STIŽE DIGITALNA REALNOST

Cilj trenutnih nemira i podela u svetu je da se ljudi toliko iscrpe, da im se sve smuči, da izgube poverenje u državu, da države toliko oslabe da više ne mogu same da donose odluke, da zavlada veštački haos i anarhija i da se tako uplašenom narodu, kao jedini izlaz iz ekonomske i potpune propasti, ponudi “spasitelj” - tehnokratska Digitalna vlada koja pod izgovorom uvođenja reda preuzima apsolutnu kontrolu nad novcem, imovinom i slobodom kretanja.

Već se priprema teren, širi se priča da je svaki čovek potkupljiv, a da veštačka inteligencija nije i da AI sudiju niko ne može da podmiti. Kada kroz režirani krah bankarskog sistema, namerno izazvanu besparicu i ekonomsku krizu potpuno izbezume narod, ponudiće se “spas”: univerzalni osnovni dohodak i sistem socijalnih bodova u zamenu za digitalni novac na telefonu. Uslov za to biće dobrovoljno odricanje od privatne imovine i potpuna poslušnost algoritmu u zamenu za digitalni novac na telefonu. Na taj način se uvodi sistem koji bi preko veštačke inteligencije kontrolisao sve i koji bi u tom opasnom trenutku zaista izgledao kao spas od anarhičnog ludila.

Kada su ljudi ostrašćeni i zauzeti međusobnim sukobima, njihova pažnja je potpuno skrenuta sa opasnih planova koji se dešavaju iza kulisa. Preko društvenih mreža se namerno pojačavaju bes i polarizacija, kako ljudi izgubljeni u tom stanju haosa i anarhije ne bi imali snage da prepoznaju zajedničku opasnost i suprotstave se. Zato je od presudne važnosti da ljudi konačno shvate da su prevareni i planski uvučeni u ovaj opasni vrtlog, dok učestvuju u režiranim sukobima, sami nesvesno pomažu sistemu da ih gurne u digitalni zatvor iz koga nema izlaza.

Faza 1: Prvi konkretan korak tog procesa bila je Kovid plandemija, koja je poslužila kao test poslušnosti i navikavanje ljudi na potpunu digitalnu zavisnost, od onlajn posla i škole, pa sve do ograničavanja putovanja. Dok je narod bio zatvoren, uplašen i terorisan plandemijom, u pozadini se ubrzano gradila infrastruktura: 5G mreže, data centri, pametna brojila, tako da je danas već sve spremno za sledeći korak.

Faza 2: Trenutno se u 40 zemalja sveta dešavaju protesti sa istim zahtevima i po istom scenariju, gde svuda stvaraju polarizovane strane, bez obzira da li su to demokrate i republikanci, levica i desnica, studenti i diktatori, migranti i domaći, muslimani i hrišćani... dok na društvenim mrežama botovi masovno pripremaju ljude za radikalne promene. Kroz te procese se iz pozadine agresivno guraju neokomunistički i levičarski pokreti u prvi plan, plasirajući narativ o lažnoj "jednakosti" u kojoj običan narod ne treba da poseduje ništa, dok sva moć i resursi ostaju rezervisani za novu komunističku partijsku "elitu".

Ova priprema je rađena godinama, prvenstveno kroz namerno pravljene grupe i stranice sa zabavnim sadržajem koje su služile za privlačenje što većeg broja pratilaca, da bi zatim preko noći promenile imena i krenule u agresivno kreiranje krize, straha i podela. U ceo ovaj projekat ubačen je ogroman novac i angažovan veliki broj plaćenika, a najgore je što većina tih ljudi zapravo nema pojma da učestvuje u svetskoj zaveri protiv čovečanstva, svako od njih se slepo drži neke svoje priče, potpuno nesvestan da je samo iskorišćen u režiranoj igri. Sa druge strane, glavni akteri i članovi partijske "elite" odlično znaju šta se dešava, pa zato potpuno mirno posmatraju razvoj događaja.

Planski se stvara opšte nepoverenje u političare, institucije i medije. Jasno je da u Americi postoje mnogo pametniji i normalniji ljudi od Bajdena i Trampa, ali se namerno forsiraju takvi likovi, loše i nelogične odluke, afere, laži i ratovi, pa sve do onih bizarnih scena saplitanja Bajdena, njegovo pozdravljanje sa nepostojećim osobama, potpunu pogubljenost u prostoru, gde čovek ne zna ni u kojoj se državi nalazi, što sve zajedno deluje toliko preterano da se s pravom postavlja pitanje da li je sve to zapravo samo dobro uvežbana gluma.

Faza 3: Dok se igra ta predstava, u isto vreme se plasira priča kako veštačka inteligencija ne može da se korumpira, kako je pametna, nepogrešiva, neverovatno brza, kako ne zna za umor, bolovanja niti ljudske slabosti. U stanju dugogodišnjeg stresa i razočarenja, u kakvom je sada veći deo sveta, takva ideja može da zvuči privlačno širokim narodnim masama, što predstavlja klasičnu manipulaciju u kojoj se prvo namerno napravi problem, da bi se na kraju ponudilo spremno rešenje.

Ali ko zapravo kontroliše taj algoritam koji nam se nudi kao spasitelj? Iza njega stoje velike korporacije i centri moći, što znači da će ceo sistem biti podešen tako da gura njihove sopstvene interese i ideje. To stvara jedan savršen totalitarizam, jer više nema vidljivog diktatora protiv koga se može buniti, već postoji samo sistem koji nam uskraćuje pristup novcu ili uslugama ako prekršimo pravila.

Faza 4: U pozadini se sprema plan da se pod izgovorom sprečavanja te anarhije uvede vanredno stanje, koje bi u manjem ili većem obliku ostalo na snazi neograničeno, kako bi privremene zabrane postale trajna životna pravila. A da je ceo ovaj scenario odavno zapisan, pokazuje dokument Rokfelerove fondacije iz 2010. godine „Lock Step“, odnosno faze zaključavanja (ili utamničenja), gde su precizno najavljeni karantini, obavezne maske, ograničenje putovanja, rad i škola od kuće, a zatim i nemiri mladih sa ciljem svrgavanja vlada širom sveta.

Kao krajnji cilj ovog scenarija, ako na primer odbijemo zakonski obaveznu vakcinaciju i pokažemo neposlušnost, sistem nam jednim klikom blokira bankovni račun, zbog čega ostajemo bez hrane, struje, vode, imovine, posla. U starom sistemu, kada je narod nezadovoljan, on zna ko je krivac: predsednik, vlada, kralj ili premijer. Sa vladavinom mašina, toga više nema. Ako nam ovaj program zaključa bankovni račun, smanji socijalne bodove ili uskrati pravo na kretanje, mi nemamo koga konkretno da krivimo.

Algoritam nema savest, niti empatiju, ne zna za umor i izvršava svaku naredbu u sekundi bez ikakvog razmišljanja o tome šta je dobro, a šta loše. Kada u potpunosti prebace sudove, policiju i novac na automatsko upravljanje, partijska "elita" dobija savršeno oružje koje nikada neće moći da se pobuni protiv onih koji su ga napravili.

Glavni alat za ostvarivanje tog cilja biće uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) i ukidanje gotovog novca, čime tehnokratski sistem dobija moć kakvu nijedan diktator u istoriji nije imao. Više im nije potrebno da hapse, dovoljno je da nam jednim klikom ukinu mogućnost kupovine hrane, goriva ili plaćanja računa ukoliko se naše ponašanje i stavovi ne uklapaju u propisane okvire. Sa takvim sistemom, kontrola nad našom imovinom i novcem postaje mehanizam prinude.

Pored ekonomske kontrole, kroz masovno prikupljanje podataka sa kamera, telefona, pametnih brojila i društvenih mreža, algoritmi dobijaju moć čak i da predvide događaje. Na taj način sistem prepoznaje potencijalni društveni bunt pre nego što se on uopšte pojavi, i preventivno ga gasi, bilo kroz medijsku cenzuru, bilo kroz ekonomske pritiske na pojedince koji šire takve ideje.

Balkan i Srbija se u ovom scenariju pojavljuju kao jedna od eksperimentalnih laboratorija za prelazak sa ljudske na digitalnu vlast. U okviru tog eksperimenta, ono što gledamo na ulicama i u medijima nije stvarna politička borba, već pažljivo režirana koreografija. Uloga odlazeće vlasti bila je da stvori nepodnošljivu atmosferu kod ljudi, kako bi na njihovo mesto došli novi mladi političari. Međutim, kandidati tih novih pokreta, članovi su istih trilateralnih komisija i na platnim spiskovima istih farmaceutskih korporacija kao i njihovi prethodnici, pa se zato uopšte ne bave pravim problemima poput digitalne tehnokratije, rizicima vakcinacije, 5G mreže, pametnih brojila, geoinženjeringa itd. Njihova jedina tema je korupcija, čime savršeno pripremaju teren za priču da je jedino rešenje u nepotkupljivoj veštačkoj inteligenciji.

I dok se narod trenutno bori verujući da brani demokratiju, a nova vlast misli da sluša nekog moćnog lidera iz senke, svi zapravo izvršavaju komande generisane u nekom data centru. Većina ljudi uopšte ne shvata da je ovo planirani, plaćeni i orkestrirani haos, strateški vođen od strane psihopata pod direktivom svetske vlade. Širom sveta se dešavaju pripreme za ove promene, od virtuelnih ministara u Albaniji i digitalne rublje u Rusiji, pa sve do AI asistenata u sudstvu Velike Britanije. Upravo zato se i uvođenje AI uprave u Srbiji odvija ubrzano, Kancelarija za IT i eUpravu je već objavila plan prema kojem Narodna skupština, pravosuđe i javna preduzeća prelaze na sisteme veštačke inteligencije.

Bil Gejts je u jednom intervjuu tokom plandemije, dok se smešio, rekao kako smo Kovid još i mogli da ukapiramo i izbegnemo, ali da ono što dolazi posle 2025. godine teško da će iko uspeti da razotkrije jer će biti veoma dobro pripremljeno. Sada su njegove reči mnogo jasnije.

Via Slađana Velkov

Igor Brusin