da svoj dla n osećate drugačije. Možete osetiti strujanje i blago peckanj e u dlanu , koji je sada pod na ­ ponom. On može početi da  vibrir a  ili  da  malo  podrhta ­ va. Ak o to osetite, možet e shvatiti da  ste  usmerili  stru ­ janj e  uzbuđenj a  ili  energije  u  svoj   dlan.

U bioenergetskom grupno m rad u koristi m jedn u vari ­ jant u tog eksperiment a da bih pojačao intenzitet  do­ življaja.

Tražim o d ljudi d a rašireni m prstim a jedn e ruk e pri - tiskaju prst e drug e ruk e  tak o  d a  dlanovi  bud u  udaljeni što je više moguće. Zatim , održavajući taj kontakt ,  da okren u ruk e prem a sebi tak o d a bud u usmeren e prem a grudima , a onda  da  pomeraj u  ruk e  od  sebe  ne  preki ­ dajući kontakt . Kaže m im da drže ruk e u položaju hi - perekstenzije  otprilike  jeda n  minu t  dišući  lagano.  Pr i kraj u  minut a  ruk e  su  relaksiran e  i  labave .   Može   se opet  osetiti  strujanje ,  napajanje ,  peckanj e   i   vibracije. Ak o   radit e   tu   vežbu   za   doživljavanje   tela,   primetićet e d a va m j e pažnja  usmeren a  n a  ruk e  zbog  povećanog napon a  u  njima.  Vaše  ruk e  su  u  stanju  povećane  ten ­ zije ili napona . Ak o lagan o približite dlanov e jeda n drugome , tak o d a bud u oko pet d o seda m santimetar a udaljeni  jeda n  od   drugog ,   u   relaksirano m   stanj u   dok su još uvek pod  naponom ,  možete  osetiti  napo n  med u njima,  ka o  da  se  nek o  telo  nalazi  između.

U m može  usmerit i  pažnju  jedn e  osobe  prem a  unutr a ili prem a spolja, prem a telu ili prem a spoljašnjim objektima.  U  stvari,  čovek  usmerav a  energiju  bilo   na sebe bilo na spoljašnji svet. Zdrav a osoba može  naiz- menično usmeravat i pažnj u na te  dv e  tačk e  lako  i  brzo, tak o  da  je  skoro  istovremen o   svesna   svoga   telesnog  ja i okoline. Takv a osoba je svesna onoga što se sa njom dešava ka o i onoga što  se  dešava  drugima .  Ali,  nem a svako  tu  sposobnost.  Neki  ljudi  postaju  suviše  svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drug i su toliko svesni  onoga   što   se   dešava   oko   njih   da  gub e   svesnost o  sebi.  To  je  čest  slučaj   kod  preosetljivih  osoba.

Biti svestan svoga tela jeda n je od principa bioener- getike,  je r  jedin o  n a  taj  način  stvarn o   saznajemo   k o smo  —  to  jest,  upoznajem o  sopstveni   um .   U   toj   vezi um funkcioniše ka o perceptivni i refleksivni organ, ose- ćajući  i  definišući  nečije   raspoloženje,   osećanja,   želje itd. Stvarn o poznavat i svoj um .  znači  znat i  šta  hoćemo, šta  osećamo.  Ak o  nem a  osećanja,   nem a   ničeg   u   um u (na šta bi se obratil a pažnja) i tak o čovek nem a um (mišljenje). Kad a  je  akcija  jedn e  osobe  više  pod  uti - cajem  drugi h  ljudi  nego   vlastitih   osećanja,   onda   ta osoba  nem a  svoje  mišljenje.

Ak o  osoba  ne  može  da  izgradi  svoje  mišljenje,   znači da je svesna dva suprotn a osećanja koja su podjednak o snažna. U  takvo m  slučaju  odluka  je  uglavno m  nemo ­ guća,  sve  dok  jedn o  osećanje  ne  postane  jače  i  ne  preovlada. Izgubiti razum ,  ka o  što  je  slučaj  u  ludilu,  jeste ne znati šta se  oseća.  To  se  dešava  kad a  je  um  pre ­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvat i  i  ne  usu­ đuje se da ih postavi u centa r  pažnje.  Osoba  tad a  pre - seca ili disocira svoju svesnu  percepciju  od  svoga  tela. Može postati depersonalizovana, može poludeti, napuš ­ tajući  sve  pokušaje  vladanja  sobom.

Ak o  čovek  nije  svesta n  svoga  tela,  razlog   za   to   je stra h da  opazi  ili  oseti  svoja  osećanja.  Kad a  osećanja imaju  pretići  kvalitet,   ona   se   uglavno m   potiskuju.  To se  postiže  razvijanjem  hronični h   mišićnih   tenzija   koje ne dozvoljavaju nikakv o proticanje uzbuđenja ili  raz­ vijanje  spontanog   pokret a  u  određeno m   području.   Lju­ di  često  potiskuju  svoj  strah ,  je r  on  ima   parališući efekat ;  potiskuju  bes,   je r   je   suviše   opasan,   i   beznađe, je r je obeshrabrujuće . Oni će  takođ e  potisnuti  svest  o bolu,  na  primer ,  bol   zbog   neispunjen e   čežnje,   je r   ga ne mogu podneti. Potiskivanje osećanja umanjuj e stanje uzbuđenj a u telu i umanjuj e sposobnost um a da se usredsredi.  T o  j e  primarn i  uzrok   gubitk a   snage   uma . Na š u m  j e  pretežn o  okupira n  potrebo m  d a  ima  kon ­ trolu, na raču n toga da se bivstvuje i da se  oseća  ži- votnije.

Um i  du h  su  takođ e  povezani.  Količina  duh a  koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna  i vibrantna , bukvalno , koliko ima energije. Veza između energije  i  duh a  je  neposredna .  Kad a  je  osoba  uzbuđen a i  kad a   se   poveća   njen a   energija,   njen   du h   se   budi. U  to m  smislu  govorim o  o  nadahnuto j  osobi.  Ja   bih, prem a  tome,  definisao  du h  ka o  životnu  snag u  u  orga ­ nizm u koja se  manifestuj e  u  ekspresivnosti  osobe 1 5 . Kvalite t duh a jedno g čoveka karakteriš e ga  ka o  po ­ jedinca i kad a je jak ; to ga izdvaja od drugi h jedink i njegove  vrste.

Životna snaga, ili du h organizma , povezan je sa  di ­ sanjem, u  Bibliji  je  rečeno  da  je  Bog  udahnu o  svoj  da h u  grudv u  gline  dajući  joj   život.   U   teologiji   du h   Boga, ili Sveti Duh, nazva n je pneuma , što  se  u  rečniku  defi- niše ka o „životni du h  ili  duša" .  Reč  „pneuma "  je  iz Grčke, gd e znači  vetar ,  da h ili   du h  i  sroda n   je  grčkoj reći   phein,   što   znači   duvati ,   disati.   Mnoge   orijentaln e

»  Vidi  Lowen,  Depression  and  the  Body,  op.  cit.,  za   potpunije izlaganje  tog  pojma.

religije stavljaju poseba n naglasak na disanje ka o način komunikacije  sa  apsolutnim .  Disanje   igra   značajn u ulogu  u  bioenergetici   zbog  toga  što  samo   kroz  dubok o i  puno  disanje  čovek  može  sakupit i  energiju  za  duhovn i i  duševan  život.

Duša je  pojam  teži  za  obrad u  od  um a  i  duha .  Pri ­ marno značenje pojma je „princip  života,  osećanja, mišljenja  i  akcije  kod  čoveka  posmatrano g   ka o   pose­ ban entitet, odvojen od tela" 1 0 . Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti , sa raje m i paklom, idejam a koje školovani ljudi dana s odbacuju.  U  stvari,  sam o  pomi - njanje  te  reci  u  knjizi  ka o  što  je  ova,  koja  nastoji   da ima  objektivn u  valjanost,  može   odbiti   nek e   ljude.   Oni ne mogu pomiriti ideju entitet a odvojenog  od  tela  sa pojmom  jedinstvenosti  koju  bioenergetika  predstavlja. Ali, ni ja ne mog u postići  takv o   pomirenje.  Na  sreću, svako  smatr a  da  je  duš a  do  smrt i  u   telu.   Št a   se   sa njom dešava pr i  umiranj u  i  kasnije,  ja  ne  znam .  To pitanje m i n e zadaje mnogo muk e buduć i d a  sa m  j a primarno  zainteresovan  za  živo  telo.

Da  li  živo  telo  im a  dušu ?  Odgovor  zavisi   od   toga kako  se  definiše  „duša" .  Random  haus  rečnik   daje   čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske  prirode ; sedište osećanja i emocija".  Sinonimi  duš e  su  duh ,  srce. To ne pomaže mnogo, je r se onda  može  prosto  izosta­ viti.  Ta  reč  ima  potpun o  drugačije  značenje  za   mene , ono  koje  mi   pomaž e   da   razume m  ljudsko   biće.

Ja gledam na dušu ka o na osećanje čoveka da  je  deo većeg ili univerzalnog reda. Takv o  osećanje  mora  pro - izaći iz aktuelno g iskustv a da je  čovek  deo  ili  da  je povezan na neki vitalni ili spiritualn i  način  sa  unver - zumom. Koristi m izraz  „spiritualan " ne u  njegovom apstraktno m  ili  mentalno m  značenju,  već  ka o  duh , pneum u  ili  energiju.  Veruje m  da  je   energija   u   naše m telu u kontakt u i međudejstv u sa energijom oko  nas  u svetu i univerzumu . Mi nismo izolovani fenomen.  Među ­ tim, ne oseća svako tu vezu ili kontakt . Moj utisak  o ljudima je da osobi koja je izolovana, otuđen a i nepo ­ vezana,  nedostaje  kvalitet  duhovnosti  koji  primećujem kod  ljudi  koji  sebe  doživljavaju  ka o  deo  nečeg   većeg nego  što  su oni sami .

Mi smo rođeni povezani,  mad a se  najvidljivija veza, pupčana  vrpca,  prekid a  po  rođenju.  Dokle  god  ta  vrpca

w   The   Random   House   Dictionary   of   the   English   Language,    ne - skraćeno  Izdanje   (New  York.  1970).

funkcioniše,    beba   je   u     izvesnom     smislu    deo     majke. Mad a   beba   počinje   da   vodi   potpun o   nezavisn u   egzis­ tenciju  posle  rođenja,  ona  je  još  uvek  povezan a  sa  svo­ jom  majko m  energetski  i   emocionalno.  On a  reaguj e  na majčino  uzbuđenje,  i  majčino  raspoloženje  utiče  na  be- bino.   Ne  sumnja m   da   beb a  oseća   tu  povezanost   i   pri­ padnost   svojoj   majci.   Beba   ima   dušu  i  njen e  oči   često imaju  onaj   duboki  izraz  za  koji  kažemo  da  je  duševan.

Rast   je  ekspanzija  na  mnog o   nivoa.   Uspostavljaju  se i doživljavaju nov e veze. Prv e veze su sa ostalim  čla­ novima  porodice.  Kad a  j e  jedno m  t a  veza   uspostavlje­ na, postoji energetsk a  razmen a  između  beb e  i  svake osobe u porodici, plus razmen a sa porodicom ka o gru­ pom.  Ljudi  postaju  deo  sveta,  baš   ka o   što   on   postaje deo  njih.

Kak o  se  povećav a  svesnost  i  kontakt ,   osoba   razvija sve šire krugov e  odnosa.  Postoji  svet  biljaka  i  životinja sa  kojima  se  takođ e  identifikuje.  Postoji  zajednica  u kojoj živi, koja postaje njegova  zajednica,  ka o  što  on postaje  njen  deo.  I  tak o  se   to   nastavlj a  sa   godinama. Ak o čovek ne  preseče  taj  red,  osećaće  da  pripad a  veli­ ko m prirodno m poretk u na  zemlji.  Ka o  što  on  pripada tom  poretku,  tak o  i   poreda k   pripad a   njemu .   Na   dru ­ go m  nivou  mišljenja,   mal a   zajednica   se   proširuj e   da bi  uključila  naro d  i  onda  čitav  svet.  Jo š  dalje  su  zvezde i univerzum .  Oči  starijih  ljudi  nekad a  imaj u  odsutan izraz,  ka o  da  je  njihov  pogled  usmere n  prem a  nebe ­ sima. Izgleda ka o da pri kraj u života duš a  uspostavlja kontak t  sa  svojim  konačni m  odmorištem .

Na  sledećem  dijagram u  je  kroz  nekoliko   koncentrič ­ nih krugov a prikazan o širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja.  Taj  dijagra m  je  sličan  onom e   iz   prethodno g dela koji ilustruje, u različitim  kontekstima ,  nivo e  raz ­ voja svesnosti jedn e osobe. Kak o se svesnost širi, tak o uključuje  više  spoljašnjeg  sveta  u  psihu  i  ličnost  čo- veka.  I  energetski  i   psihički,   novorođeni   organiza m   je ka o  cvet   koji   se   lagan o   odvija   i   otvar a   prem a   svetu. U to m smislu je i duša prisutn a na  rođenju,  ali  u  za­ četku. Kao jeda n aspek t organizma, duša  prolazi  kroz prirodn i proces razvoja i sazrevanja da bi  se  na  kraj u potpun o identifikovala sa  kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranj u  slobodna  energija   organizm a   napušt a   telo   da bi se stopila sa univerzalnom , kosmičkom  energijom. Kažem o   da   duša   napušt a   telo   pri   umiranju .

Život  dolazi  na  svet   kao   biće   =   bitisanje 1 7 ,  ali  sam o bitisanje   nije   dovoljno    za   osećanje   zadovoljenja.   Ovo mi  je  postalo  jasn o  kad a  mi  je  jedn a  moja  pacijentkinja rekla:   „Nije  dovoljno   bitisati.  Ja  hoću  da   pripadam ,  a ne  osećam  da   pripadam" .   Širenje  bitisanja  u   svet   kroz identifikaciju   i   odnose   čini   smisao   pripadanja .   Bitisa­ nje   čezne   za   ti m   širenjem.   Osećanje   čežnje,   jedn o   od najznačajnijih   osećanja   u   organizmu ,  odražav a   potreb u

ZVEZDE  I  KOSMOS

UNIVERZUM

1 7     U   ovom    pasusu    se   Loven   poigrava   recima   being    —    biće   ili bitisanje,   ka o  i  sa   belong   =   pripadati  i  long   =   žudeti   (Prim,   prev.)

organizma za kontakto m sa okolinom i svetom. Kroz pripadanj e duša izbegava usko ograničenje samstva, ne gubeći osećaj sebe  ili  bića  koje  je  naš  individualni opstanak .

Život tela: bioenergetska  vezba

U  prvo j  glavi  sa m  pomenu o  da  sam   pr e   nego   što sam sreo Rajha bio  aktiva n  u  sport u  i  gimnastici.  Za men e  je  život  tela  uvek  ima o  posebn u  privlačnost   — koja bi me normaln o mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima .  Ali  ja  sa m  podjednak o  bio  uključe n  u život uma , tak o da  se  nisa m  mogao  opredeliti  za  jednu od  te  dv e  stran e  svoje  ličnosti.  Osećao  sam  se  pode- ljeno i borio sa m se sa  tim  konfliktnim  potrebama , nadajući  se  da  ću naći  rešenje.

Naravno , taj proble m  nije jedinstve n  sam o  za mene. Mnogi ljudi u  civilizovanoj  kultur i  pat e  od  iste  dvoj­ nosti. Mnoge kultur e su moral e da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim , uprko s konfliktnim zahtevim a  intelektualno g  života.  U  zapadno j   kulturi jeda n od glavnih načina za svesno mobilisanje i  izazi­ vanje tela jeste sport. Grci,  koji  su  međ u  prvim a  shva­ tili važnost života tela, stavili su ogroma n naglasak na sportove.

U   direktno j   proporciji   sa   udaljavanje m   (ili   uklanja­ njem)   kultur e   od   prirod e   i života   tela          povećava   se potreb a  za  specijalnim   aktivnostim a   koje  će  angažovati i   pokrenut i  telo.  Svedoci   smo   dana s   rastućeg   intereso- vanj a   za   sportove,   upored o   sa   povećanjem      shvatanj a važnosti   redovni h   vežbi   za   fizičko   zdravlje.   Nekoliko program a   vežbi   steklo   je   veliku   popularnos t   u   posled- njih  deset  godina,  n a   primer ,   vežbe   Kraljevske   kanad ­ ske   avijacije  i   Aerobika ,   koji   se   zasnivaju   na   trčanj u ka o  osnovnoj  vežbi.  Na  nesreću,  sta v  Amerikanac a  pre ­ ma   telu   je   opterećen   njihovim   odnosom   prem a           egu. Rezultat   toga   je   da   su   za   mnog e   ljude   telesno   zado ­ voljstvo   i   zadovoljstvo   od   sporta   manj e   važni   od   za­ dovoljstva   postizanja   rezultata .   Usmerenost   na   postiza­ nje    rezultat a    stvar a                                    tenziju     koja    direktn o    umanjuj e efekat    aktivnosti    na    stimulisanje   i    oslobađanje   tela. Svi   mi   znam o  igrače  golfa   kojima   je   propa o   da n   zbog lošeg   udarca.   Isti   nago n   ega   da   se   usp e   i   da   se   ide ukora k  sa  modo m  utiču  na  naš  progra m  vežbi.  Radim o

ih   da   bismo   bolje   izgledali,   da   bismo   popravili   sliku

0 našem zdravlju, ili razvili mišiće.  Idealno  telo  za  nas ima karakteristik e trkačko g konja, doterano g —  sprem ­ nog da  pobedi.

Život  tela  je  osećanje;   osećanje   da  smo   živi,   vibran - tni,  dobri,  uzbuđeni ,   ljuti,   tužni,   radosni  i,  najzad,  za­ dovoljeni.    Nedostata k    osećanja    ili    konfuzija    osećanja jeste  ono  što  dovodi  ljude  na  terapiju .  Shvati o  sam   da gimnastičari,    igrači,    oni   koji    intenzivno    rad e    vežbe, podjednako  intenzivn o  pat e  od   tog   nedostatk a  i  zbrka - nosti  kao  i  ostali.  To  je  takođ e  bio  moj   problem ,  upr ­ kos   tome   što   sa m   se   bavio   sporto m   i   vežbama .   Kroz terapiju  sa m  bio  u  stanj u  da  posegnem  i  otvorim  svoja osećanja   i   tak o   obnovim   nešt o   od   života   svoga   tela. 1 rajhovska  i   bioenergetska   terapij a  teže   ka   tom   cilju. Ali,   ostaje   problem .   Kak o   se   može   održavati   život tela  u  vibrantno m  stanju  posle  završetk a  terapije?  Naša kultura,  koja   negira   život,   ne   pomaž e  toj   potrebi.   To je  pitanje  koje  Raj h  nije   nikad a   razmatrao .   On  je  ve ­ rovao   da   se       osoba     zadovoljava         usmeravajuć i ^  svoju energiju   napolje.   Njegova   filozofija   je   bila   izražena   u izreci   „Ljubav,   ra d   i   znanje   su   izvori   života.   Oni   ta ­ kođe  treb a  da   vladaju   životom".   To  stanovište   dopušta samo  seksualn u   aktivnos t   ka o   glavni  način  izražavanja života   tela   —  put ,   sve   u   svemu,   suviše   uza n   i   ogra ­

ničen.

Moje  lično  rešenje  je  bilo  da   redovn o  kod   kuće   ra ­ dim  bioenergetske  vežbe   koje   se  koriste  u   terapiji.   Ja ih  radi m  već  dvanaesta k  godina.   On e   su  mi   pomogle ne samo da bude m u kontakt u sa svojim  telom,  i  da održavam  živahnost   tela,   već   su   produžile   razvoj   koji je  terapij a  započela.   Nalazim   da   su   od   takv e   koristi da sugerišem  pacijentima  da  ih  rad e  kod  kuć e  ka o dopunu  terapije.  Njihovu  vrednos t  potvrđuj u   svi   oni koji ih  rade . A mi smo sada počeli da držimo redovn e časove  bioenergetski h  vežbi   za   pacijente   i   drug e   koji se posvećuju  životu  tela.  Pošto  posvećivanje  telu  traj e čitav život, očekujemo da će se na  sličan način osoba posvetiti  vežbama.

Razočaranje u anti-životni stav zapadn e kultur e  izaz­ valo  je   u  mnogi m   ljudima   interesovanj e   za   istočnjačku r e ligiju , filozofiju i drug e discipline.  Mnoge  od  nji h shvataju važnost neki h program a telesnog vežbanja ka o suštinske za duhovn i razvoj . Rašireno  interesovanj e  za jogu  je  samo  jedn a  dramatičn a  demonstracija. Ja, sa m  se

upoznao  sa  jogom  pr e  nego  što  sam  sreo  Rajha,  ali  se ona   nije   svidela   mom e   zapadnjačko m   umu .   Kroz   rad, sa   Rajhom   postao   sa m   svesta n   nek e   sličnosti   između, joge  i  rajhovske  terapije.   U   oba   sistema  glavni  nagla­ sak  je  na  važnosti  disanja.  Razlika  između  te  dv e  škole mišljenja   bila   je   u   pravcu.    U   jogi   prava c   je   prema unutra ,  prem a  duhovno m   razvoju ;   u  rajhovskoj   terapiji prem a   napolje,   prem a   kreativnost i   i   radosti.   Svakako je  potrebn o   pomirenje   ta   dv a   gledišta   i   nada m  se  da bioenergetik a  može   u   tom e   pomoći.   Nekoliko   najistak­ nutijih   učitelja   joge   u   Americi   izrazilo   je   svoju   ličnu zahvalnost   za   razumevanj e   tela   koje   obezbeđuje   bio­ energetika   —   razumevanj e   koje   im   je   omogućilo   da prilagode  jogu  potrebam a  Zapada .

Nedavn o  su  i   drug e   orijentaln e   discipline   usmerene na  telo  postale   popularn e   u   Americi.   Najpoznatije   su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. I joga i tai dži naglašavaju  značaj  osećanja  tela,   postizanja   koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovni h osećanja kroz identifikaciju sa telom. U tom e se one energično su­ protstavljaju programim a vežbi na  Zapad u  koje  su: usmeren e ka  moći  i  kontroli .

Gd e  je  mesto  bioenergetski h  vežbi   u   svemu   tome? On e  predstavljaju  integraciju  istočnjačkih  i   zapadnjač­ kih  stavova.   Kao  istočne  discipline,  one  izbegavaju  moć i  kontrol u  u  korist  elegancije,  koordinacije  i  duhovno ­ sti tela. Ali. one takođ e služe  da  poboljšaju  ekspresiv- nost i seksualnost.  Na  taj  način  one  služe  tom e  da otvore unutrašnj i  svet  tela,  ka o  i  da  pomogn u  prošire­ nju tog života u svet. Takođe ,  one  su  specijalno  na­ pravljen e da pomogn u čoveku da dođe u dodi r sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela.  Ali,  ka o  istočnjačka praksa ,  one  će  valjati  tek  ak o  postan u  disciplina,  a  ne ak o  se  rad e  mehaničk i  ili  kompulzivno,  već  sa  oseća- njem   zadovoljstva   i   osećanjem   značenja.

N e  mogu  ovde  prikazat i  pu n  repertoa r  vežbi  koje  ko ­ ristimo   u   bioenergetici.   Nada m   se   da   ću   biti   u   mo ­ gućnosti   da   to   uradi m   u   nekoj    drugo j   knjizi.   Ovde mog u  dodati   da  on e  nisu   formalizovane  i   da   se   mogu improvizovati     da     bi    zadovoljile    potreb e     pojedinca   i trenutn e   situacije.   Ali   opisaću   izvestan   broj   tih   vežbi dok   budem o   obrađivali   osnovne   principe   da  bismo   po­ kazali   njihovu   svrhu .   Jedn a   od   ti h   osnovnih   vežbi   je ona  koju   sa m   dosta   ran o  razvio   da   bih   sebi   pomogao da   bude m  više   u  svojim   nogam a   i   stopalima   i   da   bu -

d   e    m        više  uzemljen.   T a  vežba  s e  zove  lu k  ili  izvijanje  i nredstavlja   jeda n   od   osnovnih   stresnih   položaja.

Linija  na  crtežu  pokazuj e  pravila n  luk   ili   izvijanje tela  Centraln a  tačk a  ramen a  je  direktn o  iznad  cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centraln u  tack u  na  ku ­ kovima.

Kad a je telo u to m  položaju  njegovi  delovi  su  savr­ šeno  uravnotežeui .   Dinamsk i   posmatrano ,  lu k  je  napet i  sprema n  za   akciju.  Energetski,  telo   je  pod   naponom od glave do pete. Covek oseća svoje noge na podlozi  i glavu u vazduh u i oseća se potpun o  poveza n  i  in- tegrisan. Zbog toga  što  je  ovo  energetski  nabije n  stre­ sni  položaj,  nog e  će  početi  da  vibriraju.

Crtež AP-fotografije koji prikazuj e Kineze koji rade takozvani   „Taoistički  luk".   Tekst   ispod   slike  kaže :  Tri

građanina Šangaj a izvode kinesk u gimnastik u  Taidžin- huan.  Vežba  potiče  iz  Taoističke  filozofije  i  cilj  joj  je da postigne harmonij u sa  univerzumo m  kro z  kombi ­ naciju  telesnih  pokret a  i  tehnik e  disanja.

Taj položaj  koristim o  da  omogućimo  čoveku  da  se oseća povezano ili  integrisano,  da  bud e  čvrsto  posađen na svojim nogam a i da drži glavu gore.  Ali,  takođ e koristimo   taj   položaj   u   dijagnostičke  svrhe ,  je r  on   od-

ma h  otkriv a  nedostata k  integracije  tela  i  određuj e  pnV rodu   i   smeštaj   glavnih   mišićnih   napetosti.   Odma h  ću opisati  kak o  to  utiče  na  luk.

Taj položaj i vežbe koristili smo  u  rad u  više  od osamnaes t godina.  Zamislite  moje  iznenađenj e  kad a  mi je  jeda n  pacijent  pokazao  AP-fotografiju  koja  prika­ zuje  Kineze  koji   rad e   uprav o   iste   vežbe.   (Fotografija je  bila  objavljena  4.   mart a   1972.   godine.)

Naslov  i  komentar i  su  bili   najinteresantniji .   Tao znači put. Pu t taoa je kro z  harmonij u  u  sebi  i  harmo­ niju sa okolinom i univerzumom . Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje , što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih pokret a i tehnik e  disanja".  Bioenergetika teži ka istoj harmonij i  istini  sredstvima.  Mnogi  od  na­ ših  pacijenata  su  koristili  varijacije  tai  dži  vežbi  upo- redo  sa  bioenergetikom.

Kinezi, međutim , polaze  od  pretpostavk e  da  njihovi ljudi nemaj u velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da praviln o rad e vežbe. To se ne  može  pretpos­ taviti za zapadnjake . A da li je  to  tačno  za  današnje Kineze,  takođ e je  pod  znako m  pitanja.

Cest  proble m  koji  sa m  sretao  kod  ljudi   jeste   rigid- nost čitavog tela koja ne  dozvoljava  čoveku  da  svojim telom  naprav i  luk.  Linija  koja  spaja   srednj u   tačk u ramena  i  nog u  je  prav a  linija.  Uočljiva   je   neelastič­ nost nogu. Osoba ne može  potpun o  da  savije  članke. Tenzija u  donjem  delu  leđa  sprečav a  savijanje.  Karlica je  malčice  uvučena .

Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja  se  pre ­ više savijaju. Ovo  znači  slabost  u  mišićima  leđa,  što mislim  da  se  odnosi  na  osećanje   nedostatk a   čvrstine. Dok su rigidno telo i  ličnost  previše  nefleksibilni,  ova druga  ličnost  i  telo  su  previše  savitljivi.  U   oba  slučaja je luk neodgovarajuće napravljen , tak o da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nem a osećanja unu ­ trašnje  ili  spoljašnje  harmonije .  Linija  luk a  je  savijena na prelomnim tačkama . Donji deo leđa ne služi  da  po ­ dupre telo;  tu  funkciju  su  preuzeli  mišići  stomak a  koji su  veoma  zgrčeni  (vidi  sliku  sa  str.  66).

Drugi čest poremećaj je prekid  u  liniji  luk a  koji  do ­ vodi do jako g povlačenja karlice. To je suprotn o pret ­ hodnom slučaju kad a je karlica bila previše gurnut a unapred.   Taj   poremećaj   je   prikaza n   na   sledećoj   .°lici.

U slučaju kad a je karlica isturen a napre d kolena su ukočena. Kolena se mog u saviti jedin o ak o se zadnjica povuče  unazad .  Uočljiva  je  napetos t  u   donje m   delu leđa,  kao i  duž nogu i  leđa.

Ponekad, kad a se telo posmatr a  spreda, jasn a je po - deljenost  delova  tela.  Glavn i  delovi  tela,  glava   i   vrat , trup  i  noge,  prosto  nisu  u  jedno j   ravni .   Glava   i  vra t su  iskrivljeni  na  lev u  ili   desnu   stranu .   Skicirao   sam taj   položaj   sa   linijom   koja   pokazuje   iskrivljenje.

[ Ta iskrivljenja otkrivaj u da telo nije harmoničn a  ce- lina.  Ona  predstavljaj u  rasparčavanj e   integritet a   lič­ nosti, što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Shizoidan znači  podeljen.  Ak o  postoji  podeljenost  u ličnosti,  ona  mor a  postojati  u  telu  na   energetsko m   ni ­ vou.  Ličnost  je svoje  telo.

Pr e nekoliko godina moji saradnici i ja  bili  smo  poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažem o je grup i lekara i studenat a u Nacionalnom institut u za mentaln o zdravlje.  Ja  sa m  govorio  o  bliskom  odnosu  između  tela i  ličnosti.  Posle  predavanj a  su  na m  tražili  da  prikaže ­ mo našu  sposobnost  da  postavljamo  dijagnozu  na  os­ novu   tela,   ne   znajući   ništa  o   ličnosti.   Bilo   na m  je  zar r edo m   prikazan o   nekoliko   subjekat a   koje   su   ljudi   iz

Nacionalnog institut a za mentaln o zdravlje prethodn o dijagnosticirali. Tražio  sa m  od  svakog  subjekt a  da  za­ uzme   prethodn o   opisan   stresni   položaj    da   bih   video u kojoj meri je telo usklađeno . Posle kratkotrajno g posmatranja tela, moji  saradnici  i  ja  smo  otišli  u  od­ vojene  sobe.  Pozivali  su  nas  da  izađemo  jeda n  po   je ­ dan, tak o da se nismo mogli savetovati — da  bismo razmenili  dijagnoze.

Svak o od na s je postavio istu dijagnozu  koja  se  sla­ gala sa onom postavljenom  od  članova  Nacionalnog institut a  za  mentaln o  zdravlje.  U  dva  slučaja   podelje- nost tela je bila tak o jasn a da  je  lako  bilo  postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. U trećem je dominanta n kvalitet bila izrazita rigidnost. Jeda n od shizoidnih sub­ jekat a  je  bio  osobit.  Oči  su  mu   bile   različitih   boja. Kad a sa m to istakao bio  sam  iznenađe n  da  niko  od prisutni h  to  nij e  primetio .  Ka o  i  toliki   drugi   psiholozi i psihijatri, i oni su  bili  naučeni  da  slušaju,  a  ne  da gledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov  um  i  za njegove reči, a  ne  za  njegovo  telo  i  ono  što  telo  iz­ ražava.   Jo š   nisu   bili   naučili   da   čitaju   jezik   tela.

Poremećaji tela ka o što su ovi koje  sa m  skicirao   is­ tiču simptom e koji navod e ličnosti da traži  terapiju. Rigidna  osoba  neće  popustiti   u   situaciji   u   kojoj   treba da pokaže mekoću i  nežnost.  Osobi  čija  su  leđa  suviše mek a  i   savitljiva   nedostajaće   agresija   u    situacijama kad a je ona potrebna . Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. Oni neće obnoviti tu harmonij u praktikovanje m vežbe „luk",  je r  n e  mogu uradit i  vežbu  kak o  treba .  Ali,  ovo  će  im  pomoći   da osete  tenzije  u  svojim  telima  koja  im  otežavaju  izvo­ đenje vežbe. Te tenzije se mog u osloboditi kro z druge bioenergetske vežbe od kojih će nek e  biti  opisane  u naredni m  glavam a  ove  knjige.  Kad a  kažem   da   je   oso­ ba koja je u stanju da  naprav i  lu k  kak o  valja  u  har ­ moniji  sa   univerzumo m   nimal o   se   ne   kolebam,   niti ima m  rezervi,  je r  nikad a   nisa m   video   osobu   s a   krup ­ ni m  emocionalnim  problemim a  koja   je   bila   u   stanju da  to  urad i  kak o   treba .   To   nije   stva r   vežbe,   je r   se taj  položaj  ne  može  naučiti.   To   nije   statičan   položaj. Od  čoveka  se  traži  da  diše  dubok o   i   pun o   dok   je   u lom  položaju.  Covek   treb a   d a   bud e   sposoban   d a   odr ­ ži  funkcionisanje  i  integrite t  tela   pod   stresom.   Redov­ no vežbanje pomaže  u  velikoj   meri .  To  čoveku  pomaže da  bud e  u  dodiru  sa  svojim  telom,  da  oseti  poremećaje i napetosti i da razum e njihovo značenje. To mu takođ e pomaže  da  zadrži  osećanje  harmonij e  sa   univerzumo m kad a  ga  je  jedno m  stekao.  U  tehnološkoj   kultur i   ev o nije mali  izazov.