Svrha prinude i pritisaka na ljude

Kao što smo videli i videćemo dalje, kosmos je naša sopstvena unutrašnjost, ili naše Sopstvo, ceo univerzum nastaje iz svesti, ili iz suštine svesnog subjekta, bukvalno svi materijalni oblici i događaji u prirodi postoje kao takvi jer ih svesni subjekt omogućava samim svojim postojanjem. Pre čoveka svesni subjekt su bile zvezde, a pre zvezda, sama energija je bila svestan subjekt kao Božansko. Ona se uobličila u ljudsko biće da bi se doživela na najfiniji način, kao 'Ja jesam' iskustvo u svakom mogućem zbivanju. Ali čovek je nesvestan, ne koristi svoju moć stvaranja svesno jer nije sazreo da to čini lično i svojom voljom u skladu sa voljom Duha koji sve omogućava, nego nesvesno i u skladu sa svojim egom koji je jezgro nesvesnosti. Sve životne okolnosti i događaje on je privukao nesvesno. Zato deluje Zakon privlačenja. Zato neljudske sile čine sve da bi čoveka održale nesvesnim kako bi iskoristile njegovu božansku moć stvaranja u svoje svrhe. To je suština manipulacije ljudima i čovekove patnje.

Upravo zbog Božanskog potencijala u nama privlačni smo bićima koja nisu oličenje Božanskog, Koja nemaju Božansku moć stvaranja kao mi i ona koriste naš stvaralački potencijal u svoje svrhe. Kao dobrog konja. Tako i treba da bude. Uvek kada ne koristimo svoj Božanski potencijal, ili ga koristimo za svoje individualne i kolektivne iluzije, a ne zbog njega samog - kao oličenje dobrote i svesti koja sve omogućava, koristiće ga neko drugi, često i protiv nas, jer smo to zaslužili.

Drako bića i njihovi hibridi, Iluminati, zaduženi su za izazivanje pritiska i iskušenja kod ljudi kako bi se u ljudima kristalisala svest o sebi i odgovornosti za svoju volju - jer svest o sebi ne mogu dobiti spolja zato što osnova sveg postojanja je svest, čovek već jeste sama svest i ne može mu biti dato ono što već ima - zato ljudi moraju biti spolja naterani da je ostvare i aktuelizuju iznutra kroz svoju volju. Iako jeste svest, on je ne aktuelizuje, i u tom smislu je nesvestan. Upravo zato što čovek već jeste sama svest i oličenje Duha, on je instinktivno inertan i samozadovoljan u onome što već jeste. Ali nije potpuno svestan onoga što jeste, nije to aktuelizovao u potpunosti. Zato mora spolja biti nateran na tu aktuelizaciju.

Istu ulogu imaju i demoni. Oni su neka vrsta ogledala ljudima, manifestuju i odrađuju sve ono čega ljudi nisu svesni, suočavaju ih sa posledicama svega onoga što čine i svega onoga što ne čine a trebalo bi. Oni aktuelizuju čovekovu nesvesnost. Zato ljudima izgledaju zli. Oni su neophodni ljudima jer bez njihovog rada nikada čovek ne bi bio svestan sebe niti odgovoran za svoje postupke i za samo postojanje. Čovek mora da ima suprotnost i silu koja ga tera da iskušava posledice svega što čini ili propušta da učini. Zato su demoni jaki onoliko koliko smo mi slabi. Oni žive od naše slabosti, napadaju slabe i one koji rade pogrešno ('grešnike'). Dovode nas u iskušenje da počinimo nedela, ali iskušavaju i sva naša dela. Iluminati rade na globalnom materijalnom planu ono što demoni rade na individualnom i psihološkom: stvaraju situacije i daju sredstva čoveku da slobodno izabere, teraju ga raznim prinudama da 'radi u znoju lica svog' kako bi postao kreativan, da sam kroz svoju svesnu volju 'bude kao bogovi' jer je zato i stvoren. Oni stvaraju mogućnosti i iskušenja, otvaraju vrata; na čovekovoj slobodnoj volji je da izabere kroz koja će vrata proći i da li će uopšte proći kroz njih.

Svi su oni ovde zbog nas, a ne mi zbog njih.

Kada ovde kažemo da je čovek nesvestan, ne mislimo na pûku nesvesnost, kao u snu ili komi, već na nedostatak svesnosti koja bi bila potpun kreativan odgovor na zbivanja, na moć ispravnog stvaranja zbivanja, a ne samo reagovanje. Sva bića u prirodi mogu uspešno da žive spontano reagujući na zbivanja, priroda im je za to dala sve sposobnosti, čovek te prirodne sposobnosti koristi u obliku ega i uma. Na tom prirodnom nivou čovek ima svesno delovanje, ali samo poslovičnih 5%, na nivou intelekta. Ostalih 95% njegovog bića deluje spontano i nesvesno. Tih 5% je dovoljno da može da primi i usvoji informacije o pravom stanju stvari i nauči nešto novo i primeni znanje radeći na sebi, na ostalih 95% bića. Čovek nije samo od prirode, on je oličenje transcendentalnog Duha koji omogućava prirodu, koji je izvor stvaranja. Ako ne deluje iz njega, već samo na nivou prirodno uslovljenih reakcija, uključujući i mentalne, onda s pravom kažemo da živi nesvesno. Zato i doživljava svu patnju. Do svoje transcendentalne duhovne suštine čovek dolazi disciplinom meditacije kakvu su detaljno izneli Patanjđali u delu Yoga sutre, i Buddha u svojim govorima. U novijevreme praksu dostizanja duhovne suštine ili buđenja oživeli su G. I. Gurđijev, P. D. Uspenski i Osho u svojim delima.

Bitno je razumeti da u kristalisanju čovekove svesti nema pomoći spolja, priroda je spolja obezbedila sve potrebne uslove, osvešćenje mora sam čovek da odradi jer su individualnost i slobodna volja bitno svojstvo svesti i celovite ličnosti kao jedinog pogodnog mesta za prisustvo svesti.

Zašto nema pomoći spolja? Opet zato što sámo postojanje proishodi iz svesti, sve je svest i čovek je najbitnije oličenje svesti. On je već sama svest i zato mu ne može biti data svesnost, on je samo mora aktuelizovati u svom delatnom iskustvu. Dok je ne aktuelizuje on je u suštini nesvestan. Problem je u tome što smo najmanje svesni onoga što nam je najbliže, što jesmo. Na tome treba da se radi. Jer mi nismo samo prirodna svest koja spontano reaguje na spoljne uticaje, kao kod svih ostalih živih bića manje-više. Naša prava svest je transcendentalna svest Duha koji sve omogućava.

Zato se spolja jedino može izvršiti pritisak i prinuda.

Zato je život patnja svakome ko ne teži sopstvenom ostvarenju. Cela priroda traži svoj ishod u probuđenom čoveku, zato je i oblikovala njegovo biće da bi se kroz njega ispoljio Duh, u tom telu, kao jedinom pogodnom mestu u prirodi. Probuđen čovek spasava celu prirodu. Ako on ide u suprotnom smeru, tražeći utočište u prirodi i zaboravljajući svoju transcendentalnu duhovnu suštinu i moć delanja, tada pati. Pati zato što gubi sebe, svoj pravi ishod, i zato što se tada cela priroda okreće protiv njega, u sukobu je s njom. Taj sukob se ispoljava i tako što bića koja su oličenje čiste prirode, njenih nagona za golim opstankom po svaku cenu, bez Duhovne suštine u sebi, a to su reptoidi i demoni, napadaju čoveka i tako mu ispoljavaju i materijalizuju njegovo naopako stanje.

Nije moguće da čovek bude nesvestan sebe, svoje prave duhovne suštine, i da ostane u tom stanju bez posledica. To je moguće samo u iluziji uma. Priroda je surovo realna i iskrena. Univerzum je takav da se automatski ispoljava suprotno stanje. Ili smo slobodni, ili smo robovi. Sve što je u nama, manifestuje se spolja. Koliko smo nesvesni sebe, toliko nas spoljašnjost udara kako bi nam skrenula pažnju na ono čega smo nesvesni. Sve negativnosti koje doživljavamo samo su automatski odgovor prirode na našu nesvesnost svoje duhovne suštine. Sva naša nesvesnost se automatski materijalizuje kao predmetni svet objekata u kojima (imamo iluziju da) živimo.

Sam ovaj fizički univerzum je zatvor za našu božansku dušu, a reptoidi su čuvari koji prirodno rade u njemu. Zato svi istinski posvećenici, od Bude preko Gnostičara do Šankare, govore da je čovekova istinska sloboda i autentičnost u oslobađanju od ciklusa rađanja-i-umiranja. Takođe govore da je rađanje–i-umiranje samo iluzija uma, a ne realno stanje. Da je realno, oslobođenje nikada ne bi bilo moguće. Samo zato što nije realno, buđenje iz tog sna je moguće. I samo buđenje je jedno što treba da se dogodi čoveku. To je jedino što se uopšte i događa.

Ovim opet dolazimo do karme. Pritisak i prinuda spolja teraju čoveka da prihvati svoju karmu, da je odradi i nadiđe kroz rad. Karma označava delovanje koje obuhvata i uzrok sadašnjeg stanja i buduću posledicu – ali delovanje pre svega, što znači konkretno i temeljno suočavanje sa bivstvovanjem, učestvovanje u njemu. To je put kojim čovek mora proći do Božanskog, do sebe samoga. To je put kojim mora da spozna uzroke svih delanja, ceo proces delovanja i rada (materijalne proizvodnje, sredstava za rad) i time postane gospodar rezultata rada i samog delovanja uopšte.³⁰ Drugim rečima, da dođe do svoje volje i moći da dela na svim planovima, a ne samo subjektivno.

Druga bitna stvar koja se mora razumeti je da čovekovo bivstvovanje nije isto kao bivstvovanje ostalih bića, ono ima duhovni a to znači transcendentni smisao. Prirodnim rođenjem čovek još uvek nije počeo da postoji, on tek treba da postane, ali za razliku od svega ostalog što nastaje od nečeg drugog, on treba na postane od samog sebe svojom voljom. Zato je Drako-demonima i Iluminatima dozvoljeno da uzimaju ljudske živote jer biološki čovek još nije rođen kao pravi čovek. Pravog čoveka oni ne diraju. Njima je to dozvoljeno po istom prirodnom zakonu po kojem se odvija celokupan lanac ishrane i razmene energije u kosmosu.

Oni se hrane ljudskom energijom i svešću. Bitno svojstvo svesti je slobodna volja. Takva svest im je najukusnija hrana, ona koja im dolazi svojom voljom. Pasivna i bezvoljna im je bljutava. Zato se svo njihovo delanje svodi na to da namame čoveka da im dobrovoljno služi. Oni ga ne teraju da počini zlo; oni ga mame da ga sam počini. Oni ne zarobljavaju čoveka; oni ga navode da se sam zarobi iskušavajući ga na sklonost ka nepažnji i zaboravu sebe i svoje prave prirode.

Treća bitna stvar za razumevanje je da se samo u patnji rađa ona vrsta energije koja čoveka budi. Kada je čovekov život ispunjen lagodnostima svetovnog samozadovoljstva, nema nikakve šanse da se probudi.

Možda ovo nekome izgleda grubo rečeno, ali ulog i značaj ljudske vrste u kosmosu je tako velik da su ovakve mere prinude nužne; veličina duhovnog rođenja je tako značajna i teška za postizanje da su ovakve mere i pritisci opravdano potrebni.

Oni su onoliko drastični i grubi koliko sam čovek propušta svoju svrhu. Drako-demonsko-Iluminatsko delanje je tačno onoliko neljudsko koliko je čovekovo nedelanje u pogledu svoje ljudske svrhe. Zato što je ta svrha tako važna i posledice njenog neispunjavanja su tako drastične. Čovek jednostavno nije stvoren da vegetira kao ostala živa bića i da se iživljava.

Da ne bude zabune oko iskaza da čovek tek treba da počne da postoji i da se rodi, što bi bilo u suprotnosti sa tvrdnjom o večnom Duhu kao suštini čovekovoj, naglasićemo ovde još jednom jer to nikada nije suvišno, da čovekova duhovna suština ili duša postoji od iskona i izraz je samoga Duha koji sve omogućava, ali čovek to u svome individualnom iskustvu i delanju nije aktuelizovao. Početak čovekovog postojanja jeste zapravo aktuelizacija Duha u njemu koji oduvek jeste – aktuelizacija svesnom voljom individualnog čoveka. Ako nema svesnog učestvovanja u onome što Jeste, onda je to jednako nepostojanju. Nepostojanje u bukvalnom smislu ne postoji, samo postojanje postoji. U pitanju je jedino to da li svesni subjekat učestvuje u njemu ili spava i sanja neke iluzije o učestvovanju. Takođe buđenje čovekovo nije ništa drugo do dolaženje do svoje volje, on tada učestvuje u bivanju, on aktuelizuje moći

____

³⁰ O materijalnom i kolektivnom aspektu karme ili rada koji je namenjen čoveku na ovoj planeti videti u poznatom delu Karla Marksa Kapital. Marks je bio sluga Iluminata kome je zadatak bio da svojim delom iznese neke bitne odrednice njihovih planova.

____

Duha koji sve omogućava, njegovo je oličenje, zato može da dela. Svako delanje zasnovano na individualnom egu je nalik delanju u snu; postoji utisak delanja ali ne čini se ništa bitno.

Zato se suština svih uticaja Drako-demona-Iluminata na čoveka svodi na to da bude programirana, višestruka ličnost, da nema jedno Ja već mnoštvo Ja koji se neprimetno smenjuju i stvaraju iluziju nekakvog kontinuiteta i delanja kao u snu. Suština iluzije je u mnoštvu Ja. Jedno Ja ne bi moglo dugo da bude pod iluzijom, u trenutku kada se približi granici da prepozna iluziju, smenjuje ga drugo Ja koje nastavlja igru iz početka. Tako uvek ista iluzija može da se održava. Ova smena Ja se događa neprimetno jer je čovek genetski doteran tako da je ne primećuje, da bude tup na te promene, da ih falsifikuje sam sebi lažnim tumačenjima. Čovek se navodi da projektuje spolja ono što treba da nađe u sebi, na zaborav sebe, na neprepoznavanje svoje vrednosti i moći kroz osećaj krivice i žrtve – tako da nema svoju volju; na pasivnost prema autoritetu lažnih vladara i na sva moguća iskušenja kako se ne bi odabrao pravi put. Jer bez spoznaje lažnih puteva nikada se ne može prepoznati pravi. Čak i da se nalazimo na njemu ne bismo znali da je on pravi bez iskustva šta je pravo, a šta nije.

Iz svega ovoga trebalo bi da je jasno zašto su Iluminatske familije, koje su hibridi sa Drako bićima, ujedno i nosioci celokupne ljudske civilizacije. Njihov posao nije jednostran, već vrlo složen i važan. Naposletku, čovek jeste pretežno nesvestan, i

jedino zlo koje je veće od ropstva jeste da nesvestan čovek bude pušten da radi šta hoće. Njemu je prinuda potrebna, a ona je ovakva kakva je zato što je odraz njegove prirode.

* * *

Kako su Drako uspeli u kontroli nad ljudima i kako i danas uspevaju?

Tako što su čoveku usadili svoj um. Usadili su mu način razmišljanja koji njima odgovara, mentalitet roba.

Glavni i najopštiji način porobljavanja čovekovog je da mu se životna energija (kundalini) drži aktivna samo na nižim čakrama (prve tri čakre) koje se odnose na osnovne instinkte opstanka, seksualnost i volju za moć. Celokupna savremena kultura življenja se okreće oko ovih načela i sva propaganda vladara iz senke, koju sprovode političari, to forsira. Oko buđenja kundalini se vodi glavna bitka između Drako-Iluminata i ljudi. Kada je probuđena u višim centrima ona aktivira objektivnu svet o jedinstvu, ili budnost, i moć volje, tj. činjenja. Kada je zarobljena u nižim centrima čovek je animalan i nema moć delovanja, uslovljen je spoljašnjim uticajima i svest mu je podeljena na dualizam svih oblika (subjekt-objekt, dobro-zlo itd.). Koliko je čovek mehanizovan i uslovljen toliko, kao kompenzaciju, ima fantaziju da je slobodan i da dela svojom voljom. Ovu fantaziju Iluminati svim silama podstiču preko ’kulture’, ’nauke’ i medija. Ona je njihovo glavno oruđe čovekovog porobljavanja.

Jedini put čovekovog oslobođenja i dovršenja emanacije Duha je da svoju životnu energiju transformiše i aktivira u više oblike bivstvovanja, tj. u više čakre. Dok to svesno i svojevoljno ne učini ostaje u nižim oblicima bivstvovanja, a to znači uslovljen na sve načine. Da bi ga održali na tim nižim nivoima i uzimali mu životnu energiju Drako-Iluminati su sve informacije vezane za metode buđenja kundalini lažirali i krivotvorili. Sva literatura o tome je lažna. Religije, koje su sve pod njihovom kontrolom, osuđuju i zabranjuju seks da ljudi ne bi otkrili da je buđenje kundalini najjednostavnije pomoću seksualnih metoda. Tamo gde nisu mogli da ga zabrane oni su ga pretvorili u perverzije i preterivanja u svim oblicima tako da se ne mogu otkriti prave vrednosti i metode za buđenje kundalini putem seksualnosti. Zapravo, putem perverzija i promiskuitetom ljudi gube svoju životnu energiju i integritet.

Najopštiji oblik kontrole je bio kroz religiju s ciljem da ljudi slušaju autoritet i da ne bi bilo haosa. Tako je bilo u Atlantidi i prvobitnom Egiptu, gde je religija bila odraz objektivnog znanja i način da se ljudi obrazuju. Kasnije su Drako-Iluminati od toga napravili tehniku za sprovođenje svoje vlasti.

Moramo da naglasimo da rani, Theravada budizam ne spada u Drako kontrolu. On je nastao pod uticajima Sirius B i Nordijaca upravo kao odbrana od Drako oblika religioznosti. Zato se i naziva budizam, jer se odnosi na buđenje od svih iluzija koje su čoveku nametnute.

Druga priča je sa tibetanskim budizmom, lamaizmom, koji je čist demonizam i šamanizam falsifikovan u budističko učenje. On je uveliko potpao pod uticaj Drako ideologije i Dalaj Lama danas služi interesima Iluminata. Njega finansira CIA. To je i razlog što uvek kada na Zapadu pojedinci i mediji Iluminata predstavljaju "budizam" oni podrazumevaju i prikazuju isključivo tibetanski budizam i Tibetance. Prikazuju se kao oličenje nenasilja, što nije tačno; oni su vrlo surov i primitivan narod. Teravadinski budizam, izvorno i jedino pravo Budino učenje, niko ne uzima za ozbiljno, osim naprednih intelektualaca koji ga poznaju. Popularno je da se predstavlja kao "mala škola" koja sebično brine samo o spasenju pojedinaca, dok se iskvarena, tibetanska verzija Mahajane bori za spas svih bića. Oni su dakle, katolici.

Sa Zen budizmom je posebna priča. On je živi izraz meditativne prakse Theravada budizma i njega ne mogu da kontrolišu ni ljudi ni đavoli.

Danas je proradila tehnika i stari oblici religioznosti više nisu funkcionalni, zato ih Iluminati razaraju.

Osnovni mehanizam kontrole uma je njegovo okretanje od sebe ka objektima, vezanost uma za objekte i nesvesnost sopstvenog izvora. Zato se sva kontrola Drako hibrida i Iluminata svodi na snažno vezivanje pažnje na neke objekte i zavisnost od njih, na ceremonije i rituale, verske i političke autoritete. Drako inače mnogo vole jake boje, crvenu, purpurnu i zlatnu. I obožavaju da nose krune na glavi. Zato krune nose svi kraljevi i crkveni poglavari. Svi rituali i ceremonije su način porobljavanja i kontrole uma. Dovoljno je videti smenu straže kod Bekingemske palate ili liturgiju u Vatikanu sa ove tačke gledišta koju upravo iznosimo, pa spoznati koliko je tu glume, laži i iluzija. To može da impresionira samo ljude detinjeg uma. Koliko su Iluminati skloni simbolici vidi se na primeru da je princ Čarls najavio venčanje sa Kamilom za 8. april 2005. godine, što je 7. godina, 7. meseci i 7. dana od ubistva princeze Dajane. Broj 777. je značajan za zatvaranje ciklusa nekog važnog procesa. Inače Dajana je ubijena jer je nameravala da objavi istinu o tome da su Vindzori hibridna vrsta ljudi i reptoidnih vanzemaljaca. Zato ih je u privatnim razgovorima nazivala 'gušterima'.

Nekoliko dana pred smrt je o tome telefonom razgovarala sa Kredo Mutvom, Zulu šamanom iz Južne Afrike, velikim poznavaocem uticaja reptila iz Afričkog predanja i ličnog iskustva, jer je s njim nameravala da se dogovori oko načina kako to da objavi.

Okretanje uma od sebe ka objektima nije autentično stanje ljudskog duha. Njegova suština je unutra, u njegovom Sopstvu, koje je izvor samog uma. Istovremeno sve više dimenzije su njegova unutrašnjost, čovek je subjekt sveg objektivnog sveta, realnost objekata samo je odraz njegove subjektivnosti, pa otuda Drako neguju zabludu da su više dimenzije izvan čoveka pod kontrolom nekog spoljašnjeg ’boga’ kome zato treba da se pokoravaju. Ceo objektivni svet postoji sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. To je čovek i sva ljudska bića u kosmosu. Celo postojanje se ogleda u svesnom subjektu. Od te istine ga reptoidi svim silama odvraćaju, jer oni nisu cilj ove svrhe prirode.

Preko religije koju su nam nametnuli Drako-hibridi, naučeni smo da budemo ’sluge Božije’ umesto njegovi svesni subjekti, njegova delotvorna oličenja.

Čovekovo središte, njegovo Sopstvo, je sam Duh koji sve omogućava, ili sam Bog. I sve što čovek treba da ostvari na ovom svetu je da postane njegovo individualno oličenje. Zato se sve čini da se čovek drži dalje od svog središta, zaluđuje se svakojakim objektima i sadržajima, bilo materijalne ili ’duhovne’ prirode. Daju mu se oličenja izvan njega u vidu raznih čulnih želja ili bogova. Najekstremniji u tom pogledu je islam, tu je čovek potpuno potčinjen spoljašnjem bogu. Hrišćanska crkva, koju su osnovali reptoidi, uči da je čovekovo jedinstvo s Božanskim bogohulno i oličenje đavolje obmane, iako je sam Isus rekao ljudima da su bogovi (Jovan, 10:34). Koliko je čovek izvan svog središta, toliko je nesvestan, pasivan i toliko spoljašnji uticaji upravljaju njime. Koliko je integrisan u svome središtu toliko je svesniji i ima svoju volju i moć delanja. Kada je potpuno u svom Sopstvu tada se moć Duha koji sve omogućava potpuno ispoljava kroz njega, tom je čoveku tada sve moguće - upravo zato što on tada dobro zna da ništa nije njegovo, već Božije. On je samo njegovo oličenje, ništa više.

Jedino autentično ispoljavanje Duha kroz čoveka je bezuslovna ljubav koja sve daje i na sva bića jednako gleda. U prosečnom ljudskom iskustvu najbliža joj je majčinska ljubav.

Sva se bitka vodi oko toga i sav problem je u tome: u kojoj meri čovekom upravljaju spoljašnji uticaji, a u kojoj on sam dela iz svoje slobodne volje - volje usklađene s namerom Duha, a ne iz ega koji je marioneta nečistih sila. Do sebe samoga i svoje slobodne volje on tek treba da dođe radom na sebi. Svi koji mu govore da on već ima slobodnu volju pukim rođenjem lažu ga i rade za Drako-Iluminate. Tu se uvek radi o jačanju ega, a ne o transcendenciji individualnog bića u Duhu koji sve omogućava kroz disciplinu.

Ideja crkve je da ljudima treba približiti prisustvo Boga i znanje o njemu, vaspitavati ljude da budu svesni nečeg što je više od njihovih ličnih potreba. Problem je u tome što je Bog bliži nama nego što smo mi sami sebi. Bez njegove volje ne bismo postojali nijednog trena, svaki dah koji udišemo, njegovom voljom udišemo. Apsolutno ništa nije naše. On drži celo naše biće kao malo vode na dlanu. On je uvek tu, kao osnovni uslov samog postojanja. Zato je besmisleno projektovati ga, tražiti i dostizati ga, kao što je besmisleno tražiti samo postojanje i obožavati ga izvan njega samog, jer ono je sve što jeste ovde i sada. Jedino što je potrebno jeste naše buđenje, svesno učestvovanje u postojanju i njegovom božanskom smislu. Njegovo prisustvo je jednostavno kao detinji osmeh. Subverzija Drako-Iluminata preko crkve je u tome da se upravo ta jednostavnost iskomplikuje, oteža i udalji od čoveka. Da se projektuje na bilo kakav način. Da se od toga napravi mrtva dogma. Otuda toliko ceremonijalne magije u crkvenim obredima. Svi rituali i sve ceremonije potiču od Drako mentaliteta. Takođe i sve okultne organizacije i grupe.

Svi ’bogovi’ svih panteona su Drako projekcije. Sama činjenica da ih ima toliko pokazuje da se tu ne radi o jednom bogu. Sve objave i ’svete knjige’ u kojima ’bog’ diktira ljudima pravila ponašanja su Drako manifestacije. Tehniku za to su dobili od Siriusa i uz to i uslov da te objave sadrže i istine, da budu obrazac za kultivisanje nesvesnih i nezrelih ljudi, a ne samo način zavođenja. Zato mnogi ljudi kroz svoju religiju imaju i pozitivnih duhovnih iskustava. Besmisleno je i pomisliti da Bog, u kome je ceo ovaj univerzum kao njegova misao, brblja sa ljudima i diktira im knjige, i to različite o istoj temi. To rade mnogo niže sile. A na takvim ’svetim objavama’ je sadržano celo judeo-hrišćanstvo.

Jedina tačna ali vrlo mistifikovana objava bila je ’Otkrivenje’ koje je jedva ušlo u zvaničnu verziju Biblije posle velikih izmena teksta tako da odgovara Iluminatima. Tu je na simboličan način izneto dosta istine o Drako kontroli nad čovečanstvom (oni su ta ’zver’ i ’antihrist’) i o borbi protiv njih. Nadajmo se da je i ishod te borbe tačno ’otkriven’ u ovoj knjizi. Crkva je falsifikovala i izokrenula značenje ove objave zato da bi je prikazala kao da se ona odnosi na neprijatelje Crkve, a ne na nju samu. Potenciranjem Antihrista, naglašava se ispravnost crkvenog Hrista. Tako su dali značaj sami sebi. Iako neki istraživači otkrivaju da se kritika u tekstu odnosi na Rim, to se pripisuje Neronovoj vladavini Rimom. Ali tekst je nastao kasnije i nije ga napisao sv. Jovan Bogoslov. To je bio samo jedan od gnostičkih tekstova.

Drugi mehanizam je da se čovek i njegov um učine što više mehaničnim, robom navika i šablona. Osnovno sredstvo mehanizacije uma je takozvani ’normalan, društveni život’ ispunjen radom, seksom, hranom i zabavom, život dobro začinjen genetski modifikovanom hranom koja umrtvljuje svest i volju.

Ako neki pojedinac izmakne i ovoj kontroli sleduje napad sa astrala, tj. manipulacija njegove podsvesti. Ovo često dovodi do ludila, a svi oblici ludila imaju uzrok od astralnih uticaja demona (astralnih entiteta) koji služe Drako. Svi ’duševni bolesnici’ čuju glasove ili imaju vizije koji ih teraju u nenormalno ponašanje ili da počine neko zlo. Sve je to čoveku nametnuto spolja, iz astrala, a deluje direktno na njegovu podsvest pa to prihvata kao ’svoju volju’ jer astral je područje čovekovog nesvesnog, u njemu je kada spava i sanja. Svi duševni bolesnici su najočigledniji primer kako izgleda čovek koji je u potpunosti postao baterija za snabdevanje energijom astralnih entiteta, reptoida i demona. Iako svi svedoče o tome da glasovi koje čuju nisu njihovi, da su ih na nedela naveli strani podsticaji, zvanična nauka i medicina ne priznaju postojanje takvih uticaja izvan čoveka već sve to tumače kao delovanja čovekove podsvesti. Razlog je u tome da je zvanična medicina, kao i ostala nauka, strogo kontrolisana od strane Drako-Iluminata, i u tome da bi tada morali da priznaju realnost postojanja drugih dimenzija pored fizičke, dimenzija u kojima žive svesni entiteti isto kao i na fizičkom planu. To bi značilo otkrivanje mehanizma kojim se ljudi drže nesvesni i pod kontrolom. Psihijatrija je posebno kontrolisana od strane Drako-Iluminata i tu su njihovi Jevreji imali značajnu ulogu (Sigmund Frojd) u lažiranju i skrivanju svega što je objektivno izvan čoveka i predstavljanje toga kao ’sadržajima njegove podsvesti’. Time se samo pojačavao osećaj krivice i mogućnost za kontrolu nad ljudima.

Ili umesto ludila čovek postaje još strožije kontrolisan nesvesno usađenim programom delovanja, pravi fanatik s određenim zadatkom. Društvena mehaničnost u vidu ’tradicije’ koristi se za pokretanje sukoba među ljudima i za ratove, omiljene trpeze Drakoa. Individualna mehaničnost kulminira u mentalnim poremećajima i obrađivanju pojedinačnih slučajeva.

Duševna bolest nije bitno svojstvo čovekovo, to mu je nametnuto. Čovek nema nijednu tradiciju - sloboda Duha koji sve omogućava njegovo je jedino utočište.