BIOENERGETSKO  STANJE

Energetski, oraln a struktur a je stanj e nedovoljnog na­ boja. Energija je zaleđena u jezgr u kao kod shizoidnog stanja ;   ona  protiče  ka   periferiji  tela   ali   slabo.

Iz razloga  koji  još  nisu  potpun o  jasni,  uočava  se linearni  razvoj,  čiji  je  rezultat  izduženo,  tank o  telo. Jedno   moguće   objašnjenje   je   da   kašnjenje   u   sazreva - n j u omogućava dugi m  kosfima  d a  prekomern o  rastu . Drugi faktor može da bud e nesposobnost nedovoljno razvijene  muskulatur e  da  kontroliše  razvoj   kostiju.

Nedostatak energije i snage je najprimetnij i u  donje m delu tela, pošto  se  razvoj  tela  detet a  odvija  od  glave prema  dole.

Sva  mest a  kontakt a  sa  sredino m  su  pod   nedovolj­ nim   nabojem.   Oči   su   slabe   sa   tedencijom   ka   miopiji, a nivo genitalnog uzbuđenj a smanjen. To bioenergetsko stanje je prikazan o  dijagramsk i  na  134  str.

FIZIČKE  KARAKTERISTIK E

Telo ima tendencij u da bud e dugo i  tanko ,  što  odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shi­ zoidnog  tela  se  razlikuje  po  tom e  što  nije  u  grču.

Muskulatur a je nerazvijena, ali nije vrpčast a ka o kod shizoidnog  tela.  Taj   nedostata k  razvoja  je  najprimetniji u rukam a i nogama .  Dug e  vretenast e  noge  su  česta oznaka te  strukture .  Stopala  su  takođ e  tank a  i  uzana. Noge izgledaju  ka o  da  ne  mog u  da  održavaju  telo uspravno. On e su uglavno m ukočen e da bi pružile  do ­ datni oslonac.

Telo pokazuje tendenciju da se skljoka,  delom  zbog slabosti  muskularno g  sistema.

Cesti  su  fizički  znaci  nezrelosti.  Karlica  može   biti manja nego što je normaln o i kod muškarc a i kod žena. Dlakavost je obično  smanjena .  Ko d  neki h  žena  je  ceo proces  razvoja  usporen ;  to  daje  tel u  dečački  izgled.

Disanje oraln e struktur e je plitko, zbog niskog ener ­ getskog nivoa ličnosti. Uskraćivanj e na oralno m nivou redukuje snag u impuls a da sisa. Dobro disanje zavisi od sposobnosti  da  se  usisava  vazduh .

PSlHOLOŠKE  ODLIKE

Oralna karaktern a struktur a ima  teškoća da  stoji na svojim nogam a  figurativno,  ali  i  bukvalno .  On a  teži  da "e      naslanja  ili  oslanja  na  druge .  Ali,  ka o  što  sa m  ranije

pomenuo ,  ta  tendencija  može   biti   maskiran a   pretera- no m nezavisnošću. Oslanjanje na drug e se takođ e odra­ žava na nesposobnost da se bud e sam.  Preteran a  je  po­ treb a za kontakto m sa drugi m ljudima,  zbog  njihove pomoći  i  podrške .

Oraln i karakte r pat i  o d  unutrašnje g  osećanja  prazni­ ne .  On  stalno  gleda  u  druge ,  da  bi   ga   oni   napunili, mad a se  može  ponašati  ka o  da  je  on  taj  koji  obezbe- đuje podršku . Unutrašnj a praznin a se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje,  koje, ukoliko se izrazi,  dovodi  do  duboko g  plakanj a  i  punije g  disanja.

Zbog niskog energetskog nivoa, oraln i  karakte r  je sklon  promenam a  raspoloženja  od  depresije  do   ushiće­ nja.  Tendencija  ka  depresiji  je  karakteristik a   oralnih crta  u  ličnosti.

Drug a tipična oralna  crt a  je  sta v  da  mu  se  nešto duguje . To može  biti  izraženo  kro z  ideju  da   mu   svet nešto duguje ; taj sta v proizlazi direktn o  iz  rano g  do­ življaja   uskraćivanja.

ETIOLOŠKI  I  ISTORIJSKI  FAKTORI

Ran a uskraćivanj a mog u biti izazvana stvarni m gub­ ljenjem  tople  majčinske  figure  koja  daje   podršku ,   bilo da je ona umrla , da je bolesna ili da je odsustvo  uzro­ kovan o potrebo m da ide na posao. Majka koj a pati od depresije  ne  može  biti  detet u   na  raspolaganju .

Istorija  ličnosti  često  otkriv a   preran i   razvoj ;   naime, da je dete počelo da govori ili hod a ranij e nego što je normalno . Ja objašnjava m taj razvoj ka o napo r da se prevaziđe osećanje gubitk a nastojanje m da se postane nezavisan.

Takođ e ima drugi h doživljaja razočaranja u  ranom životu,  kad a  je  ona  ili  on  pokuša o   da   uspostavi   kon­ tak t sa ocem ili neki m drugi m rođakom . Takv o razoča­ ranje   može  ostaviti   osećanje   gorčine   u   ličnosti.

Karakterističn e  su depresivn e epizode  u kasno m de­ tinjstvu ili rano j mladosti. Oraln o det e međuti m ne V°* kazuje autistično ponašanj e shizoidnog deteta. Moram 0 shva,titi da  u  oralnoj ličnosti  može  biti shizoidnih  el ^ menata , isto ka o što u  shizoidnoj  struktur i  može  bi" oralnih  elemenata.

Psihopatska karakterna struktura

OPIS

Potrebn o je nekoliko uvodni h reči u vezi ove karak ­ terne strukture . To  je  tip  karakter a  koji  nije   bio  opi­ san ili analiziran u mojim prethodni m studijama . Ta struktur a može biti veom a složena, ah  radi  sažetosti  i jasnosti   opisaću   prost u   form u   tog   poremećaja.

Suština  psihopatskog  stava  je  negiranje  osećanja.  Taj stav je suprota n stav u shizoidne struktur e  koja  se  diso- cira  od  svojih  osećanja.  U  psihopatskoj   ličnosti   ego  ili um se okreću proti v tela i osećanja, naročito seksualnih osećanja. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". Normalno funkcionisanje ega  je  da  podržav a  težnje  tela za  zadovoljstvom,  a  ne  da  ih  podriv a  u  koris t  ego ideala.  Svi   psihopatsk i   karakter i   ulažu  mnog o   energije u sopstveni ideal. Drug i aspek t te  ličnosti  je  težnja  za moći  i  potreb a  da  se  dominir a  i  da  se  ima  kontrola .

Razlog  što  je  ta   karaktern a   struktur a   složena   jeste da  postoje   dv a  način a   da  se  postigne   mo ć  na d  drugi ­ ma. Jeda n je zlostavljanje ili  nadvladavanj e  drug e  oso­ be, u ko m slučaju, ak o se ne  suprotstav i  nasilniku,  ta osoba na nek i  način  postaje  njegova  žrtva.   Drug i  način je podrivanj e osobe kro z zavodljiv pristup , što je vrlo efikasno sa naivni m ljudima koji tad a bivaju u moći psihopate.

BIOENERGETSKO  STANJ E

Postoje dv a telesna tipa koja odgovaraju dvem a psi­ hopatskim strukturama . Nadvladavajuć i tip j e lakše objasniti  bioenergetski  i  ja  ću  ga  koristiti   za   ilustra ­ ciju. Uspostavljanje moći na d drugim a postiže se uzdi ­ zanjem na d njima.  U  to m   tip u  postoji  značajno  pome ­ tnj e energije prem a gornjem delu tela s a prateći m smanjenjem  naboj a  u  donje m  delu  tela.   Dve   polovine tela   su  primetn o   neproporcionalne ;   gornji   deo   je   veći

1         dominantnije g   izgleda.

Uopšteno posmatrano , postoji stegnutost oko  dijafrag­ me i struka , što sprečav a proticanje energije i osećanja Prema  dole.

Glava je previše energetsk i nabijena , što  znači  da  pos­ toji hiperekscitacija mentalno g  aparata ,  a  posledica  toga je  stalno  razmatranj e  kak o   da   se   postigne   kontrol a  i da  se  ovlada  situacijom.

Oči su budn e ili nepoverljive ; nisu otvorene za među­ odnose. To zatvaranj e očiju, da se ne bi videlo i  razu- melo,   karakteristik a   je   svih   psihopatskih   ličnosti.

Potreb a  da  se  kontroliše  je  takođ e  usmeren a  prema sebi. Glav a se drži vrl o  čvrsto  (ne  srne  izgubiti  glavu), ali  to  takod e  utiče  da  i  telo  poprim i  čvrsto  držanje.

Ti  bioenergetski  odnosi  su  prikazani  na  ovoj  slici.

FIZIČKE  KARAKTERISTIK E

Telo na d vladu jućeg tipa pokazuje preteran u razvije­ nost gornjeg dela. To  ostavlja  utisak  naduvanost i  i  tako ­ đe odgovara naduvano j ego  slici  te  osobe.  Može  se  reći da  je  ta  struktur a  preopterećen a  u  gornje m  delu.   Ona je takođ e rigidna. Donji deo  tela  je  uži  i  može  pokazi­ vat i  tipičn u   slabost   oraln e  karaktern e   strukture .

Telo   drugo g   tipa,   koje   sa m   nazva o   zavodljivim   ili

„podrivajućim",   je   pravilnije  građen o   i   nem a   naduva n izgled.   Leđa   su  obično   preteran o   savitljiva.

U  oba  slučaja   postoji  poremećaj   proticanja   izmeđ u dve polovine tela. Ko d prvo g tipa karlica je pod manji m nabojem i drži se kruto ; ko d drugo g je pod preterani m nabojem, ali bez kontakta . Oba tipa takođ e imaju pri - metnu  stegnutos t  dijafragme.

Uočljiva je tenzija okularno g segment a tela, što  uklju ­ čuje oči i  zatiljni deo.

Jak a  mišićna  napetos t  takođe  se  može  osetiti   dodi ­ rom  duž  osnove  lobanje,  u  predel u  koji  se   može   naz ­ vati  oralnim.  Te  napetost i  predstavljaj u  inhibiciju impulsa  sisanja.

PSIHOLOŠKE  ODLIK E

Psihopatskoj ličnosti je potreba n nek o koga će kon - trolisati, i mad a izgleda  da  nekoga  kontroliše,  on a  je takođe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepe n oral - nosti kod svih psihopatski h osoba. U psihijatrijskoj lite ­ raturi on i mog u biti opisani ka o da  imaju  oraln e  fiksa­ cije.

Potreb a da se drug i kontroliše tesno  je  vezan a  sa strahom da  se  bud e  kontrolisan.  Biti  kontrolisa n  znači biti korišćen. Možemo  videti  da  u  životnoj  istoriji  osoba sa takvo m karakterno m  strukturo m  uve k  postoji  borba za  dominaciju  i  kontrol u  između  detet a  i   roditelja.

Težnja da se bud e  na  vrhu ,  da  se  uspe ,  tak o  je  snaž ­ na  da  osoba  ne  može  priznat i  niti  dozvoliti  da  joj   se desi  poraz.  Pora z  je  stavlja  u  položaj  žrtve ;   ergo,   on mora   biti   pobedni k   u   svako m   takmičenju.

Seksualnost  se  uve k  koristi  u  toj  igri   moći.   Psiho ­ pata je zavodljiv  u  svo m  izgledu  moći  ili  u  mekom , lukavo m  zavođenju.  Zadovoljstvo  u  seksu  je   sekun ­ darno   u   odnosu   na   izvođenje   ili   osvajanje.

Negiranje osećanja je u osnovi negiranj e potrebe. Psihopatski maneva r j e d a učini d a o n bud e potreba n drugima,  tak o  da  nije  prinuđe n   da  izrazi'  svoju   potre ­ bu. Tak o je on uve k onaj koji dobij a.

ETIOLOSKI  I  ISTORIJSKI FAKTORI

Ka o ko d svih karakterni h tipova, životna istorija lič­ nosti  objašnjava  njeno  ponašanje.  Izložiću  opšti  sta v  da

niko ne može da  razum e  ponašanj e  drug e  osobe  ukoli­ ko ne poznaje njen u životnu istoriju. Tak o je jeda n od glavni h ciljeva svak e terapij e da  osvetli  pacijentovo životno iskustvo. U  slučajevima  psihopatskih  hčnosti  to je često veom a teško uraditi , je r njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. Uprko s to m problemu ,  u  bioenergetici se mnog o  saznalo  o  pozadini  tog  problema .

Najvažniji   fakto r   u   etiologiji   tog   stanja   je   seksualno zavodljiv   roditelj.    T a   zavodljivost j e             prikriven a                                                                             saj | ciljem  da  zadovolji  roditeljeve  narcisoidne  potrebe.   Cilj toga  je  da  priveže  det e  za  roditelja.

Zavodljiv roditelj je  ujedno  i  odbacujući  roditelj  na nivou detetovih potreb a za podrško m i  fizičkim  kon­ taktom . Nedostata k neophodno g kontakt a i podrške objašnjava  oraln e   element e  u  toj   karakterno j  strukturi .

Zavodljiv   odnos   stvar a   trouga o   koji   stavlja   dete   u situaciju  suprotstavljanj a   roditelju  istog"  pola.  To  stvara  j preprek u   neophodno j   identifikaciji   sa   roditeljem   istog pola   i   produžav a   identifikaciju   sa   zavodljivim   rodite­ ljem.

U toj situaciji će bilo kakv o izražavanje potreb e za kontakto m  učiniti   det e   krajnj e   povredljivim.   Dete   će se ili uzdići iznad potrebe , ili će zadovoljiti potrebu, manipulišući   roditeljem   (manipulativni   tip).

U  psihopatskoj   ličnosti   pastoje  takođ e  i   mazohistički elementi,  što  proizlazi  iz  potčinjavanja  zavodljivom  rodi­ telju.   Det e   se   ne   mož e   usprotiviti   ili   pobeći   iz   situas P cije;  njegove  jedine  odbran e  su  unutrašnje .  Potčinjenost

je sam o na površini ; ipak, u  onom stepen u  u  kom e  se dete otvoren o potčinjava.  dobijaće  izvesnu  dozu  blis­ kosti  sa  roditeljem.

Mazohistički elemen t je snažniji kod primamljivi h ib zavodljivih varijeteta t e karaktern e strukture .  Početni potez  je  da  se  u  novo m  odnosu  tak o  postavi  da   prih­ vat i mazohistički potčinjenu ulogu. Potom , kad a J e obavljeno  pridobijanje  ljubav i  i   obezbeđena   odanost drug e osobe, uloga se obrće i pojavljuje se  sadistički element.

Mazohistička karakterna struktura

OPIS

Mazohizam se u svakodnevno m govoru izjednačava sa željom da se pati. Ne mislim  da   je  isti  slučaj  sa  oso­ bama koje imaj u mazohističku  karaktern u  strukturu . Tačno je da mazohista pati , i pošto nije u stanj u da to promeni,  spolja  posmatran o  može  se   zaključiti   da   on želi  da  ostane  u  to m  stanju.  Ne  govorim  sada  o  oso­ bama  sa  mazohističkim  perverzijama ,  osobama   koje traže da ih tuk u da bi mogle da uživaju u seksu. Ma ­ zohistička   karaktern a  struktur a  opisuje  osobu  koja  pat i i gunđa ili se žali, ah ostaje potčinjena. Potčinjenost je dominantna  mazohistička  tendencija.

Ako mazohistički  karakte r  pokazuje  potčinjenost  u svom spoljašnjem ponašanju, on je sasvim suprota n iz­ nutra. Na dublje m emocionalnom nivo u on ima jak o osećanje inata , negativizma, neprijateljstv a i  superiorno ­ sti. Međutim , ispoljavanje takvi h osećanja je  onemo ­ gućeno iz  strah a da ne  dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. Mazohistički karakte r se  suprotstavlja  strah u od eksplodiranja sklopom muskularno g uzdržavanja . Čvrsta, snažna  muskulatur a  zadržava  bilo  kakv o  otvo­ reno izražavanje  svoga  stava  i  samo  gunđanj u  i  žal­ bama  dopušta  da  prođ u  kroz  grlo.

BIOENERGETSKO  STANJ E

Nasupro t oralnoj strukturi , mazohistička struktur a j e energetski nabijena . Taj nabo j  se,  međutim ,  čvrsto  drži, ali nije  zaleđen.

Zbog snažnog uzdržavanj a periferni  organ i  su  pod slabim   nabojem ,   što   ne   vodi   pražnjenj u   i   oslobađanju

—     to  jest,   ograničena   je  ekspresivna   akcija.

Uzdržavanje je tak o jak o da  dovodi  do  sabijanja  i kolapsa organizma. Kolap s se  pojavljuje  u  predel u  stru ­ ka  kad a  se  telo   savija  pod  tereto m  sopstvene  tenzije 2 8 .

2 8 Drugo viđenje  rada  tih  energetskih  snaga  kod  mazohističke strukture  mož e  se  naći  u  mojoj  knjizi  The  Physical  Dynamics  of character   Structure,   op.    clt.,   str.    191.

Impulsi se kreć u odozdo i odozgo i  bivaju  stešnjeni  u vrat u i struku ; zbog toga takv e ličnosti imaj u jak u ten­ denciju  da  dozive  anksioznost.

Protezanj e tela u smislu proširivanj a granic a ega ili posezanja veom a je umanjeno . Redukcija protezanja do­ vodi  do  skraćivanja  opisane  strukture .

Ovd e  j e   dijagramsk i  prikazan o   mazohističko   telo.

FIZIČKE  KARAKTERISTIKE

Zdepasto, čvrsto, mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku  strukturu .

Iz  nepoznatih  razloga  pojačan a  je  i  dlakavos t  tela.

Posebno je karakterističa n kratak , čvrst vra t koji označava uvlačenje glave u ramena . Stru k je u odgo­ varajuće m  iznosu  kraći  i  čvršći.

Drug a značajna karakteristik a je povlačenje kartice unapred ,  što  se  može  bukvaln i  je  opisati  ka o  pod  vijanje i  spljoštavanje  zadnjice.  Ta  slika  podseća   na   sliku  psa sa  podvijenim  repom.

Podvi janj e zadnjice, zajedno sa težinom i napet ošću odozgo, odgovorno je za  savijenost  ili  kolaps  tela  u predelu  struka .

Kod neki h žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizm a u donjem delu, koji ima veliku  zadnjicu  i  jak e  butine ,  uzdignut u  osnovu  kartice i  tamn u   nijans u   kože   uzrokovan u   stagnacijom   naboja.

Koža svih mazohističkih karakter a im a tendenciju ka braonka.stoj  nijansi,  zbog  stagnacije  energije.

PSIHOLOŠKE  ODLIKE

Zbog  ozbiljnog   uzdržavanja ,   agresija   je   u   velikoj meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takođ e ograničeno. Gunđanj e je jedina vokaln a  ekspresija koja lako prolazi kro z stegnut o  grlo.   Umest o  agresije  javlja se provokativn o ponašanj e koje im a za cilj da izazove snažnu reakciju drug e osobe, dovoljno snažn u da  mazo ­ histi omogući  da  reaguj e  nasilnički  ili  eksplozivno  u seksu ili  bilo  čemu  drugom .

Stagnacija naboj a zbog jako g uzdržavanj a vodi  do osećanja da je „zaglibljen u močvari" ,  što  mu  onemo ­ gućava  slobodno  kretanje .

Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugo g su karak ­ teristike mazohističkog ponašanja. Na svesno m nivou mazohista se identil'ikuje sa  nastojanje m  da  zadovolji druge ; n a nesvesno m nivou, međutim , t o s e negira  ina ­ tom, negativističkim stavo m ili neprijateljstvom. Ta potisnuta osećanja se moraj u osloboditi pr e neg o što mazohistička osoba može slobodno  da  reaguje  na  život­ ne situacije.

ETIOLOSKI  I  ISTORIJSKI  FAKTOR I

Mazohistička struktur a se razvija  u  porodici  gd e  je ljubav i prihvatanj e  kornbinovano  sa  ozbiljnim  pritis ­ cima. Majk a je dominantn a i požrtvovana ;  otac  je  pasi ­ van  i  potčinjen.

Dominantna , požrtvovan a  majk a  bukvaln o  guši  dete, koje se oseća veom a kriv o zbog bilo kojeg pokušaj a deklarisanja svoje slobode ili  ispoljavanja  negativno g stava.

Tipična  je  jak a  usmerenos t  na   jedenje   i   defekaciju. To se pridodaj e tenziji odozgo i  odozdo.  „Budi  dobar dečko.   Zadovolji   svoju   mamu .   Pojedi   sve   iz   tanjira.. . I kak i  redovno.  Daj  da  mam a vidi"  itd.

Svi pokušaji pružanj a  otpora,  uključujući  temper tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohističkom strukturo m su kao  deca  imali  temper  tantrume  (napade besa)   od   kojih   su  moral i   da  odustanu .

Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni, što  omogućav a  sam o  reakcij u  inata ,  a  zavr­ šava se porazom.  Det e  nije  moglo  naći  način a  da  izađe iz  toga.

Pacijent se, dok je bio dete,  bori o  sa  duboki m  oseća­ nje m  ponižavanj a  ka d  god  je  slobodno   ispoljio   šta oseća  —  u  formi  povraćanja ,  prlja n  ja  ili  prkosa.

Mazohista se plaši da ide do kraj a ili da istur i  svoju glavu (isto važi za genitalije)  iz  strah a  da  će  biti  sase- čen ili  da  će  ti  delovi  biti  odrubljeni .  Kod  tog  karak­ ter a  je  jak a  kastracion a  anksioznost.  Najznačajniji  je stra h da se prekin e odnos sa roditeljima, odnos koji obezbeđuje ljuba v — pod određeni m uslovima. U  slede- ćem  poglavlju  ćemo  jasnije  videti  zašto  je  to  značajno.

Rigidna karakterna struktura

OPIS

Poja m  rigidnosti  proizlazi   iz   tendencije   tih   ljudi   da se drže čvrsto —  ponosito.  Tak o  se  glava  drži  vrlo visoko,  kičma  je  uspravna .  To_  bi  bile   pozitivne   crte kad a ne bi bilo činjenice da je  pono s  odbramben ,  a rigidnost nepopustljiva. Rigidni karakte r se plaši da po­ pusti, izjednačavajući popuštanj e sa potčinjenošću i ko­ lapsom. Rigidnost postaje odbran a protiv mazohističkih tendencija  koje  su  u njenoj  osnovi.

Rigidni karakte r je na  oprez u  da  ne  bi  bio  iskorišćen, da ne bi upa o u klopku . Njegova opreznost im a formu zadržavanja  impuls a  da  se  otvori  i   posegne.   Zadržava­ nje takođ e znači „čuvanje svojih leđa", otud rigidnost. Sposobnost  zadržavanj a  impulsa   proizlazi   iz   jako g   ega sa  visokim  stepeno m  kontrol e  ponašanja.  To  je  podr­ žano   podjednak o   jako m     genitalnošću,    ukotvljavanjem

osobe na  oba kraj a tel a i  obezbeđivanjem dobro g kon ­ takta sa realnošću. Na nesreću, naglasa k na realnosti se koristi kao odbran a proti v nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem  —  i  to  je  konflikt   rigidne  ličnosti.

BIOENERGETSKO  STANJ E

U toj struktur i je vrlo ja k naboj na svim periferni m mestima kontakt a sa sredinom,  što  pogoduje  sposobnosti da  se  realnost  ispita  pr e  nego  što  se  reaguje.

Zadržavanje impuls a je periferno, što  dopušta  oseća­ njima  da   protiču,   ali  ograničav a   njihovo   izražavanje.

Glavna područj a napetost i su dugi mišići tela.  Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorim a i fleksorima doprinosi stvaranju  rigidnosti.

Prirodno, im a različitih stepena rigidnosti. Kad a je zadržavanje  slabo,   osoba  je   živahn a   i  vibrantna .

To  bioenergetsko  stanj e  je  prikazan o   dijagramsk i   na

sledećoj  slici.

PIZICKE  KARAKTERISTIK E

Telo rigidnog karakter a je proporcionalno i skladn o građeno.  Telo  izgleda  integrisan o  i  povezano  i  oseća  se

*ao takvo. Bez obzira na to, mog u se videti nek i  ele­ menti poremećaja i odstupanj a prikazani h ranij e  ko d ostalih  tipova.

10

Važna  karakteristik a  je  živahnost  tela :  sjajne   oči- dobr a  boja  kože,  živahnost  gestova  i  pokreta .

Ak o  je  rigidnost  jaka ,  u  sklad u  sa  ti m  je  i  smanje­ nje gor e navedeni h pozitivnih elemenata , koordinacija i skladnost pokret a  su  smanjeni,  oči  gub e  nešto  od  sjaja, a   boja   kože  može   postati   bleda   ili   sivkasta.

PSIHOLOŠKE  ODLIKE

i.

Odbacivanje težnji za erotski m i seksualnim zado­ voljstvom det e opaža ka o  izdaju  svog  posezanja  za ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su istoznačni  u  detetovom  umu .

Zbog snažnog razvoja ega,  rigidni  karakte r  nije  na ­ pustio svest o tome . Ka o što je prikazan o na dijagramu , njegovo srce nije odsečeno od  periferije.  On  ili  ona  je ličnost koja reaguje srcem, ali sa uzdržavanje m i ego kontrolom. Željeno stanje bi bilo da odustan e  od  te kontrole  i  da  dozvoli  da  srce  prevlada .

Osoba sa to m karakterno m strukturo m je u celini orijentisana  ka  svetu ;  ambiciozna  je,  sklona  takmičenju i   agresivna.   Pasivnost   se   doživljava   ka o   ranjivost.

Rigidni karakte r može biti tvrdoglav , ali je retk o ina- džija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa; on se plaši da će, ukoliko se prepusti , izgledati blesavo, tak o da se radij e drži povučeno. Delom, to pro­ izlazi iz strah a da bi potčinjenost iziskivala  i  gubitak slobode.

Izraz  „rigidni   karakter "   je   usvojen   u   bioenergetici da bi opisao faktor koji  je  zajednički  za  nekoliko  raz­ ličito imenovani h tipova ličnosti. Tako, on  uključuje faličnog, narcisoidnog muškarca ,  čiji  je  fokus  na  erek- tivnoj potenciji, i viktorijansk i tip histerične  žene,  ka­ rakte r  koji  je  Rajh  opisao  u  Analizi  karaktera,  tj .   žene koja koristi seks kao odbran u protiv seksualnosti. Sta­ romodni kompulzivni karakte r takođ e  spada  u  ovu  ši­ roku   kategoriju.

Rigidnost tog karakter a  je  ka o  čelik.  Rigidnost  je takođ e prisutn a kod shizoidne struktur e koja je, zbog zaleđenog energetsko g sistema,  kao  led  —  lomljiva. Uopšte  uzev,  rigidni  karakte r  se  dobr o  snalazi  u  životu.

ETIOLOŠKI  I  ISTORI.ISKI  FAKTORI

Istorija te  struktur e  je  zanimljiva  po  tom e  što  osoba sa ovim karaktero m ne doživljava jak e  traum e  koje stvaraj u    ozbiljna    odbramben a   stanja.

Značajna traum a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na genitalnom nivou. To  se  ispoljava  kro z  zabran u  infan­ tilne masturbacij e i, takođe, kroz odnos prem a roditelj1 1 suprotno g   pola.

Pošto   se   otvoren o   izražavanje   ljubavi,   ka o   želje   za

fizičkim   kontakto m   i   erotski m   zadovoljstvom,   suočava

sa  odbacivanjem  od  stran e  roditelja,  rigidni  karakte r  se

kreće   indirektn o   i   oprezno   da   bi   postigao   taj   cilj.   On

ne  manipuliše  ka o  psihopatski  karakter ;  on  izvodi  ma ­

nevre  da  bi  postigao  bliskost.

Važnost njegovog  ponosa  leži  u  činjenici  da  je  on vezan za to osećanje  ljubavi.   Odbacivanje  seksualne ljubavi je povred a ponosa. Povred a ponosa je takođ e odbacivanje   ljubavi.

Ima m jeda n završni komentar . Nisam diskutovao tret ­ mane tih problem a zbog toga što terapeut i ne tretiraj u karaktern e tipove, već ljude.  Terapija  se  usmerav a  na osobu i njene neposredn e odnose : sa njenim telom ; sa podlogom na kojoj stoji; sa  ljudima  sa  kojima  kontak ­ tira i sa terapeutom . To je u prvo m plan u terapeutovo g pristupa.  U  osnovi  toga  je  ipa k   poznavanj e   karaktera , bez koga se ne može razumet i  pacijent  i  njegovi  pro ­ blemi. Sposoban terapeu t može lako da se  kreće  sa  jed ­ nog  polja  na  drugo ,  ne  izgubivši  uvid  u  celinu.

Hijerarhija        karakternih       tipova

Karaktern a struktur a određuje način na  koji  osoba rukuje svojom potrebo m za ljubavlju, traženje m intim ­ nosti i stremljenje m ka  zadovoljstvu.  Viđenje  u  to m svetlu,  različite  karaktern e  struktur e   stvaraj u   spekta r n^ hijerarhiju, na, čijem  je  jedno m  kraju  shizoidno  sta ­ nje — koje   je  povlačenje  od  intimnosti  i  bliskosti,  jer le to previše opasno  —  i  na  drugo m  kraju ,  emocional­ no zdravlje — gde nem a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom . Različiti karakterni   tipovi   se  uklapaj u   u   taj   spekta r  ili  hijerar -

hiju u skladu sa stepeno m  u  kom e  dozvoljavaju  intim­ nost i kontakt . Redosled odgovara onom e  koji  je  koriš- ćen  za   prikazivanj e  karakterni h  tipova.

Shizoidni    karakter    izbegava     intimn u     bliskost.

Oralni  karakter  može  uspostavit i  bliskost  samo   na osnovi svojih potreb a za  toplinom  i  podrško m  —  to  jest na  infantilnoj   osnovi.

Psihopatski   karakter   može   kontaktirat i   samo   sa   oni­ ma  kojim a  je  on  potreban .  Dokle  god  je  nekom e  po­ treba n i u položaju da  kontroliše taj odnos, može  doz­ voliti  da  se  u  izvesnom  stepen u  razvije  bliskost.

Mazohistički  karakter  je  izvanredn o   sposoban  da  za- snuje bliske odnose na  osnovi  potčinjenog  stava.  Na­ ravno , taka v odnos može  biti  opisan ka o  „sa  pola  srca", ali je intimniji od bilo koj a tr i prethodn o opisana tipa. Anksioznost je ko d mazohističke struktur e vezan a za uverenj e da će izgubiti ili prekinut i odnos koji ima sa nekim ,  ukoliko   ispolji   negativn a   osećanja   ili   se   bori za  svoju  slobodu.

Rigidni karakter formir a prilično  bliske  odnose.  Ko­ ristim  reč  „prilično"  zbog  toga  što  on   ostaje   oprezan, bez  obzira   na   prividn u   intimnos t   i   privrženost.

Svaka karakterna struktura  sadrži  suštinski  konflikt, jer unutar ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću,   bliskošću   i   ekspresivnošću,   kao   i   strah   da su  te  potrebe  uzajamno  nespojive.   Karaktern a   struk­ tur a  je  najbolji  kompromi s  koji  je  osoba   bila   u  stanju da postigne  u  uslovima  rano g  životnog  doba.  Na  ne­ sreću, taj kompromi s je koči, mad a se spoljašnji uslovi menjaju kad a ona  odraste.  Pogledajmo  bliže  te  kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođ e videti da je  svaka karaktern a struktur a  ujedno  i  odbran a  od  zauzimanja nižih   slojeva   hijerarhije.

Shizoidni: Ako ispoljim  potreb u  za  bliskošću,  m  o j opstana k će biti u opasnosti. Obrtanje m redosleda,  M postaje : „J a mogu opstat i ukolik o m i intimnos t nij e potrebna" . On, prem a tome ,  mor a  ostati  u  stanju  izo­ lacije.

Oralni: Konflikt se može  izraziti kao :  „Ako hoću da bu­ de m  nezavisan,  mora m  odustat i  od  potreb e  za  podrškorn i toplinom". Taka v  sta v  ga,  međutim ,  prisiljava  da ostane  u  zavisnosti.  To  se  ond a  modifikuje  u  „Sve  doK

nisam nezavisan, mog u ispoljavati svoju potrebu" . Odu ­ stajanje od potreb e da voli i da  bud e  bliska,  može  do ­ vesti  osobu  do  shizoidnog  stanja,   koje  je,   štaviše,  sta ­ nje   negiranj a   života.

Psihopatski:  Kod  ove   struktur e   postoji   konflikt   iz­ među nezavisnosti ili autonomij e i bliskosti. To se može izraziti kao : „Mogu  biti  blizak  sa  tobo m  ako  ti  dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može  doz­ voliti, jer to podrazumev a potpun o uklanjanje osećanja sebe. S drug e strane , on ne može odustati od  svoje  po ­ trebe za bliskošću, kak o to shizoidni radi, niti može rizikovati  da  postan e  zavisan,  ka o   što   je  oraln i  karak ­ ter. Svezan  ka o  dete,  on  je  bio  prisiljen  da  obrn e  uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi  roditelj  vis-a-vis  drug e   osobe   koja   je   sve ­ dena na oraln u poziciju. Tako, imajući kontrol u na d drugima, on u  izvesnoj  mer i  može  dozvoliti  bliskost.  To se  može  reći  na  sledeći  način :  „Možeš  mi  biti  blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatsk i  elemen t  se sastoji u obrtanj u „Možeš mi biti  blizak",  umest o  „Ose- ćam  potreb u   da  bude m  blizak  sa  tobom" .

Mazohistički:  Ovd e  je  konflikt  između  ljubav i   ili bliskosti i slobode. Prost o rečeno to je : „Ako bude m slobodan nećeš me voleti". Suočen sa ti m konfliktom, mazohista kaže : „Biću tvoj  doba r  dečko,  i  ti  ćeš  me voleti".

Rigidni:   Rigidni   karakte r  je   relativn o  slobodan ;   rela­ tivno   zbog   toga   što   stalno   čuva  tu  slobodu   —  čuva  je da  ne  bi  dozvolio  srcu  da  previše  zavrt i  mozak.  Njegov konflikt   se   može   postaviti   kao :   „Mogu   biti   slobodan ukoliko   ne   izgubim   glavu   i   potpun o   se   prepusti m  lju­ bavi".   U   njegovoj   glavi   predavanj e   ima   značenje   pot- cinjavanja,   što   bi   ga   moglo   dovesti,  po   njegovom   uve - r e nju ,   d o   nivoa   mazohističkog   karaktera .   Ka o   rezultat toga,  njegove  potreb e  i  ljuba v  su  uvek  dobro  odmereni .

Možemo dalje uprošćavat i  gore  izloženo.  Konflikt Postaje   oštriji.

Shizoidni               =   bitisanje   spra m   potreb e Oralni        =   potreb a   spra m   nezavisnosti Psihopatski              =   nezavisnost   spra m   bliskosti Mazohistički           =   bliskost   spra m   slobode

Rigidni                  =   sloboda   spra m   predavanj a  u  ljubavi

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam izmeđ u ta dv a sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potreb e nije uzajamn o isključivo i da može  imati  oba.  Oralni  karak­ ter shvat a da se može imat i potreb a a da se bud e ne­ zavisan   (da  se  stoji  na   sopstvenim  nogama)   itd.

Razvoj  ličnosti  je  proces  u  kom e  dete   postaje   sve više svesno svojih ljudskih prava .  To  su :  Pravo  da  se postoji — tj . da se obitav a u svetu  ka o poseban  orga­ nizam.  To  prav o  se  u  glavnim  crtam a   formira   tokom prvi h meseci života.  Ukoliko  nije  dobro  zasnovano,  stva­ ra  se  predispozicija  za  shizoidnu  strukturu .   Ali,   kad god je to prav o ozbiljno ugroženo, do tačke da  se  osoba oseća nesigurn a u  vezi  svog  prav a  da  postoji,  pojavljuju se  shizoidne   tendencije.

Sigurnost  da  se  ima  pravo  na  svoje  potrebe,  što  pro­ izlazi  iz  podršk e  i  hranilačk e  funkcije   majke   tokom prvi h  godina.  Osnovna  nesigurnost   na   to m   nivou   vodi do  oraln e  strukture .

Pravo   da   se   bude   autonoman   i   nezavisan,   —   tj.   da se ne bud e predme t potreb a drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propušten a prilika da se  zasnuje,  uko­ liko je  roditelj  suprotno g  pola  bio  zavodljiv.  Pokora­ vanje zavođenju dovodi det e do stanja da bud e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji.  Rezultat  takv e  situacije  je  psihopatska  struk­ tura .

Pravo da se bude nezavisan, što dete stvar a kroz sa- mopotvrđivanj e i suprotstavljanj e roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanj e   i   suprotstavljanj e   slomljeni,    razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanj e uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kad a  dete  nauči  da  kaže ne, i  nastavlja  da  se  razvija  toko m  sledeće  godine  ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji  se  stvaraj u  zbog  tog  obučavanja  povezuju se   sa   samopotvrđivanje m   i   suprotstavljanjem .

Pravo  da  se  nešto   hoće   i   da   se   kreće   ka   ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To prav o im a veliku ego komponent u  i  poslednje  je  od  prirodni h   prav a   koja treb a da se zasnuju u detinjstvu.  Pojavljivanje  i  razvoj tog  prav a  nastaj e  otprilike  u  period u  između  treće  1 šeste godine. Snažno je povezano sa detetovi m ranio3 seksualnim   osećanjima.

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prav a dovodi  do  fiksacija  na  onoj  godini  i   u   onoj   situaciji koja  je  uzrokovala  zaustavljanje  puno g  razvoja.

Pošto svak a osoba ima izvestan stepen  fiksacija  na svakom od tih stupnjev a ili nivoa,  svaki  od  tih  konfli­ kata će zahtevat i izvesno  prorađivanje .  U  ovom  trenut ­ ku ne znam da li postoji neki redosled  u  tom  terapeut - skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kad a se on, ili ona, suočava sa  svaki m  od konflikata u svom životu.  Ukoliko je to dobro urađeno , pacijent   će   završiti   terapiju   sa   jaki m   osećanjem   da ima  prav a   da   živi,   da  ima  prav a  da  izražava   potrebe , a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođ e sa ljubavlju   i   uključenošću.