Oči su ogledalo duše

KONTAKT   OČIMA

Na  prvo j  stran i  udžbenik a  iz  oftalmologije  koji  sam učio  na  medicinsko m  fakultet u  pisalo  je  „oči  su  ogle­ dalo  duše".  Bio  sa m  zaintrigira n  to m  tvrdnjom ,   koju sam i ranij e čuo, i radozna o da više sazna m o ekspre ­ sivnim funkcijama očiju.  Ali,  bio  sa m  razočaran .  Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duš e ili očiju i  ose­ ćanja. Anatomija , fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički , ka o da su oči mašin a nalik kamer i  više  nego  ekspresivni  orga n  ličnosti.

Pretpostavlja m da oftalmolozi  ignorišu  taj  aspek t  oči­ ju zbog toga što oftalmologija ka o strogo  naučn a  disci­ plin a mor a da se bav i objektivni m činjenicama. Ekspre ­ sivna funkcija očiju nije predme t objektifikacije ili me - renja. Ali, to nameć e pitanj e da li objektivno naučn o stanovište može potpunij e da  razum e  funkcionisanje  oka ili,  u  širem  smislu,  ljudskog  bića.

Psihijatri  i  drug i  koji   se   bav e   proučavanje m  ličnosti ne mog u dozvoliti  tak o  usko  gledanje.  Moram o  videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirod i i način na koji  je gledam o  će  odrediti  ne  sam o  kak o   ćemo   je   razumeti već  i  kak o  će  ona  reagovati  na  nas .

Jezik  tela  sadrži   vekovn u   mudrost .   Ne   sumnja m   da je  tačno  stanovište  da   su   oči   ogledalo   duše.   Taka v  je na š subjektivn i utisak  kad a gledamo u nečije  oči  i  ve­ ruje m da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj  duševni kvalite t  je  naročito  očigledan  kod  očiju  psa   ili   krave. Kad a su relaksirane , njihove tople  brao n  oči  su  kao zemlja. Duševa n izraz njihovih očiju  se  povezuje  u  mom um u  sa  kontaktom ,  osećanjem   pripadanj a   ili   osećanjem da  su  deo  života,  prirod e  i  univerzum a  koje  sam  opisao u  glavi   II.

Svak a vrst a životinja im a poseban izgled očiju koji odražav a njen poseban kvalitet. Mačkine oči, na primer, imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oči ptice su dru­ gačije. Ipak, oči svih životinja mog u da  izraze  osećanja. Kad a  neko  živi  sa  mačko m  ili  pticom  izvesno  vreme može  da  nauči  da  prav i  razliku   med u   ekspresijama. Može se videti kad a oči postan u teške  od  spavanja  ih blistave od uzbuđenja . Ak o su oči ogledalo duše, onda bogatstvo  unutrašnje g  života  organizm a  mor a  da  se odrazi   na   obim   osećanja   koji  se   vidi   u   očima.

Rečeno na prozaičniji način, oči su prozori tela, pošto otkrivaju  unutrašnja  osećanja.  Ali,  ka o   i   svi   prozori, oči  mogu  biti   zatvoren e  ili   otvorene.   U   prvo m   slučaju su neprobojne ; u  drugo m  se  može  čitati  ličnost.  Oči  mo­ gu imati praza n ili distancira n izgled. Prazn e  oči  ostav­ ljaju  utisak  da  „nikog  tam o  nema" .  Taka v   izgled   je čest kod shizoidnih osoba 5 7 . Gledajući u takv e oči,  čovek stiče  utisak  unutrašnj e  praznine .  Distanciran e  oči   go­ vor e da je osoba odsutna ,  negd e  daleko.  Možemo  je  vra­ titi naza d privlačeći njen u pažnju.  Njen  povrata k  se poklap a  sa  zasnivanjem  kontakt a  njeni h  i  naši h   očiju, kad a  primećujem o  da  gleda  u  na s  i  usmerav a  oči  ka nama .

Oči blesnu kad a je osoba uzbuđen a i gase se kad a se izgubi  unutrašnj e  uzbuđenje.  Shvatanj e  očiju  kao  pro­ zora (one su više  od  toga,  ka o  što  ćemo  videti),  dopušta na m  da  pretpostavim o  da  je  sjaj   koji   se  vidi  u   njima

«  Lowen,   The   Betrayal   of   the   Body,   op.    cit.,    sadrži    potpuniji opis  očiju  shizoidne  osobe.

blesak proizašao iz vatr e koja gori u telu.  Govorimo o užagrenim očima na licu fanatik a koji sagoreva unu ­ trašnjom vatrom . Takođ e ima očiju koje se smeju, koje blistaju, koje treper e i u očima nekih  ljudi  sa m  video zvezde. Međutim, češće se vidi tug a i strah ,  ukoliko  su kapci  uopšt e  otvoreni .

Dok  ekspresivni  aspek t  očiju   ne   može   da   se   odvoji od  područja  oko  očiju  i  celog   lica,   ekspresija   je  veli­ kim delom određen a onim što  se  dešava  u  samo m  oku. Da bi se čitala  ta  ekspresija,  treb a  blago  gledati  u  oči, ne piljiti u njih ili prodorn o gledati, već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji.  Kad a  se  to  desi,  čovek  stiče  utisak da  se  pojavljuju   osećanja.   Čovek   oseća   drug u   osobu. Ja retk o proverava m svoj utisak, je r  veruje m  svojim čulima.

Među  osećanjima  koja  sam  video  da  se  izražavaju kroz  oči   navešću  sledeća :

Molba —  „Molim  te  voli  me. " Čežnja  —  „Želim  da  te  volim." Oprez  —  „Sta  hoćeš  da  uradiš? "

Nepoverenje   —   „Ne   mog u   se  otvorit i  pre d  tobom. "

Erotika  —   „Uzbuđuješ  me. " Mržnja  —  „Mrzim  te." Zbunjenost   —   „Ne   razumem. "

Pr e  mnogo  godina  sa m  video  pa r  očiju  koje   nikad a neću zaboraviti. Moja suprug a i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremen o  gledali  u  oči  žene koja je sedela  spra m  nas.  Kontak t  sa  njenim  očima  me je šokirao. Oči su joj imal e  taka v  đavolski  izgled,  skoro sam se ježio od užasa. Moja suprug a je imala identičnu reakciju i kad a smo  naknadn o  razgovarali  o  tom e  slo­ žili smo se da  nikad a  nismo  videli  taka v  đavolski  po ­ gled. Pr e tog doživljaja  nisa m  verovao  da  je  moguće  da oči izgledaju đavolski. Taj događaj je izvuka o  iz  mog sećanja priču koju sa m  čuo  u  mladosti  o  „urokljivim očima"   koje  imaju   neobičnu,  zastrašujuću  moć.

Fiziološki procesi koji određuj u  izraz  očiju  nisu  poz­ nati. Znam o da se ženica širi kad a se doživljava  bol  ili strah i sužava sa zadovoljstvom. Sužavanj e ženice  pove ­ ćava fokus. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja, dok smanjenje  povećava  oštrinu  fokusa.  Te reakcije   se   odvijaju   posredstvo m   autonomno g   nervno g

sistema,   ali   ne  objašnjavaju   suptiln e  fenomene  koji  su ovde  opisani.

Oči, u stvari, imaju dvostruk u funkciju; one  su  organ čula vid a i orga n  kontakta . Kad a  se  oči  dvoje  ljudi  sret­ nu, postoji osećanje fizičkog kontakt a međ u  njima.  Kva­ litet kontakt a zavisi  od  izgleda  očiju.  Izgled  može  biti čvrst i oštar, pa se doživljava  kao  šama r  u  lice, ili  mek; koji se doživljava ka o milovanje. Može biti pogled koji prodire , koji svlači itd.  Covek  može  gledati  u  drugoga, kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima  agre­ sivnu ili aktivn u komponent u koja  se  najbolje  može opisati ka o „unošenje u sebe "  očima.  Kontak t  je  funk­ cija  gledanja.  S  drug e  strane ,  viđenje  je  pasivniji  pro­ ces po tom e što dopušta vizuelnoj  stimulaciji  da  uđe  u oko i da  izazove  sliku.  U  gledanj u  se  kroz  oči  osoba aktivn o  izražava.

Kontak t očima je jeda n od  najjači h  i  najintimnijih načina kontakt a između dv e osobe. To je komunikacija osećanja na dublje m nivou od verbalnog, jer je kontakt očima  način  dodirivanja.  Zbog  toga  pogled  može   biti vrlo  uzbuđujući.  Kad a  se,  na  primer ,  sretn u  oči  muš­ karca i žene, uzbuđenj e može  da  bud e  tako  jak o  da  ide kro z telo do stomačn e šupljine i u  genitalije.  Takvo iskustvo  se  opisuje   kao   „ljubav   na   prvi   pogled".   Oči su otvoren e i pozivajuće, a pogled ima  erotski  kvalitet. Bilo kakv a osećanja da se razmenjuj u izmeđ u dv a para očiju,   efekat   je   razvijanje   razumevanj a   međ u   ljudima.

Kontak t  očima  je  verovatn o  najvažniji  fakto r  u  odno­ su   roditelja   i   dece,   posebno   u   odnosu   majk e   i   bebe. Može   se   videti   kak o   beb a   za   vrem e   dojenja   redovno podiže  pogled  da  uspostavi  kontak t  sa  majčinim  očima. Ak o  majk a   reaguje  sa  ljubavlju,  postoji  zajedničko  uži­ vanje  u   zadovoljstvu   i   fizičkoj   bliskosti   koja   pojačava detetovo   osećanje   sigurnosti   i   vere .   Međutim ,   to   nije jedin a   situacija   u   kojoj    det e   traž i   kontak t   očima   sa majkom .    Svak i   pu t    kad a    majk a    uđ e   u   dečiju   sobu, dečiji   pogled   se   diže  da   se  sretn e  sa   majčinim,   bilo  u očekivanju   zadovoljstva,   ili   strah a   u   očekivanju  šta   će kontak t   doneti.   Nedostata k   kontakt a   zbog  majčine  ne­ sposobnosti  da  uspostavi   kontak t  očima  sa  deteto m  do­ življava   se   ka o   odbacivanje   i   vodi   osećanju   izolacije.

Bilo kak o da roditelj gleda u  dete,  taj  pogled  će  uti­ cati na detetova osećanja  i  može  dubok o  uticati  na detinje  ponašanje.   Pogledi   su,   ka o   što   sa m  ve ć  rekao,

mnogo  moćniji  od  reči.  Majka  može  reći  detet u  da   ga voli,  ali  ak o  je  njen  pogled  hlada n  i  udaljen,  a   glas ravan  ili  težak,   dete  neće  steći   osećanje  da  je  voljeno. U stvari , može osećati sasvim suprotno . To stvar a stanje zbunjenosti ko d deteta,  št o  se  neurotski  razrešava  tak o što se dete, verujući recima, okreć e od  onoga  što  oseća. Nije  sam o  pogled  mržnj e  štetan  po  detinju  ličnost;  jo š je  tež e  izboriti  se  sa  zavodljivim  pogledom  roditelja. Dete ne može lako da se   naljuti  na  taka v  pogled,   jer roditelj to opravdav a  svojom  ljubavlju.  Zavodljiv  ili erotski  pogled  o d  roditelja  prem a  detet u  takođ e  uzru ­ java  detinju  seksualnost  i  vodi   do   formacija  incestuoz- nih veza međ u njima. Sigura n sa m da su mnog e  ince- stuozne veze u  porodici  zasnovan e  više  na  pogledima nego  na   akcijama.

Mnogi  ljudi  izbegavaju  kontak t  očima,   je r   se   plaše šta  će  njihove  sopstvene   oči   pokazati.   Nije  im  zgodno da  dozvole  da  drug a  osoba   vidi   njihova  osećanja  i   ta ­ ko, ili skreću pogled, ili gledaju neku d neodređeno . Buljenje u nekog a se koristi da bi se izbegao ili  obes­ hrabri o kontakt . Važno j e upamtit i d a  nem a  kontakt a ukoliko nem a komunikacij e ili razmen e  osećanja međ u partnerima . To osećanje ne mor a biti više  od  prepoz­ navanja drug e osobe ka o individue. U vezi toga  bih pomenuo da neki  primitivn i  narod i  koriste  izraz  „vidim te " ka o form u  pozdravljanja.  Pošt o  j e  kontak t  očima forma intimnosti, može imat i seksualne  implikacije, posebno kad a su učesnici različitog pola. Čovek ne „pre­ poznaje" drug u osobu dok nem a svest o njeno m ili nje­ govom   polu.

Zbog toga što su oči toliko važan kana l komunikacije, mnogi noviji tipovi grupn e  terapij e  ohrabruj u  kontak t očima kro z specijalne vežbe.  Mi  u  bioenergetskoj  grup ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. Mnogi  pacijenti  sma­ traj u  d a  i m  t o  pomaže,   je r   dovodi   osećanja   d o   očiju, što ond a čini da se osoba oseća življom. Kad a su ljudi zatvoreni, njihove oči su takođ e zatvoren e  i  oni  ne  pri­ maj u zbivanja ok o  sebe  na  osećajan  način.  Naravno ,  oni to   vide,   ali   je   to   viđenje   bez   uzbuđenj a   ili  osećanja.

Kontak t   očima   sa   pacijentom  je  nešto  što  stalno   na ­ stojim   da  uspostavim.   Ne  samo  da  to  meni  pomaže  da sazna m   šta   se   dešava   od   jedno g   do   drugo g   trenutk a već   to   daje   dubok o   uverenj e  pacijentu   da  sa m  uz  nje­ ga.  Kad a  se  kontak t  očima  koristi  kao  deo grupn e  vežbe

ili individualn e terapije, mor a biti urađe n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da  je  izražavanje  iskreno. To se može postići uspostavljanjem kratko g pogleda — pogled, dodir, trenuta k razumevanj a i tad a se čovek preokrene . Duže  održavanj e  kontakt a  očima  j e  nepri­ rodn o i napregnuto . Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko.

OCl I LIČNOST

Oči su ogledalo duše, je r direktn o i neposredn o odra­ žavaju energetsk e procese tela. Kad a je osoba pod ener­ getskim  nabojem ,  oči  su  joj  blistave  —  to   je   dobar znak zdravlja. Svako smanjenje energetsko g nivoa za­ mračuj e  sjaj  očiju.  Ko d  umirući h  se  oči  zastakle.  Po­ stoji odnos između naboja u  očima  i  nivoa  seksualnosti. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju ,  koje  takođ e  ima efekat na oči. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kom e se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Ko d osoba sa visokim ste- penom seksualnosti protok  energije  je  pu n  i  periferne tačke kontakt a sa svetom  su  u  stanju  naboja.  Te  tačke, ka o što sa m ranij e pomenuo , su oči, ruke , genitalije  i stopala. To ne znači da  su  genitalije  u  uzbuđeno m  sta­ nju . To se dešava kad a osećanja ili  energija  postanu usmeren i   n a  taj   organ .

Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspek t uzem- ljavanja. Bilo koja aktivnos t ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava nabo j u očima. Na celo- kupn o funkcionisanje  očiju  se  može  uticati  pojačava­ njem kontakt a te osobe sa njenim nogam a i podlogom. Različite  vežbe  uzemljavanja  pomaž u  u  to m   smislu. Mnogi pacijenti kažu da im  se  posle  rad a  i  vežbi  nogu vid popravio do tog stepena da im predmet i  u  sobi izgledaju  sjajniji  i  jasniji.   Kad a   čovek   ne   stoji   čvrsto na podlozi ne vidi jasn o šta se dešava oko  njega  — zaslepljen  je  svojim  iluzijama.

Ta  razmatranj a  podržavaj u  pretpostavk u  da  je   ste­ pen energetskog naboj a  u  očima  mer a  jačine  ega.  Osoba sa jaki m egom ima sposobnost da gleda  direktn o  u  oči drug e osobe.  Ona  to  može  lako  da  uradi ,  jer  je  sigurna u sebe. Gledanje u drug u osobu je  forma  potvrđivanja sebe.   Svi   smo   mi   prirodn o   svesni  ti h   činjenica  i  izne-

nađujuće  je  da  se  u  mnogi m  diskusijama  o  ličnosti  po­ svećuje  tak o  malo   pažnje  očima.

Sledeći kora k  ka  razumevanj u  odnosa  očiju  i  ličnosti je uspostavljanje  veze  pogleda  očiju  i  karakterni h  ti­ pova.  Svak a  karaktern a  struktur a  ima  tipičan   pogled, koji  ne  mor a  uvek  da  bud e  upadljiv,  ali   je   dovoljno često prisuta n da služi ka o dijagnostički kriterijum . To svakako važi za shizofrene osobe, čije oči imaju odsutan pogled. Raj h  je  to  komentarisao ,  a  ja  opisao  u   knjizi Izdaja tela.  Dovoljno   je  da  se  vidi   taj  pogled  pa  da   se zna  da  je  osoba   „odlutala",   ih   da   može   „odlutati".

Naglasio bih, dajući  u  osnovnim  crtam a  vezu  pogleda sa  različitim  karakterni m  tipovima,  da   pogledi   nisu stalno  prisutni  i  da  sporadičan  pogled   nije  značajan  u tom  smislu.  Mi  tragam o  za  tipičnim  pogledom.

Shizoidni  karakter:  Tipičan  pogled  može  da   se   opiše kao praza n ili  neekspresivan .  Odsustvo  osećanja  u  oči­ ma je ono što karakteriš e tu ličnost. Kad a vas  gleda shizoidna  osoba  odma h  osećate  nedostata k  kontakta .

Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molb a za ljubavlju i podrškom . To može biti maskiran o stavom pseudonezavisnosti,  ali  dovoljno  često  izbija  na  povr ­ šinu   da  bi   se  razlikovala  oraln a  ličnost.

Psihopatski  karakter:  Za  tu  ličnost   su   karakterističn e dve vrst e pogleda  u  sklad u  sa  dva  psihopatska  pristup a ili stava. Jeda n je upora n ili prodirući  pogled,  koji  se sreće kod ljudi koji imaju potreb u da kontrolišu i  do­ miniraju drugima . Te oči  vas  fiksiraju  kao  da  nameć u svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zaintere ­ sovan,  koji  zabavlja  osobu   kojoj  je  upuće n  i  navod i  je da  se  pred a  psihopatskoj  osobi.

Mazohistički  karakter:   Tipičan   pogled   je   pogled   pat ­ nje ili bola. Međutim , to se često maskir a izrazom zbu­ njenosti. Mazohista oseća  da  je  uhvaće n  u  klopk u  i  više je u dodiru sa ti m osećanjem nego  sa  osećanjem  patnj e koja je u  osnovi  toga.  Ko d  sadomazohističke  ličnosti  — to jest  kod  onih  osoba  koje  imaju  jak o   izražen  sadi­ stički element u narav i  —  oči  su  mal e  i  tvrde .  To  se može objasniti ka o  reverzija  normalni h  mazohističkih očiju  koje  su  tople  i  tužne .

Rigidni karakter: Takv a ličnost najčešće  im a  jak o  bli­ stave  oči.  Kod  znatn e  rigidnosti,  oči  postaju  tvrde ,  a  ne

gub e sjaj. Tvrdoća je odbran a od  tug e  koja  leži  ispod površin e rigidnog karakter a i povezan a je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohističkog karaktera , rigidni im a snažan agresiva n  sta v  koji  daje vedrin u  njegovom  ponašanj u  i  očima.

U vezi toga mogu dodati  nek e  komentar e  u  vezi  svo­ jih očiju. Ja sa m uvek mislio da  mi  je  desno  oko  snaž­ nije. Imalo je određe n pogled sa kojim sam se identi- fikovao. Pr e nekoliko godina, priliko m polaganja  vozač­ kog  ispita,  bio   sa m   iznenađe n   kad a   sa m   otkrio   da  je to oko bilo slabije. Levo  oko  mi  je  uve k  ostavljalo  uti­ sak slabijeg oka, je r je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na jako m vetru . Tad a sa m shvatio da je uprav o taj  kvalitet  levog  oka  sačuvao  njegovu  oštrinu, dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbran e od unutrašnje g osećanja tug e koju je levo oko slobodno izražavalo. To je bilo  moje  lično  iskustvo  koje me je navel o da shvati m koliko je izražavanje osećanja očima  tesno   povezano   sa  vizuelnom  funkcijom.

Nikad a nisam nosio naočar e i to još uvek ne radim, uprko s činjenici da sam odavn o preša o godin e kad a se podrazumev a da se  koriste  naočar e  za  čitanje.  Ali,  kada sa m ima o četrnaest godina bile  su  mi  prepisan e  naočare. Na rutinsko m pregledu očiju u školi pogrešno sam  pro­ čitao jedn o ili dva slova na nižim redovim a  liste.  U ambulant i  su  mi  temeljnije  pregledali  oči  i   rezultat  je bio recept za naočare. Nikad a  nisa m  saznao  kaka v  je to bio poremećaj  vida. Nikad a nisa m doživeo nikakv u teš­ koću u  školi  ili  negd e  drugde .  Pretpostavlja m  sada  da sam bio dalekovid. To se slaže sa  onim  što  ja  znam  o svojoj   ličnosti,   ali   to   mi  nije  predstavljalo  teškoću.

Dobio sa m naočare, ali  sa m  odbio  da  ih  nosim  izuzev za čitanje. I nosio sa m ih u futroli. Jak o sa m se suprot­ stavljao ideji da nosim  naočare .  Kad a  sa m  bio  mlad naočar e su za men e imale negativn o značenje. Ljude sa naočaram a su  nazivali  četvorooki.  Pretpostavlja m  da zbog  toga  nisa m  hteo  da  ih  nosim.   Već   prv e   nedelje sam izgubio naočare. Moja majka , koja je bila previse koncentrisan a  na  moje  zdravlje,  insistirala   je   da   idem po drug i pa r naočara . U to vrem e joj se nisa m mogao suprotstaviti i otišao sam. Ah , nisa m mogao zadržati  ni drug i  pa r  naočara.  I  one  su  nestale  za  nedelju   dana. Moji  roditelji  nisu  mogli  dozvoliti  sebi  još  jeda n  trošak i  tako ,  uprko s  zabrinutosti,  majk a  je  odustala   od naočara .

Moj  sadašnji  doba r  vid   pripisujem   navici   da   čitam pri dnevno m svetlu, ka o i pomoći koju  mi  je  pružila terapija, gde mi je bilo omogućeno  da  plačem  i  slobod­ nije izrazim osećanja. Voleo sa m sunce i čistu, blistavu svetlost sunčanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu, gd e sa m  bio  izložen  reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Nisam shvata o  koliko  je  to  bilo  važ­ no sve dok nisa m pr e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo ­ renim očima)  na  prijatnoj ,  sunčanoj  atmosferi,  tehnik a koju koriste  praktičar i  Bejtsovog  (Bates)  metod a  u tretman u   kratkovidosti .   Gledajući   unazad ,   vidim   da sam imao potreb u da  ima m  jasan  i  oštar  vid.  Ja  veru ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu, što može imat i veze sa mojim inte - resovanjem  za  telesna  izražavanja.